HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Silvana Zancolò

Uloge: Laurence Belcher, Hayley J Williams, Beth Winslet

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1261065/

Trailer: https://youtu.be/Aq0ph3LVzjY

Pogledajte još: The Attic (2007)

Najoriginalnija stvar u vezi ovog filma je period u kojem se odigrava njegova radnja. Svedoci smo da je zbilja malo horor filmova koji se dešavaju pre poslednje trećine prošloga veka (pa i takvih je malo) a The Shadow Within se dešava na isteku prve decenije, baš u početku velikog ratnog sukoba koji će kasnije postati svetski poznat kao Prvi svetski rat. Mesto dešavanja je malo francusko selo, skoro opustošeno od svih muškaraca koji su dovoljno odrasli i višlji od kundaka za visinu čela, a u fokusu je devetogodišnji Maurice koji sa svojom majkom živi u kući na periferiji.

Na prvi pogled u pitanju je jedna sasvim obična porodica tog doba, sa mirnim i povučenim dečakom željnim znanja i njegovom strogom, temperamentnom i konzervativnom majkom koja se trudi da ga drži podalje od škole, društva, knjiga ili bilo kakvih drugih kontakata sa spoljašnjim svetom. Ima tu još jedna dosta neuobičajena stvar koja ovu porodicu razlikuje od bilo koje druge: dečak poseduje određeni dar za koji niko osim njegove majke ne zna a to je sposobnost da komunicira sa mrtvima. Kada grupa lokalnih udovica i majki koje su izgubile decu silom prilika sazna za ovu dečakovu sposobnost doći će pred njegovu majku sa zahtevom koji ona neće moći odbiti. Iste večeri organizovana je seansa na kojoj je trebao biti uspostavljen kontakt sa pokojnicima a svi vrlo dobro znamo da je neke stvari bolje držati zakopane tj. da se kontakt sa upokojenima nikada ne završava hepiendom. To je jedna strana priče dok je druga da i Mauriceova porodica poseduje pokojnika s kojim dečak redovno komunicira.

Na polju priče The Shadow Within ne vrca od originalnosti jer smo se uvrnutih dečaka, strogih/poremećenih majki, komuniciranja i podizanja mrtvih već nagledali ali to ovom filmu i nije neka prevelika primedba. Naprosto, danas (a „danas” se odnosi i na 2007. godinu) se od horor filmova i ne može očekivati da budu originalni, svakako i zbog toga što je skoro sve već ispričano. Međutim, ono što se filmu svakako mora zameriti je loše napisana priča koja se veoma traljavo odvija. U većem delu filma nećete moći da povežete dešavanja, da shvatite šta se to zapravo dešava i moraćete da se upinjete kako biste proniknuli u smisao onoga što vidite, trudeći se da razmišljate višeslojno. U prvoj polovini filma vidimo dominantnu misterioznost i tajanstvenost da bi se određeni deo tih naizgled nejasnih momenata u finalu filma manje-više pojasnio. Jedan deo scena ipak ostaje nejasan i nakon odjavne špice a tokom jednoipočasovnog trajanja filma moraćete da pređete i preko nekih suvišnih dešavanja koja su ovde bila apsolutno nepotrebna, ili im barem ja nisam našao svrhu.

Tempo filma je veoma spor, sa vrlo malo viđenih dešavanja pa se The Shadow Within prvenstveno može okarakterisati kao drama a tek zatim kao misterija ili horor. Ovo kažem i zbog toga što je strašnih ili jezivih momenata veoma malo a i kada se pojave na ekranu nisu dovoljno kvalitetni ili ubedljivi. Stvor/pokojnik sa kojim Maurice konstantno komunicira je predstavljen kroz animiranu gasoliku senkastu masu koja se kreće ne poštujući zakone fizike i logike a kvalitet ove animacije je dosta slabiji od ostatka fotografije i nimalo joj ne odgovara. Specijalni efekti koji su animirani na licima kako Mauricea tako i drugih osoba (mahom onih nastradalih) su nešto kvalitetniji i mnogo više pristaju preovlađujućem vizuelnom identitetu ovog filma. Originalne horor scene ćete moći da nabrojite na dva prsta jedne ruke a meni se dopao samo jedan, onaj kada vidimo oči onesvešćenog dečaka. Dakle, ukoliko želite dinamičnu priču, jezive momente ili strašne efekte bolje da potražite neki drugi film; u The Shadow Within ćete moći uživati isključivo u njegovoj kako-tako iskonstruisanoj priči koja kulminira vrlo mlakim finalom.

Ono što je definitivno najkvalitetnija crta ovog filma je verno predstavljen period s početka prošlog veka. Svaki kadar filma je pravo zadovoljstvo gledati jer je nesumnjivo jasno kako su scenografi i drugi ljudi angažovani na vizuelnom aspektu ovog filma pružili maksimum. Pažljivo sam posmatrao svaki delić filma, svaku scenu i svaki kutak seta, trudeći se da pronađem neki detalj koji ne odgovara datom periodu i koji se može učiniti neautentičnim, modernim ili neodgovarajućim. Nisam ga našao ni među objektima, grobljima, automobilima, frizurama ni u odevanju ljudi a ono najmodernije što možete videti je povremeno neodgovarajuća shaky kamera, kamera koja ne pristaje ni modernim filmovima a kamoli filmu koji bi kod gledaoca trebao izazvati retro feeling. Utisak je da se budžet filma isisao na njegov izgled i scenografiju i da je ponestalo novca za neke druge stvari, gotovo podjednako bitne. Osim dodatnog peglanja scenarija ovom filmu nedostaje efektniji završetak, kvalitetnije snimljene flashback scene, manje animacija (ili izbacivanje istih) i ponovno snimanje određenih dijaloga (mahom onih između doktorke i učitelja). Svi ovi momenti deluju drugorazredno i umnogome kvare utisak.

Kao što odelo ne čini čoveka tako ni izgled ne čini jedan film; iako ga je veoma ugodno okom posmatrati The Shadow Within kod gledaoca ne izaziva nikakav utisak a o emocijama da i ne govorim. Možda je upravo takav izgled filma i zaslužan što se od jednog u principu niskobudžetnog filma kakav je The Shadow Within očekivalo nešto više ali se ispostavilo da je ovaj italijanski ghost film u kojem britanski glumci igraju Francuze samo jednokratna zabava i to za one nazahtevne gledaoce.