HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Takashi Shimizu

Uloge: Yûrei Yanagi, Takako Fuji, Takashi Matsuyama

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0330501/

Trailer: https://youtu.be/R1yLPC-ZfhY

Pogledajte još: Ju-on (2000)

Nakon dužeg perioda, prouzrokovanog prvenstveno nešto težim pronalaženjem kopije ovog filma, vraćam se na opsivanje Ju-on serijala koji je bio želja nekoliko veoma strpljivih čitalaca. Slaba rasprostranjenost Ju-on sequela zapravo ima smisla i logike jer je u pitanju film koji na prvu loptu (ali bogami i na drugu) nije nimalo impresivan i predstavlja samo dodatno recikliranje ideja iz prvenca iliti po naški - „ceđenje suve drenovine”. Film se pojavio samo mesec dana nakon prvog dela pa je jasno da je kompletan dvočasovni materijal snimljen u jednom cugu a onda podeljen na dve polovine kako film ovog kalibra ne bi bio predugačak i prekomplikovan svojom radnjom i brojnim likovima.

Iz nepoznatog razloga, gde je nedostatak minutaže samo jedan od potencijalnih (film sa špicama traje jedva 75 minuta), početak Ju-on 2 je samo prekopiran iz prethodnika. U prvoj priči gledamo (doduše nešto skraćenu) verziju one iste storije o profesoru Kobayashiju koji dolazi u kuću svog učenika Toshioa (sećate se dečkića koji mjauče) a nakon nje onu istu priču o devojci Kyoko koja pomaže svom bratu (trgovcu nekretninama) da proda ukletu kuću iz prve priče. Ovaj segment se kasnije odmotava u novosnimljenom pravcu ali film sadrži oko 30-35 minuta starog materijala i to morate imati u vidu ukoliko planirate gledanje ovog filma. Prekopirani stari materijal bi možda imao smisla kao podsećanje na radnju, jer priča u nastavku se hronološki nadovezuje na onu iz prethodnika, ali samo ukoliko bi između gledanja dva nastavka proteklo više godina. U slučaju da nastavak gledate neposredno nakon prvenca prvih pola časa možete slobodno premotati i zanemariti čime se trajanje Ju-ona 2 faktički smanjuje na jedva 40-45 minuta.

To vreme koje odgovara polovini prosečnog celovečernjeg filma je rezervisano za četiri nove priče. Tatsuya je priča o novim stanarima uklete kuće (brzopotezno ubistvo tiganjem - naravoučenije: ne zvocajte ženi oko meko/tvrdo kuvanih jaja za doručak), Kamio je pričica o policajcu koji istražuje prethodni zločin (i sam postaje žrtva kletve, ofkors), Nobuyuki je priča o Kyokinom sestriću koji trpi atake duha u školi (ali i iz TV aparata što podseća, ili je „pozajmljeno”, iz filma Ring) a film zatvara segment Saori, toliko kratak delić filma da jedini smisao poseduje ukoliko se posmatra kao teaser za sledeći Ju-on sequel. Možda je (i verovatno je) sve ovo osmišljeno, napisano, producirano i realizovano istovremeno kada i prvi film ali je rezultat nezadovoljavajući, i to na svim poljima. Ju-on 2 vizuelno i po atmosferi deluje kao logični nastavak prvenca ali su sva dešavanja koja vidimo nedovoljno zanimljiva, atraktivna, šokantna i strašna, možda i zbog toga što su očekivanja gledalaca, pa i mene, porasla i što smo jednostavno očekivali nešto više.

Kamera i režija Takashija Shimizua su i dalje odlične, on se zaista svojski trudio da svaki kadar snimi iz što zanimljivijih pozicija i zaista je pravo zadovoljstvo posmatrati kako kamera menja pozicije i nalazi se na najrazličitijim, neobičnim mestima pružajući tako nestandardan pogled na dešavanja i kadrove kakve ni danas ne možete (često) videti u horor ostvarenjima. Kvalitet fotografije je veoma slab, gotovo amaterski, reklo bi se VHS standarda, ali to ovom filmu (kao i prethodniku) veoma pomaže u stvaranju napete i jezive atmosfere. Muzika, zapravo nedostatak iste, i veoma glasna tišina su takođe zaslužne za specifičan nelagodan osećaj i jezu koja (nažalost) nikada ne kulminira u nešto zaista strašno i nešto što bi nam ostalo u pamćenju (kao što jesu dve-tri scene iz Ju-on 1). Na polju strašnih scena ovo jeste korak unazad koji neće nikoga obradovati a jedino u čemu je ovaj film napredovao je kompletna priča koja se sada dodatno odmotala, razgranala, iskomplikovala i proširila, pa ko voli ovu kletvu - nek izvoli.

Na polju glume film ne briljira a neki naivni i neubedljivi likovi i dijalozi se savršeno dobro uklapaju u čudnu i nekonvencionalnu priču. Neke scene su zamišljene kao strašne, za nekoga će i biti, dok su neke druge gotovo na ivici komike iako su trebale delovati potpuno drugačije. Poseban problem je i slabo izvedena vremenska distanca između događaja pa gledalac nema utisak kako je između priča proteklo neko duže vreme i da se radnja najčešće dešava na potpuno istoj lokaciji - u istoj kući. Takođe, trebalo je izbeći i upotrebu animacija; jednostavno, u filmu ovog produkcionog ranga dotične nisu izgledale podnošljivo ni u vreme izlaska a kamoli nakon deceniju ipo. Sve u svemu - Ju-on 2 može zadovoljiti isključivo hard core fanove originala, gledaoce koji bukvalno gutaju sve u vezi famozne kletve i koji će zažmuriti na sve mane ovog filma i oberučke prihvatiti čak i ono malo novog materijala koji im film(čić) pruža. Svi ostali mogu da zaobiđu ovaj film.