HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Petr Jákl

Uloge: Jennifer Armour, Alina Golovlyova, Inna Belikova

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3101132/

Trailer: https://youtu.be/VOk3Af8zysA

Pogledajte još: Chernobyl Diaries (2012)

Češki found footage horor film Ghoul počinje veoma dobro, gotovo odlično, iz prostog razloga što se oslanja na istorijske činjenice vezane za Holodomor, jedno od najvećih stradanja naroda u modernoj svetskoj istoriji. Godine 1932. i 1933. više miliona Ukrajinaca je umrlo od gladi prvenstveno zbog određenih Staljinovih ekonomskih mera koje su bile pogubne za mahom seljačko stanovništvo nekadašnje sovjetske republike a danas nezavisne države a celoj katastrofi koju danas neki ocenjuju i kao genocid u prilog je išla i velika suša koja je desetkovala useve žita.

Film počinje kratkim dokumentarnim snimcima ove katastrofe a zbilja je šteta što sve ne traje barem malo duže. Već od samog uvoda se apsolutno ne može izbeći kontekst ovog filma koji je možebiti povezan sa političkim i vojnim događajima vezanim za situaciju u Ukrajini a možda i nije. Pošto ne želim da se bavim (geo)politikom, potencijalnom propagandom i teorijama filmskih zavera ustvrdiću da je sve ovo možda samo slučajnost i preći na uvod filma Ghoul. Dakle, grupa Amerikanaca iz nama ne baš najjasnijih razloga dolazi u Ukrajinu kako bi snimila dokumentarni film o kanibalizmu koji se desio na upravo onom mestu na kojem se desio i onaj davni. Naime, po kazivanju preživelih meštana glad 1932-33. godine je bila tolikih razmera da su izgladneli pojedinci pribegavali konzumaciji dece samo da bi preživeli. Upravo na mestu jednog takvog stravičnog čina desio se i novi slučaj kanibalizma a ova TV ekipa bi da to sve ispita i zabeleži u digitalnom obliku svojim kamerama.

Ekipa pronalazi vodiča, prevodioca a u kompletu dobija i lokalnu vešticu (?) čije usluge jednostavno ne može da odbije. Kombijem se upućuju u kuću vinovnika kanibalističkog incidenta ali se on iz nepoznatih razloga ne pojavljuje na unapred dogovorenom mestu u određeno vreme pa ekipa mora da provede noć u njegovoj jezivoj staroj kući u kojoj su se već desila dva jedenja ljudetine. Kako bi prekratili vreme u pustoj ukrajinskoj nedođiji akteri konzumiraju votku i pokušavaju da prizovu pojedenu žrtvu upotrebom velikog ćiriličnog pentagrama urezanog na kuhinjski sto koji funkcioniše kao klasična ouija tabla. Veoma brzo nastaje prekid filma (kod aktera, ne kod gledalaca) ali ne samo zbog prekomerne upotrebe alkohola nego zbog nečega drugog: već sledećeg jutra ukućani primećuju sijaset neobjašnjivih pojava i detalja koji se gomilaju kako dan prolazi i približava mrkla ukrajinska noć. Kada mrak padne postaće sasvim izvesno da ukućani ne mogu napustiti ovo staro zdanje i da ih izvesni duh sve skupa drži u zatočeništvu.

Nakon odličnog istorijskog početka sledi ništa manje upečatljiv uvod filma, prvenstveno jer ovo podneblje veoma pogoduje horor filmovima. Sumorna atmosfera je pojačana tipičnom sovjetskom ruiniranošću koja se samo dodatno pojačava kako se filmska ekipa približava kući koja se nalazi daleko od prvog seoceta. Lokalni meštani, šuma, sumorne zabiti i kombi prevoz veoma podsećaju na Chernobyl Diaries od pre neku godinu pa kome se dotični film svideo ili voli ex-CCCP ambijente ovo je definitivno film za njega. Nažalost, moje početno oduševljenje je splasnulo već pre polovine filma jer je postalo jasno da Ghoul nema da ponudi ništa više od prosečnog američkog found footage filma. Priča veoma brzo postaje prilično konfuzna i banalna, akteri u više navrata ponavljaju šta se dešava ne bi li mi gledaoci pohvatali sve konce skarabudžene priče a povezivanje ovog objekta i katastrofe pomenute na početku ovog opisa sa Andreiom Chikatilom, najvećim sovjetskim serijskim ubicom, je izvedena dosta traljavo.

Na zanatskom planu ovo je samo FF film a ono što on donosi pred gledaoca je čak i ispod oslabih standarda koje je ovaj podžanr postavio još davnih dana. Prvi deo dešavanja u kući se svodi na pomeranje predmeta, misteriju i konstantno osećanje nečijeg prisustva iza leđa kamermana. Naredni stepen konfuzije & histerije donosi talas neubedljivosti i nelogičnih ponašanja aktera. Osim što imaju konstantnu težnju da se iz banalnih razloga razdvajaju i odlaze u mrkli mrak okolne šume akteri pokazuju i dozu gluposti jer se nikada ne zapitaju zašto na imanju postoji internet ali ne i signal mobilnog telefona. Film karakteriše ne baš dobra gluma, u nekim trenucima tek osrednji scenario i ogroman deo filma koja se dešava u gotovo potpunom mraku. Jedino osvetljenje koje vidimo je ono sa kamere a kamera trese li se trese... Čak i da film poseduje specijalne efekte, a ne poseduje ih gotovo do finalne scene, ništa se ne bi videlo od mlataranja objektiva koje više od morske bolesti izaziva napade dosade i zevanja.

Ghoul bi se najlakše mogao opisati kao film proćerdanih očekivanja jer je nešto što zaplet crpi u istorijskoj podlozi i što se dešava na ovakvom autentičnom podneblju svakako moralo biti efektnije, zanimljivije, originalnije i strašnije. Ovde se svakako postavlja pitanje i šta to found footage još može da ponudi a da gledaoci to do sada nisu videli ali to nije pitanje za pisca ovih redova već za autore FF filmova koji već godinama ne uspevaju da osmisle i snime nešta novo.