HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Adam Schindler

Uloge: Beth Riesgraf, Martin Starr, Rory Culkin

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4009278/

Trailer: https://youtu.be/VUxySz-eJj0

Pogledajte još: Agoraphobia (2015)

Intruders je prvobitno nosio naziv Shut In ali je u zadnji čas ipak odlučeno da film ponese precizniji ali bezličniji naziv (samo na ovom blogu postoje tri opisana filma sa istim nazivom). Možda je promeni imena kumovalo i ovogodišnje pojavljivanje istoimenog ali bolje produciranog filma, mada to sve sada nije ni toliko važno. Ono što je važno je da Intruders predstavlja kombinaciju home invasion i revenge triler horor filma u kome psihološki i moralni aspekti igraju veoma veliku ulogu a paradoksalno je da upravo ti elementi najviše štete samom filmu (više o tome nešto kasnije).

Što se opisa samog filma tiče najbitnije je reći da potencijalni gledaoci ne bi trebali čitati sledeće redove. Naprosto, svaka informacija koju dobiju iz ovog opisa bi mogla štetiti njihovom uživanju uz film i pokvariti doživljaje kod brojnih (ne)uspešnih preokreta. Ali ako već dalje čitate ovaj opis znajte sledeće: grupa provalnika je obila jednu oveću kuću znajući da je njena stanarka, mlada žena Anna, veoma imućna. Kao i svaka provala u horor/triler filmovima i ova se neočekivano iskomplikovala: Anna se u trenutku provale nalazila u kući iako je po svim pravilima, zakonima i običajima morala biti na sahrani svoga rođenog brata. Ispostavlja se da Anna ima veoma traumatičnu i mračnu prošlost i da već deset godina nije izašla iz svoje kuće jer pati od agorafobije, ali se ispostavlja i da su provalnici u jako velikom problemu. S obzirom da je domaćica videla lica svih provalnika i čula njihova imena dalji događaji mogu biti samo: a) da se od pljačke odustane, što bi značilo ćorku bez para, i b) da se domaćica likvidira, novac pokupi a kuća i svi dokazi zapale. Ekipa se odlučuje za plan „b”, na njihovu žalost.

Provalnici se nalaze u čudu kada Anna ne uspeva da izađe kroz širom otvorena vrata svog doma. Nakon kraće tarapane oni ipak otkrivaju njen problem ali im nije ni na kraj pameti da to nije njen najveći. Osim provalnika daljim tokom filma će biti iznenađeni i oni koji pristupe gledanju a ja bih u ovom trenutku morao primetiti sledeće: filmu upadljivo nedostaju kadrovi spoljašnjosti kuće, tačnije njene okoline i potencijalnog susedstva. Za pretpostaviti je da se kuća nalazi na nekoj periferiji, prvenstveno zbog toga što ciku, dreku i vrisku niko od komšija ili prolaznika ne čuje, ali ne shvatam zašto je bio problem implemetirati nekoliko kadrova u kojima bi se videla pozicija i lokacija građevine. Dalje, ekipa suviše vremena gubi na potpuno nebitne stvari i na poigravanje sa Anninim psihičkim problemom; ukoliko su se dotični odlučili za plan „b” onda nema mesta igrarijama sa gazdaricinim poremećajem, maltretiranjem papagaja i drugim nebitnim stvarima. Međutim, provalnici su se prevarili u proceni plavokose Anne. Umesto krhke, psihički nestabilne i nejake osobe, što ona svakako jeste čim izađe na otvoreno, susreli su se sa mnogo opasnijim igračem koji na sve načine štiti svoj ceo svet - kuću.

Home invasion koji preti da se pretvori u torture porn prelazi u revenge triler sa elementima Panic Room i serijala Saw. Naravno, ništa ovde nije toliko kvalitetno ili neviđeno do sada ali u kombinaciji dosta dobro funkcioniše do svoje poslednje trećine. U poslednjoj trećini filma autori su pokušali da Intruders obogate moralnim aspektima koji bi celoj dotadašnoj priči i setupu trebali dati neki dublji smisao i poruku. Umesto da Anna bude samo jedna u nizu devojaka/žena koje su izrevoltirane provalnicima i njihovom drskošću uzele stvar u svoje ruke i od krhke osobe postale mašine za ubijanje autori su se odlučili za razložniji pristup koji bi celoj Anninoj odbrani i životnoj poziciji dao neki smisao. Upravo u tom svetlu treba i posmatrati Annin svet (kuću), izolovanu poziciju iste, mračne tonove koji u njoj preovlađuju i Anninu bolest, jer je kompletan setup filma ništa drugo do metafora Anninog života, tragičnih događaja i stanja njene psihe. Mislim da bi bolje bilo da ove dimenzije filma nema i da domaćica brani svoj dom instinktivno i osvetnički. Tada ne bi bilo objašnjenja za sve ono što se nalazi u podrumu ali bi i bez toga film bio mnogo ubedljiviji, zabavniji i realniji.

Beth Riesgraf je odlična u ulozi Anne, podjednako uspešno izlazi na kraj sa oba njena lica i uspešno glumi oba njena stanja. Upravo neka od ovih stanja mi se nisu preterano dopala ali je, zapravo, sve stvar ukusa. Lično više volim staloženije ženske osobe željne osvete, koje sve smicalice i ubistva rade planski i temeljno i gde se vinovnik pred zasluženu kaznu suočava sa odlučnom izvršiteljkom i njenim osvetničkim gnevom a ne sa njenom nestabilnošću, plačom i ludošću. Likovi provalnika su OK mada nijedan od njih nije previše bitan za ovu priču jer je Intruders isključivo i samo Annin film. Najpoznatija njuška među provalnicima je Rory Culkin i to ne toliko zahvaljujući sebi koliko poznatijem bratu (mada se pojavljivao u Scream 4 i još nekoliko manje poznatih horor filmova). Sve u svemu - Intruders mi se ipak dopao jer je dobro odglumljen, poseduje dobre dijaloge i dešava se u dobrom ambijentu. Prava je šteta da je rasplet takav kakav je ali ako ništa drugo barem poseduje moralnu pouku, ne baš najefektniju ali ipak prisutnu.