HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Chris Majors

Uloge: Meredith Majors, Anne Leigh Cooper, Betsy Baker

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2948078/

Trailer: https://youtu.be/L2rMTqJNwGY

Pogledajte još: Villmark (2003)

Ni sam ne znam zašto, verovatno zato što sam samo ovlaš pogledao omot, ali od Lake Eerie sam zaista očekivao da će biti slasher film ili eventualno nešto veoma slično tome. Potpuno suprotno - u pitanju je još jedan od filmova o ukletim kućama sa tragičnom misterioznom prošlošću i usamljenim žiteljima iste, dakle veoma sličan koncept kao i kod prekjuče opisanog filma. Za razliku od oslabog i ojeftinog The Remains Lake Eerie je još niže na produkcionoj lestvici: u pitanju je film snimljen skromnim sredstvima, gotovo u kućnoj radinosti, iliti nešto što se poslednjih godina jednostavno naziva - indie.

S obzirom da indie produkcija ne može sebi priuštiti spektakularne specijalne efekte ili eye candy vizuelnu notu akcenat takvih filmova je na minimalističkoj postavci, najčešće setnoj atmosferi, dobroj i često originalnoj priči i uglavnom korektnim glumcima. Postavlja se pitanje šta preostaje kada neki indie (dakle niskobudžetni) film padne upravo na ovim poljima a to se upravo desilo filmu Lake Eerie... Što se originalnosti tiče sve je sadržano u jednoj rečenici uvoda: mlada udovica se odlučuje za novi početak i život u staroj velikoj kući koja se nalazi pokraj Jezivog jezera kako bi povratila životnu snagu i psihički mir nakon gubitka svog supruga. A, budimo realni, gde bi to mlada, krhka, naivna i usamljena mlada žena bolje našla svoj duševni mir nego u staroj velikoj kućerini koja se nalazi pored nečega što se naziva Jezivo jezero? S druge strane, kakva bi to stara, velika i jeziva kuća bila (pa još pokraj Jezivog jezera) kada ne bi imala „stanare” (čitaj: duhove) i kakva bi to bila nedođija kada bi bilo telefona, komšija ili bilo kakvih drugih znakova civilizacije?

Istina, nekih elemenata modernog života postoji ali to filmu nimalo ne pomaže da izađe iz hrpe brojnih klišea. Kompletna priča, a pogotovo deo filma koji se dešava nakon koliko-toliko misterioznog uvoda, pati od apsolutne neubedljivosti, neoriginalnosti i amaterizma koji izbija iz bukvalno svake linije izgovorenog teksta i iz svakog koraka glavne akterke. Svaki korak ženice u glavnoj ulozi ste već ispratili, svaki njen košmar proživeli, svaku sobu stare uklete kuće već posetili i svaku od retkih (ne)ljubaznih komšinica već upoznali, i to u kudikamo gledljivijim, oku prijatnijim i ozbiljnije urađenim filmovima, što je u principu i najveći problem ovog filma. Ukoliko želite da vam se on imalo svidi morate da započnete gledanje sa potpuno naniže pomerenim nivoom očekivanja: Lake Eerie je neprofesionalni film, gotovo amaterski uradak, rađen u porodičnoj radinosti i sa veoma skromnim sredstvima pa ako mu priđete na taj način postoji neka nada da vam se možebiti makar delimično svidi. Ogromnoj većini gledalaca se on nije dopao a za to su velikim delom krivi i sami autori filma koji su iz nepoznatih razloga dobar deo materijalnih sredstava uložili u fake reviewe a svakako je bolje da su tu svotu zelembaća uložili u snimljeni materijal.

Da je ovo gotovo amaterski film i da je po produkciji niži od velike većine indie horora jasno je od samog početka. Bukvalno svaki segment filma je ovde ne ispodprosečan već ispodindiejevski pa u nekim momentima zaista imamo utisak kako gledamo nešto što je grupa frendova snimila i postavila na Youtube. Kamera je najčešće podnošljiva ali ponekad odaje da je u rukama drži neprofesionalac, isto se odnosi i majstora fotografije i scenografije dok je montaža možda i najproblematičnija jer su neke scene isečene zbilja neprirodno. Specijalnih efekata gotovo da ni nema sve do poslednjih 15-ak minuta a i onda su to mahom efekti tipa nešto-nalepljeno-nekom-na-facu ili nekom-stavljena-strašna-kontaktna-sočiva. Ovi efekti (i ove spodobe, zašto ne reći) nikome neće biti strašne, delom i zato što je u trenutku njihovog pojavljivanja gledalac (onaj koji uopšte izdrži do tog momenta) već ophrvan dosadom, zevanjem i gledanjem na časovnik (ako ne i čitanjem časopisa o šahu, koji je sigurno uzbudljiviji od ovog filma). Tempo filma je veoma spor, radnja nedovoljno efikasna a strašne scene nedovoljno strašne.

Što se tiče glumaca - mrka kapa. Meredith Majors u glavnoj ulozi izgleda zgodno i simpatično ali ne uspeva da se izbori kako sa oslabim scenarijem tako i sa svojim ne baš velikim glumačkim umećem. U principu, nije ni toliki problem u njoj (zapravo jeste jer je ona skupa sa suprugom osmislila, režirala, odglumela i producirala ovaj film) koliko u pogrešnom odabiru glumaca. Ova i ovako (ne)talentovana Meredith bi savršeno legla jednom slasher filmu u kojem ne bi morala da izigrava ucveljenu udovicu, šokiranu stanarku, besnu komšinicu ili uspaničenu nesrećnicu već bi samo bežala, vrištala i izgovarala manji broj generičkih rečenica. U ovom slučaju ona nije u stanju da na svojim glumački nejakim plećima iznese ceo film a pogotovo zbog toga što je skoro 95% vremena radnja fokusirana isključivo na njoj a sam film traje preko 100 minuta. Osim slashera mislim da bi se Meredith dobro pokazala u još jednom žanru: sredinom filma vidimo jednu mekoerotsku lesbo scenu u kojoj se dotična veoma dobro snašla. Ukoliko joj producentsko-režiserska kuća propadne imam ideju u kakvim filmovima bi se mogla oprobati...

Ubedljivo najslabiju rolu filma pruža apsolutno pogrešno izabrana komšinica koja je po vokaciji predavač i istražitelj. Dotična više liči na neku lujku pokupljenu u lokalnom kafiću nego na naučnog radnika jer izgledom i načinom govora deluje poput neke klinke koja se oduševljava društvenim mrežama, frajerima i izlascima. Njena majka je potpuno druga priča jer pruža najefektniju glumu, toliko obedljivu da skoro i ne pristaje ovom filmu (zapravo protraćena je). Ukoliko vam se dotična, sada već skoro baka, učini poznatom u pitanju je Betsy Baker koju pamtimo iz legendarnog The Evil Dead. Još jedna legenda ovog filma je Lance Henriksen koji je i dalje na misiji tezgarenja ali i na davanju časova mladim glumcima. No, u ovako osmišljenom materijalu se ni mnogo veća imena ne bi snašla jer je film prepun neubedljivih gluposti, konfuznih rešenja i nelogičnih postupaka. Negde u drugoj polovini filma akterka pokušava da komunicira sa kućnim duhom preko starog radio aparata... Nisam siguran odakle taj duh u tom radio aparatu jer sam se već dobrano pogubio u svom tom amaterizmu željno iščekujući potpuno očekivani preokret pre odjavne špice.