HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Greg McLean

Uloge: Kevin Bacon, Radha Mitchell, David Mazouz

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1878841/

Trailer: https://youtu.be/FDhoqY1grJY

Pogledajte još: The Visitant (2014)

Ni Kevin Bacon nije ono što je nekada bio. To ne treba nikoga da čudi budući da se čitava jedna plejada nekada eminentnih glumaca danas blamira tezgareći po niskobudžetnim ostvarenjima zarađujući šaku zgužvanih zelembaća i iščekujući penziju koja se neumitno približava... Ovo nikako ne znači da se Kevin izblamirao u The Darkness, čak štaviše - on je korektno odradio povereni mu zadatak, samo što je film daleko ispod nivoa čak i za relativno nepoznate glumce a kamoli za poznata imena poput njega. No, da ljudi ne upiru prstom isključivo u njega tu je i Radha Mitchell, manje poznato ime od Kevina ali takođe poznata filmska faca.

The Darkness se prvobitno zvao 6 Miranda Drive ali se neki pametnjaković dosetio da je „mračniji” naziv efektniji i originalniji (na srpskom jeziku se ovaj film zove Tama dok na hrvatskom zvuči potpuno drugačije: Tama). Zlobnici bi rekli da je naziv The Darkness taman toliko originalan koliko i sama radnja filma a ja ću samo dodati kako je u pitanju paranormalni horor triler PG-13 ranga, pa vam je sasvim jasno šta u njemu možete da očekujete (zapravo šta da ne očekujete). Film počinje familijarnim piknikom u pustinji na kojem jedna sasvim prosečna bogata gradska porodica proživljava svoje poslednje srećne trenutke. Sasvim je izvesno da Amerikanci ne mogu bez kućnih prokletstava, duhova i kletvi a kada ih već nemaju u sopstvenom domu oni ih u njega unesu, kao što su to učinili domaćini iz ovog filma. Najmlađi član porodice, autistični dečak Michael, pronašao je u pustinjskoj pećini nekakvo kamenje sa čudnim simbolima, kamenje za koje se kasnije ispostavilo da potiče od lokalnih Indijanaca i koje je vekovima čekalo da bude pronađeno upravo od dečaka kakav je Michael, autističnog i pogodnog za zaposedanje.

Već iste večeri nakon dolaska iz pustinje svi članovi porodice počinju ili da se ponašaju čudno ili da primećuju čudne i tajanstvene stvari po kući. Otac (Bacon) je najprisebniji ali i najmanje prisutan u svom domu, majka (Mitchell) biva zaplašena neobjašnjivim zvukovima s tavana, otvaranjem vrata i pomeranjem predmeta a onda i veoma čudnim ponašanjem svog sina. Mali Michael je najizloženiji delovanju kamenja i najčudnije se ponaša, mada tu moram da stavim jednu oveću zamerku. Sam film počinje u prelomnom trenutku, dakle tokom pustinjskog izleta, tako da ne znamo sa sigurnošću kako se ko od likova ponašao pre famoznog puta na tradicionalni izlet na indijanskom groblju. Zasigurno znamo da je klinac ometen u razvoju i da je deo njegovih postupaka i aktivnosti i do sada bio van standardnih dečačkih okvira i kontrole roditelja ali gledalac ne može jasno uvideti razliku između nekadašnjeg klinca i ovog novog, zaposednutog. Isto se odnosi i na Michaelovu stariju sestru Stephanie koja definitivno ima psihičke probleme koji datiraju mnogo ranije od pomenutog izleta (barem ako je sudeći po onome što se nalazi ispod njenog kreveta). Inače, pomenuta scena je najstrašnija u filmu.

Uglavnom, duhovi, stvorovi, bića iz druge dimenzije (ili šta god se to pojavilo u domu naših junaka u kompjuterski animiranoj formi) koriste standardni dijapazon plašenja koji smo već mnogo puta viđali u sličnim filmovima. Otvaranje i lupanje vratima je samo početak a sve se nastavlja otiscima na ogledalima, protrčavanjem iza leđa ukućana, krvavim natpisima ili pravom „poslasticom” koja stvorenjima u filmu nikako da dosadi - besomučnim puštanjem slavina po kući. Iako je to sve mnogo puta viđeno pravi problem je zapravo što to u principu - ne funkcioniše. Gledajući The Darkness tačno možemo zaključiti kako je sastavljen od delova Insidious, Poltergeist, Paranormal Activity i nekog prosečnog filma nastalog po knjizi Stephena Kinga u kojoj se spominje indijansko groblje ali nijedan od tih delova nije ni prineti originalnim, kako po glumi i priči, tako ni po atmosferi i specijalnim efektima. Sama priča kao da je povezana lepljivom trakom, držeći je da se ne raspadne dok se skokovito odvija terajući glumce da se muče neubedljivim linijama teksta i ne previše logičnim postupcima.

Film The Darkness je režirao Greg McLean, autor kultnih Wolf Creek i Wolf Creek 2 (a onda i Rogue) pa je stoga još čudnije zašto je sve ispalo tako nemaštovito i generički. Očigledno je da je Greg potpao pod uticaj i finansijsku šapu tržišno orijentisanih producenata i menadžera i da je pod uticajem njihovog budžeta (možda i njihovih scenarista) režirao film koji ne sadrži napetost, nema atraktivnu lokaciju, ne poseduje spektakularne specijalne efekte, dok je prepoznatljiva McLeanova brutalnost u startu sasečena PG-13 etiketom i potrebom da film dođe do što više maloletnih gledalaca. Tokom gledanja se nisam toliko usredsređivao na inače banalizovanu i konfuznu radnju već na pitanje šta je to uopšte motivisalo aktere (i one ispred i one iza kamere) da učestvuju u nečemu ovako slabom a hiljadu puta prežvakanom... The Darkness nije originalan, nije previše dobro napisan, ne izgleda atraktivno a nije ni strašan pa se postavlja pitanje zašto biste trebali da ga pogledate. Jedini odgovor koji mi pada na pamet je da biste vidite pad jednog režisera...