HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rob Zombie

Uloge: Malcolm McDowell, Richard Brake, Jeff Daniel Phillips |

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3835080/

Trailer: https://youtu.be/4hqR1JAZhmg

Pogledajte još: Death Tunnel (2005)

Po želji jednog anonimnog čitaoca pristupio sam gledanju najnovijeg Rob Zombievog horor filma, maštovito nazvanog 31, zaista ne očekujući mnogo. Ono malo Zombievih filmova koje sam pogledao nisu mi se dopali, neke ću morati ponoviti a neke druge pogledati po prvi put, ali ako je suditi po ovom novom materijalu - Zombie ne zna napraviti film. Sredstva za snimanje 31 su skupljana putem internet kampanje, iz dva pokušaja, a da sam lično učestvovao donacijom od 5$ smatrao bih se prevarenim gledajući ovaj film. No, Zombie ima dovoljno fanova pa ne sumnjam da će se naći dosta posmatrača koji će biti oduševljeni viđenim...

Jedna od retkih pozitivnih stvari filma je vreme dešavanja jer je radnja smeštena u 1976. godinu. Taj period je prilično uverljivo dočaran, posebno tokom rustiče špice filma i kroz izgled aktera, ali se u većem delu filma u dovoljnoj meri ne primećuje vremenska distanca i film komotno može da prođe kao da se dešava današnjih dana. Elem, radnja je smeštena tačno u 31.10. te godine, otud verovatno potiče i naziv filma, a prati grupu cirkuzanata (ne figurativnih već bukvalnih) koji su na turneji kroz Države. Ekipica putuje svojim troosovinskim kamperom kroz američka bespuća i pustoš kako bi stigla do mesta održavanja sledeće predstave a meni je pažnju sa nezanimljivih dijaloga, gluvarenja i seksa odvraćalo pitanje - gde se dotičnima krije ringišpil, u koji su ga to kofer tako uredno spakovali? Sudbina kleta je htela da na jednoj benziskoj pumpi nabasaju na zgodnu devojku a komunikacija sa njom je direktno proizvela zasedu nekoliko kilometara dalje kada je deo cirkuske ekipe brutalno pobijen od strane maskiranih napadača.

Petoro preživelih je odvedeno u obližnje fabričko postrojenje i predato na milost i nemilost maskiranim domaćinima koji su utripovali da se nalaze u XVIII veku. Na stranu to, dotični našminkani bolesnici u perikama svakog 31.10. organizuju jednu brutalnu „igru” gde otete ljude zatvaraju u kompleks beskonačnih fabričkih prostorija i hodnika a na njih puštaju razularene monstrume svakojakih vrsta. Ko preživi - pričaće a pošto do sada niko nije preživeo nadležni ne znaju zašto svakog Halloweena nestaje desetak osoba, zaključno sa lokalnim sveštenikom i njegovom porodicom (by the way - film uopšte ne izgleda kao Halloween film već kao letnji horor). Dobro, kod Rob Zombieja očigledno ne treba tražiti logiku, baš kao ni originalnost: kada vođa organizatora pročita pravila igre koja traje 12 časova postaje jasno da smo nešto slično već gledali stotinak puta, počevši od legendarnog The Running Man pa do, recimo, Purge trilogije. A pošto je ovo moderno vreme kompletna ranja je začinjena Saw elementima, često bespotrebnim brutalnostima (što nije toliki problem) i nezanemarljivim nelogičnostima (što jeste problem).

I to je sve što se tiče jednostavne radnje filma koja jeste dinamična ali nije previše uverljiva niti interesantna. Priča nema nikakvu pozadinu, ne znamo ko su organozatori ove famozne igre, ne znamo zašto izgledaju kao stare britanske aristokrate a ne znamo ni ko su progonitelji. Progonitelji su verovatno najzanimljiviji deo filma jer su prilično maštoviti i različiti, kako vizuelno tako i po tehnikama za ubijanje i alatkama koje koriste. Sve ubice su nekakvi Heads, prvi je Sick-Head (nacista patuljak koji nosi hitlerovske brčiće a govori španski), sledeći su Crazy-Head and Zany-Head (koriste isključivo motorne testere) i sve u tom stilu. Već na samom početku znamo da će finalni obračun biti između preživelih, očekivano je da to bude neka final girl, i Doom-Head, najopasniji baja koji ubija isključivo radi uživanja. U samim borbama mnogi monstrumi se ponašaju nedosraslo i ne bi mogli ubiti ni ženu da nije nelogičnih ponašanja žrtava koje se uvek razdvajaju i ne čuju motornu testeru u susednoj prostoriji.

Ubistva su brutalna, maske ubica takođe, ali šta to vredi kada se iza kamere nalazi „znalac” po imenu Rob Zombie. Možda on ima dara za specifični vizuelni stil ali čovek naprosto ne zna da režira, pogotovo akcione scene, i misli da je vrhunac uživanja gledalaca kada pravi toliko krupne kadrove da imamo utisak da će objektivom kamere razbiti nos glumcima. Ti kadrovi su suviše krupni, brzi, mutni i najčešće se ne vidi dovoljno jasno ko šta radi, ko koga pokušava ubiti i ko je trenutno preuzeo preimućstvo u odlučujućoj borbi, recimo tokom chainsaw obračuna sa Crazy i Zany Headovima. Film je u napetim trenucima naporno pratiti, ne zbog napetosti već zbog kamere i montaže, kao da gledate neki ekstremni found footage, a s obzirom da su to jedini vredni delovi filma malo toga drugog preostaje. Eventualno poneko ubistvo, odsecanje udova ili rasecanje abdomena a tu je i epizodno pojavljivanje tezgaroša Malcolma McDowella.

Za final girl je, sasvim očekivano, izabrana (demokratski, ofkors) Zombiejeva supruga, imenom i prezimenom Sheri Moon Zombie. Lično nemam problem sa tim jer dotična dobro izgleda, glumačke kvalitete nije ni mogla da pokaže u jednom ovako koncipiranom i napisanom filmu, ali razumem da je ljudima dosadila jer se pojavljivala u svakom suprugovom filmu. Verovatno je bolja opcija za the final girl bila Meg Foster (They Live, Stepfather II) ali to onda ne bi bila the final girl već the final granny. Sve u svemu, 31 više deluje kao skup loše režiranih i amaterski smontiranih ubistava koja izvršavaju stripski junaci, bez neke smislene priče, karakterizacije likova, dubine ili ozbiljnosti. Iliti drugačije rečeno: 31 je nedovoljno realan za jedan ozbiljan film a nedovoljno zabavan i duhovit za celovečernju zabavu sa društvom.