HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James DeMonaco

Uloge: Frank Grillo, Elizabeth Mitchell, Mykelti Williamson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4094724/

Trailer: https://youtu.be/gJIr1Xl1V7c

Pogledajte još: The Purge: Anarchy (2014)

The Purge je jedan od retkih serijala gde je po mom skromnom mišljenju sequel bio bolji, kvalitetniji i zanimljiviji od prvenca. Nažalost, The Purge neće biti i (čini mi se) jedini serijal gde je treći nastavak bolji od drugog ali je eventualno zanimljiviji od prvog, što je i dalje dovoljno neobično. Glavni utisak je da Election Year predstavlja direktnog naslednika The Purge: Anarchy kopirajući većinu elemenata iz ovog filma i donoseći pred gledaoca uglavnom "more of the same" materijal. Ne treba zanemariti ni komponentu podnaslova, koja definitivno nije slučajna, ali to za čitaoce s ovih prostora nije toliko važno.

Dakle, Election Year je kopija Anarchy pa se gotovo kompletna radnja dešava na „ratom” zahvaćenim ulicama Washingtona. Za one koji ne znaju taj rat pod nazivom Purge traje 12 časova, ustanovljen je od strane američke vlade i održava se jedanput godišnje, krajem marta meseca. Tokom tih 12 dugih martovskih noćnih sati suspendovan je rad policije, hitne pomoći i vatrogasnih službi, dozvoljena je upotreba svog vatrenog naoružanja ispod nivoa granata, dinamita i bazuka a američki pravni sistem ne goni one koji su počinili ubistva između dva oglašavanja Purge sirena (7pm - 7am). Ceo ovaj hepening je osmišljen kako bi se desetkovala beskorisna masa populacije, smanjili troškovi njenog lečenja i drugih socijalnih davanja a povećala prodaja naoružanja što je uz druge mere i dovelo do izlaska iz ekonomske krize te daljeg prosperiteta SAD. Ono što je misterija ove distopijanske ideje (pa čak i pogolemi plot hole) je kako bi tako osmišljeni Purge zbilja popravio posrnulu američku ekonomiju smanjivanjem siromašnijeg, slabije naoružanog ili neorganizovanog sloja gradske populacije na razumniju meru...

Činjenica je da siromašni pa često i lenji deo naroda predstavlja smetnju i teret onim bogatijim (pa i samoj državi, da se ne lažemo) ali je isto tako činjenica da ti bogatiji zapošljavaju upravo radnike iz siromašnih slojeva kako bi dobili što jeftiniju radnu snagu. Ono što je još zanimljivije je zašto se The Purge dešava baš u zemlji koja nije pravi primer za socijalna davanja, zdravstveno osiguranje ili bilo koju drugu socijalne zaštite države prema svom stanovništvu. Potpuno je jasno da bi država na ovaj način uštedela deo novca ali je takođe jasno i da bi mnogo više novca utrošila na popravku onoga što je za vreme samo jedne noći porušeno, uništeno ili oštećeno u gradovima. I sami tokom filma vidimo da vlasnici lokala nisu u mogućnosti da dalje plaćaju osiguranja čije rate skaču u nebesa upravo zbog Purgea, vidimo da u gradu besni na desetine požara u kojima je uništena gradska i državna infrastruktura a za obnovu dotične će se isprsiti opet - država. Sama ideja serijala ne pije baš vodu ali je veoma atraktivna pa joj tako i treba pristupiti, tim pre što ćete mozganjem otkrivati sve više i više nelogičnosti i problema.

Ne treba zanemariti ni činjenicu koja je u ovom filmu potpuno zanemarena: lično verujem da bi ovaj dan bio veoma popularan kod velikog broja ubica, umobilnika i krvoloka koji bi zaista dolazili iz celog sveta kako bi uživali u celodnevnom zakonom dozvoljenom i pozdravljenom Hostelu na otvorenom. Veliki problem o kojem ovaj film ne govori je sasvim opušteno izvođenje terorističkih akcija, pa čak i sredstvima koja te noći nisu dozvoljena ali pošto te odredbe nema ko da sprovodi, jel, našao bi se neki zabrađeni element željan dizanja nečega ili nekoga u vazduh. Čak i bez terorizma ostaje jedna dilema: da li bi se većina stanovništva godinu dana pripremala na ubistva šefa, komšije, muža, lokalnog pekara ili grupe slučajnih prolaznika ili bi pokušala da se domogne velike svote novca, zlata, tehnike i drugih materijalnih stvari koje bi mu olakšale život do sledećeg Purgea? Lično mislim da bi u datim okolnostima bilo više krađa nego ubistava (eventualno bi se ubijalo radi krađa) a nisam siguran ni kako bi se američke banke provele tokom te noći... Ničim od ovih stvari se The Purge: Election Year ne bavi, pa čak ni silovanjima čime bi ta noć (ubeđen sam!) obilovala.

Veoma malo prostora u ovom opisu sam utrošio na samu radnju filma iz prostog razloga što je radnja veoma slična onoj iz prethodnika: silom prilika okupljena grupa boraca protiv Purgea se iz određenih razloga našla na ulicama podivljalog grada a mora da se domogne slobodne teritorije dok iz svakog kutka vreba razularena rulja pobesnelih bandi, nacista, agenata vlade, pomahnitalih narkomana, stranih ubilačkih turista itd. Jedina razlika je što u fokusu ovog filma imamo kandidatkinju na predsedničkim izborima koji se održavaju za nekoliko meseci. Budući da je ona žestoki protivnik ove parade ubijanja suparnički kandidat preduzima sve zakonom propisane mere da je fizički (a samim tim i politički) neutrališe upravo tokom ove noći. Nisam mogao da se otmem utisku da ovako oslikani predsednički kandidati nikako nisu proizvod slučajne koincidencije i da ispod površine filma ima dosta političke propagande vezane za predstojeće američke izbore. No, s obzirom da me dotična fešta ne zanima nisam se ni trudio da proniknem u sve propagandne rečenice koje izgovara plavokosa kandidatkinja i potencijalne paralele sa stvarnim događajima.

Ono što jesam primetio je da se Election Year po produkciji nalazi dosta niže od prethodnika. To se pre svega vidi dok Purge tarapana još nije otpočela a ogleda se u neubedljivim dijalozima, dosta slaboj glumi i ojeftinoj kameri bez stalka koja se neprestano pomera dok, naprimer, dvoje razgovaraju. Kada krene akcija određeni broj ovih problema nestaje ali ostaje primedba da se mali broj ubistava zaista vidi (film poseduje samo jednu donekle spektakularnu scenu), da su neki efekti animirani a da je glavni lik prilično slab i nezanimljiv. Umesto da strepimo za sudbinu senatorke a buduće predsednice gledaoci se više vezuju za lik njenog ranjenog telohranitelja (kome metak u ramenu uopšte ne smeta tokom tučnjava, by the way). Izgled i ponašanje bandi na ulicama grada je suviše teatralan pa deluje kao da je u toku takmičenje za najmaštovitiji kostim a ne vreme za ubijanje. Gomila likova se trudi da igra što lepše, da recituje i upozorava, da ukrasi svoj automobil ili svoje lice maštovitom maskom umesto da se stara za sopstvenu bezbednost jer za tili čas tokom Purgea lovac postaje lovina.