HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Daniel Myrick

Uloge: Elisabeth Harnois, Shawn Ashmore, Hilarie Burton

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0473267/

Trailer: https://youtu.be/YHsbF4eh4X4

Pogledajte još: The Haunting in Connecticut 2: Ghosts of Georgia (2013)

Evo jednog filma koji mi je nezasluženo čamio na disku više od pola decenije. U pitanju je prosečan tinejdžerski mystery triler horor film koji se ni po čemu ne izdvaja ali je i kao takav zanimljiviji i poučniji od većine horora koji čine ovogodišnju produkciju. Solstice je zvanično etiketiran kao paranormalni horor i ta definicija u najvećoj meri stoji a remake je danskog filma pod nazivom Midsommer iz 2003. godine. Taj film nisam gledao pa ćete ostati uskraćeni za paralele u upoređivanja, što u krajnjoj liniji i nije toliko bitno jer je u pitanju malo poznati film.

Najzanimljivija stvar u vezi filma Solstice, i ono što vam može privući pozornost, je da ga je režirao Daniel Myrick autor za mnoge kultnog horora The Blair Witch Project. Fanovi ovog filma iz 1999. godine ipak ne treba previše da se raduju jer detalja koji povezuju ova dva filma ima tek u naznakama, dakle u gotovo zanemarljivoj meri. Solstice je mnogo manje bombastičan film, nespektakularan, prilično neoriginalan i nimalo revolucionaran ali i kao takav zavređuje pažnju. Radnja filma se dešava u jednoj ovećoj kući koja se nalazi pokraj jezera a nadomak šuma Luizijane. U tu porodičnu kuću tinejdžerka Megan je dovela nekoliko svojih prijatelja i prijateljica kako bi proslavili nekakav praznik koji se u narodu naziva Solstice. I sve bi to bilo u redu da Megan nedavno nije preživela (i još uvek preživljava) veliku porodičnu tragediju: njena sestra bliznakinja je izvršila samoubistvo a Megan nikako ne može da se oporavi od toga i preboli ovaj ogromni gubitak. Gde god da se dene, gde god da krene Megan vidi svoju sestru Sophie a kada dođe u pomenutu kuću na periferiji Luizijane priviđenja će postati još učestalija.

Osim što vidi priviđenja Megan doživljava i čudne akcidente koji ne mogu imati logična objašnjenja. Sva je prilika da sestra želi da joj se obrati, da joj nešto poruči ili pokaže, a Megan i mi gledaoci skupa s njom s pravom očekujemo da u svojoj istrazi dođe do objašnjenja tragedije i do otkrivanje razloga samoubistva. Nesrećnoj i tužnoj devojci niko od prisutnih prijatelja ne veruje a opšte je poznato da takvo nepoverenje znači samo jedno: neko od prisutnih takođe ima svoju ulogu u tragediji. Ova misterija samoubistva je ono što nosi film Solstice i zbog čega će ga većina gledalaca i odgledati do kraja. Kako Megan bude preživljavala vizije, priviđenja i košmare gledaoci će kroz flashbackove posmatrati njenu pokojnu sestru i čitav niz događaja koji će odmotati klupko tragedije. Naravno, sve naizgled nepovezane i nebitne kockice se sklapaju u finalu koje je skoro pa odlično i definitivno povećava krajnju ocenu filma. Sama priča se svakako može opisati kao generička ali u ovom slučaju nemam ništa protiv jer je ako ništa drugo onda - veoma poučna.

Dakle, Solstice je prvenstveno paranormalna triler misterija a tek onda horor. Strašnih scena nema u dovoljnom broju, i onda kada se pojave nisu dovoljno efikasne ili zastrašujuće a povremene animacije su (da ne upotrebim neke teže reči) neodgovarajuće jer odudaraju od pozadine. Glavni utisak je da se autor filma odlučio za komercijalniju varijantu koja ne uključuje „preterivanje” ni u jednom segmentu, čisto da bi najrazličitija publika bila zadovoljena. Isto kao što ne sadrži strašne scene Solstice ne sadrži ni seksi scene, ni tužne scene, ni jezivu atmosferu, iako je za sve ove elemente itekako bilo osnova, kako u priči tako i u ambijentu. Ipak, film prilično uspešno funkcioniše jer je stvorena kompaktna celina kojoj se nema mnogo toga prigovoriti. Meni lično je najžalije (mnogo više nego zbog deficita strašnih scena) što završetak nije emotivniji i što na sporednu priču (naizgled sporednu a zapravo delom glavne) nije utrošeno više vremena, pre svega na glavnog aktera. Savršeno kapiram zašto u filmovima poput ovoga nema krvi ili seksa ali je zanimljivo zašto je gotovo svaki PG-13 horor film lišen emocija ili tužnih momenata. Koliko znam to (još uvek) nije na spisku zabranjenih tema za osobe mlađe dobi ako ko bi ga znao...

Glumački je Solstice tek prosečan jer ga mahom sačinjava mlađa glumačka postava, sa tek jednim starijim likom i nekoliko epizodnih karaktera. Tinejdžeri su predstavljeni klasičnim muško-ženskim likovima, što se svakako može okarakterisati kao kliše, a jedina koja odudara je Elisabeth Harnois koji gledamo u ulozi obe sestre bliznakinje. Elisabeth svakako ne briljira na glumačkom planu ali je dovoljno simpatična da bude glavna glumica jednog ovakvog filma. Make-up ekipa se potrudila da u ulozi svoje sestre izgleda dovoljno drugačije a scene u kojima se obe pojavljuju u kadru su uspešno izbegnute. Jedini lik koga još vredi pomenuti je Shawn Ashmore (The Ruins, Frozen). Njegova njuška mi se nikada nije dopadala ali je činjenica da je kao stvoren za ovakve uloge. Ono što mi se zaista dopalo u filmu je izgled Luizijane, uključujući tu stare kuće, šume, močvare a film karakteriše i nešto specifičnih retro detalja. U svakom kadru prirode i okoliša se može uživati, autor veoma dobro koristi izuzetno efektnu prirodu za jedno ovakvo filmsko ostvarenje a u finalu filma i sumorne vremenske prilike.

Solstice bi kao horor film svakako poneo nižu ocenu ali kao film za uživanje on zaslužuje taman - šesticu, dakle vredan je gledanja. Paradoksalno, ovom filmu će najviše štete naneti navlakuša producenata koja je navedena na omotu filma („From the Director of...”) jer verujem da će malo fanova legendarnog horora biti zadivljeno onim što vidi u Solstice. Ipak je jako malo nas koji bismo radije ponovo pogledali Solstice nego Vešticu iz Blera.