HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rob Zombie

Uloge: Scout Taylor-Compton, Malcolm McDowell, Tyler Mane

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0373883/

Trailer: https://youtu.be/IeQiSdznHGo

Pogledajte još: Halloween (1978)

Vreme je za opis remakea legendarnog horora Halloween, ne samo zato što je upravo večeras Noć veštica već i zato što je ovaj film predzadnji u serijalu koji sam davno započeo opisivati. Uz sve to - remake Halloweena sam pogledao (po prvi put ako mi verujete!) i zbog samog Roba Zombieja, scenariste i režisera ovog filma, kako bih pokušao pronaći makar zrnce talenta i kvaliteta u koji se kunu njegovi brojni obožavatelji i dežurni (sve više mi se čini i plaćeni) kritičari. No, čini mi se da sam odabrao pogrešan film i da ću morati pokušati s nekim trećim (četvrtim, petim, osmim...) filmom jer ovo što sam video u Halloween 2007 je još gore od promašaja zvanog 31.

Nisam planirao da napišem ovo ali zaista ne mogu da se uzdržim od sledećeg pitanja: zašto ljudi uopšte snimaju remakeove a pogotovo zašto snimaju nove verzije filmova koji su legendarni, dokazani i uspešno podnose test vremena, kao što ga uspešno podnosi i originalni Halloween? Razumem da neko snima novu verziju starog SF filma jer su specijalni efekti napredovali od sredine prošlog veka do danas ali ne kapiram kako je to klanje napredovalo od 1978. do danas, kako nova atmosfera može biti jezivija od ondašnje i šta se to novo može dodati u jedan od najboljih horor filmova koji su snimljeni u filmskoj istoriji... Toga je verovatno bio svestan i sam Zombie pa je svoj remake koncipirao malo drugačije od ostalih filmskih obrada: prvu polovinu ovog filma čini priča o detinjstvu Michaela Myersa, dakle ono što je prethodilo dešavanjima koja smo gledali u originalnom Halloweenu, a zatim se sve nastavlja u remake starog filma, ali ne 100%-ni već polovični, što je možda jedina dobra stvar u ovom filmu (čitaj: ono što nije obradio nije ni uspeo uništiti).

Zaista je teško taksativno pobrojati šta ne valja u ovom filmu jer je pozitivnih stvari veoma malo, ukoliko ih i ima. Osim kvalitetne fotografije (a čudo bi bilo da 2007. godine nije takva), pojavljivanja gomile poznatih glumaca u manje ili više epizodnim ulogama (gde svakoga od njih treba da bude sramota zbog učestvovanja u ovom filmu), efektne Michaelove maske (ali je bila takva i 1978. godine i u brojnim nastavcima) i nekoliko muzičkih nota (specifična Halloween tema se čuje tek u odjavnoj špici) film ne sadrži ništa pozitivno već proizvodi isključivo razočarenje, bes, iritaciju i najnegativnije emocije kod fanova originala (i nekih nastavaka). Uvod koji prikazuje mladog Michaela je besmislen i bespotreban a užasno jadno deluju Zombiejevi pokušaji da iskonstruiše čitav niz situacija zbog kojih je jedan dečak pomahnitao i počeo da ubija. Čak i ovako dugačak uvod/prolog nije dao odgovore na krucijalna pitanja jer imati majku striptizetu i pokvarenog očuha u kući nije razlog da se pokolje pola grada. Ispada da Michael Myers nije uračunljiv ali to smo znali još tokom gledanja originala pa čemu onda najposle služi cela ova Zombiejeva jednočasovna konstrukcija?

Poseban problem uvoda je odvratni klinac koji je izabran za ulogu mladog Myersa a veoma je teško poverovati da je ovaj odbojni debeljuca postao onakav grmalj samo zahvaljujući konzumaciji zatvorske hrane i nedostatku fizičke aktivnosti. Da bi nekako najavio gledaocima kako će mali postati serial killer Zombie mu je stavio masnu kosu, smestio ga u KISS majicu i maltretirao ga u školi (tu je i obavezno ubijanje životinja). Jedina stvar vredna hvale u ovom uvodu nije dr. Loomis kao hipik (!) već relativno dobro vizuelno pogođen vremenski period s kraja 70-ih. No i taj period predstavlja nastavak konfuzije: Michaelovo detinjstvo se dešava krajem 70-ih dok je kasnija radnja smeštena u novije vreme, gotovo u godinu snimanja filma. U toj sadašnjosti (ili otprilike kraju 90-ih) gubi se onaj retro utisak s početka a film postaje bezličniji. Dodatni problem je nedostatak tradicionalnih Halloween obeležja pa film deluje kao da se odigrava sasvim običnog ne-Halloween dana te ili neke druge godine. Nijednog trenutka gledalac nema utisak da se film dešava baš na taj praznik a autor filma se čak nije potrudio da film deluje kao jesenji.

Kada počne drugi deo filma i kada Michael dođe kući kako bi nastavio svoj pokolj film postaje zbrzaniji i konfuzniji. Ostaju nejasni Michaelovi motivi ubijanja, ceo istorijat njegove usvojene sestre ostaje u magli i da nije naših saznanja iz brojnih prethodnika teško da bismo pohvatali konce ko je kome šta i zašto zbog toga treba biti ubijen. Uloga Laurie Strode je apsolutno promašena a Scout Taylor-Compton je bezlična i neubedljiva (njeno ime ne treba da stoji u istoj rečenici sa Jamie Lee Curtis), mada ne toliko svojom krivicom. Rob Zombie je poznat kao autor koji ne pridaje mnogo značaja svojim pozitivnim likovima, ne nagrađuje ih velikom minutažom, istorijatom ili linijama teksta a mnogo više se posvećuje negativcima koji ga definitivno fasciniraju. Za jedan film poput Halloween to je pogubno jer smo dobili gomilu bezličnih karaktera zbog kojih niko neće zažaliti kada skončaju od strane pomahnitalog maskiranog koljača i likove koji se sporazumevaju generičkim, neubedljivim i često vulgarnim rečenicama koje ne deluju nimalo životno. U pogledu likova Halloween 2007 je potpuni fijasko.

Recimo, u jednoj tinejdžerskoj ulozi se nalazi tada 30-godišnja Danielle Harris koja se već pojavljivala u Halloween serijalu ali kao mala devojčica i svojim likom je obeležila ako ne dva a onda sigurno jedan od Halloween sequela. Nemam ništa protiv Danielle, čak štaviše o njoj mislim sve najbolje i veoma volim da je vidim u hororima (pogotovo kada pokaže grudi kao u ovom) ali smatram da je bilo neutralnijih izbora za sporedne uloge. Po ovoj Zombievoj logici se i u ulozi Michaelove majke mogla naći Jamie Lee Curtis (našla se „samo” Zombiejeva supruga Sheri Moon). Film je prepun poznatih imena u epizodnim ulogama (Brad Dourif, William Forsythe, Danny Trejo, Bill Moseley, Dee Wallace, Ken Foree i Sid Haig, između ostalih) ali niko od njih nije ostvario mini ulogu za pamćenje. Ipak, najviše se obrukao Malcolm McDowell, ne zato što je loše odglumeo ono što se pred njega stavilo već zato što u ovakvoj ulozi dr. Loomisa izgleda veoma jadno. Michaelova pojava jeste efektna ali manje nego u nekim sequelima, što je svakako porazno po ovaj film.

Na polju horora ovaj film je takođe veoma slab. On ne poseduje gotovo nijednu strašnu scenu a kvalitetniji efekti se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Zombie je pokušao da „modernizuje” neke od poznatijih scena originala (maskirani ljubavnik, ubistvo na hodniku...) ali bolje da to nije radio jer naprosto nema sposobnosti i talenta da kopira tadašnjeg Johna Carpentera. Ono što sam posumnjao još tokom nedavnog gledanja filma 31 sada je postalo gotovo izvesno: Zombie jednostavno ne zna da režira horor film a pogotovo ne zna da snimi brže, akcijske ili napetije scene (zapravo scene koje su zamišljene kao napete, jer napetost u ovom filmu ne postoji). Kada god dođe do ubijanja, proganjanja ili bilo koje dinamike Zombiejeva kamera naprosto poludi, počne da se bacaka iz nepoznatih razloga a Zombie se od staloženog režisera pretvara u manijaka sa kamerom u ruci koji umesto vatrenog oružja konstantno okida zoom taster. Zbog preteranog zumiranja, mutne i blurovane slike, prebrze montaže i loših kadriranja većinu dinamičnih scena nećete ni videti kao što nećete videti ni spektakularne scene ubijanja.

Nema dvojbe da se ovaj opis sasvim nepotrebno odužio i da ovakvo smeće od filma ne zaslužuje da se o njemu ovoliko razglaba. Nijedan segment filma ovde ne funkcioniše pa samim tim ni sam film nema svrhu svog postojanja. On ne samo da je ubedljivo najslabiji od svih do sada opisanih Halloween filmova (nije ni do kolena čak ni famoznoj „trojci”) već bi bio slab film i onim gledaocima koji se sa Halloween franšizom preko njega upoznaju prvi put. Mada... Halloween 2007 je ostvario određenu zaradu na blagajnama bioskopa zbog čega je gos'n Zombie nagrađen Halloweenom II koji tek treba da pogledam i opišem. Zaista ne znam da li može gore od ovoga a uskoro ćete čitati i o tim utiscima...