HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Victor Zarcoff

Uloge: Neville Archambault, Brianne Moncrief, PJ McCabe

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4392454/

Trailer: https://youtu.be/LLTCJ1J-8e4

Pogledajte još: 388 Arletta Avenue (2011)

Više od 30 miliona nadzornih kamera je prodato prošle decenije a samo tokom prošle godine je više od 8000 ljudi posmatrano u svojim domovima bez njihovog znanja. Nakon ovog titla koji vidimo na samom početku filma jasno je će se 13 Cameras (iliti Slumlord, kako mu glasi drugi naziv) baviti temom koja postaje sve aktuelnija kako tehnologija napreduje: gubitkom privatnosti i zloupotrebom sistema video nadzora. Tehnološki napredak i cenovna dostupnost sistema monitoringa koji ranije nisu bili pristupačni ni agentu 007 doveli su do toga da ljudi lakše mogu ispoljavati svoje voajersko-zverske osobine a svoje seksualno-moralne izopačenosti fokusirati na vizuelni objekat, najčešće oličen u nekoj lepoj osobi ženskog pola.

Za zloupotrebu kamera je neophodan bolesnik a u slučaju 13 Cameras to je Gerald, neopisivo odvratan lik i verovatno jedno od najodvratnijih stvorenja koje sam gledao na filmu u svojoj višedecenijskoj karijeri horor gledaoca. Za opisivanje Geralda ne postoje odgovarajuće reči u domaćim jezicima naroda i narodnosti, za njegovu gegajuću oznojenu figuru je svako poređenje sa životinjama neumesno po njih, njegova užasna smrdljiva njuška tera gledaoca da okreće pogled a čini se da bi svaki detalj na njegovom telu (bolesnička paperjasta kosa, razjapljena gubica koja balavi, vodeni pogled, deformisani zglobovi...) mogao kod normalne osobe da izazove automatsko povraćanje. E upravo kod tog i takvog Geralda su se doselili Claire i Ryan, mladi bračni par koji za nekoliko meseci očekuje svoju prvu bebu. Jer, Gerald nije samo običan bolesnik, on je i stanodavac čiju povoljnu ponudu ovaj mladi par nije mogao da odbije iako su primetili svu gazdinu izopačnost i njegov miris koji ih je podsetio na „prljave pelene” i „pokvareni majonez”.

Ali, ko ne plati na mostu platiće na ćupriji a ko ne plati odgovarajuću cenu smeštaja dobiće gomilu kamerica razmeštenih po svom novom domu. Naslov filma navodi da je ukupan broj kamera koje su postavljene po boravku, spavaćoj sobi, kuhinji, kupatilu i dvorištu 13 ali to nije navedeno u samom filmu pa je moguće da je njihov broj veći ili manji a da je broj 13 upotrebljen za naslov filma jer je veoma zgodan (mada bi naziv Slumlord bolje opisivao njegovu radnju). Kamerice celodnevno snimaju ukućane, Gerald sve uredno posmatra iz svojih mračnih odaja, snima i skladišti određene delove video materijala a zatim se prepušta svojim masturbatorskim raspoloženjima, naročito kod voajerisanja spavaće sobe, kupatila i tuš kabine. Kada Claire i Ryan napuste stan i odu na posao Gerald dolazi i postavlja nove kamere, adaptira zaključanu podrumsku sobu (neću govoriti iz kojih pobuda to radi već ćete to morati otkriti sami) i upotrebljava sve Clairine intimne stvari što je zbilja najodvratniji detalj filma.

Posmatrajući svoje žrtve Gerald vidi njihovu svakodnevnicu ali i otkriva njihove tajne, pa tako saznaje da Ryan ima mladu i zgodnu ljubavnicu što predstavlja korak od kog se dešavanja ovog filma počinju odmotavati u nepredviđenom smeru i nakon kojih više nema povratka na staro. S obzirom da se Gerald sve više meša u život mladih supružnika, da počinje da ispoljava razne tendencije i oblike poremećenosti a da je likova u stanu sve više - jasno je da ovaj u kasnijem toku torture porn film ne može imati hepiend. Ono što je svakako najvažnije napomenuti je da 13 Cameras i pored toga što se bazira na snimcima postavljenih kamera ne poseduje found footage snimke. Autori su pametno izbegli ozloglašeni koncept i kompletan film snimili u standardnoj formi, koristeći kvalitetne filmske kamere čak i onda kada se dešavanja prikazuju iz perspektive malih kamerica koje (pretpostavljam) ne mogu dati takav kvalitet slike i tona. Posebna zanimljivost (zapravo problematičnost koja je u službi filma) je kako je Gerald uspeo jasno snimiti zvuk dešavanja s one strane bazena ako sva dešavanja snima kamera postavljena na vrha sprata.

Uz ovo gore navedeno kopkalo me je i kako je moguće da likovi nikada ne uoče nijednu kamericu, pa čak ni onda kada su postavljene izuzetno blizu lica, kao na primer onu na zidu tuš kabine. Svakako da su moderne kamerice minijaturne ali nisu toliko male da se ne vide golim okom, pogotovo onda kada su postavljene na svetlim pločicama kupatila ili na staklenoj stranici tuš kabine. Sledeća stvar koja mi se nije dopala su nejasne namere stanodavca Geralda i njegova potreba za zaključanom sobom koju Ryan iako je jednom otvorio nadalje ne proverava. Tu je i diskutabilno napeto finale za koje sam siguran da se ne bi tako odigralo (barem ne bi ukoliko bi likovi imali logične postupke) a onda i dolazak organa reda što je tek posebna priča ali takođe neuverljiva. Da ovo ne bude najslabiji momenat filma pobrinula se završna scena koja je užasna, neizvodljiva i bespotrebna a u ovom filmu postoji samo zarad štosa i potrebe da finalna scena bude šokantna a završetak otvoren.

No, čak i bez ovog niza slabosti 13 Cameras je film koji bi svaki filmofil trebao pogledati, čak i ako nije fan horora. Problematika ugrožene privatnosti i bezbednosti svakako zahteva povećani oprez a ovaj film definitivno uspeva da poveća svest gledalaca prvenstveno zahvaljujući neverovatno ubedljivom ali i užasno gnusnom negativcu. Ukoliko postanemo oprezniji i u svakom sumnjivcu prepoznamo barem delić Geralda ovaj film je poslužio svrsi, samo se plašim da bi slična ostvarenja mogla da pređu u modu. Geralda sam nekako preživeo a nešto odvratnije (ukoliko uopšte postoji) ne verujem da bih...