Režija: Daniel Maze
Uloge: Steve Guttenberg, James Duval, Liz Nicole Abrams
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1151911/
Trailer: https://youtu.be/JCwqAumipRc
Pogledajte još: Hatchet (2006)
Evo jednog (meni) nepoznatog filma koji je na papiru imao sve predispozicije za (makar relativni) uspeh. Cornered! je nižebudžetni slasher film ali upakovan u poluduhovitu formu što je trebalo da rezultuje pre svega duhovitim filmom a potom (nekoliko mesta niže na lestivici odlika i prioriteta) i realnim. Evo o čemu se zapravo u filmu radi: po Los Angelesu već duže vreme dela maskirani ubica koji provaljuje u male prodavnice i tokom noći ubija sve zaposlene na koje naiđe. Štampa se svakodnevno bavi ovim zločinima, posvećuje im svoje naslovnice i objavljuje detalje zločina a policijska istraga (naravno) tapka u mestu...
Upravo u jednoj maloj prodavnici na ćošku se i dešava kompetan ovaj film. Gazda prodavnice s večeri zatvara svoj dućan, sve prisutne odvodi u privatne prostorije iznad lokala kako bi igrali poker do ranih jutarnjih sati a sticaj multiglupih okolnosti dovodi do toga da svi prisutni budu zatočenici maskiranog ubice. Poduži uvod filma (koji deluje veoma nehororistično) služi da se upoznamo sa veoma raznolikim likovima, njihovim karakteristikama, osobinama i da se stvore svi uslovi za početak delovanja maskiranog krvoloka. I dok je uvod filma možda i najuspeliji deo Cornered!, naprosto zato jer su likovi veoma maštoviti, povremeno duhoviti i živopisno osmišljeni, nastavak donosi dosta problematičnih elemenata koji u krajnjoj liniji i upropaštavaju ovaj simpatični film. Problemi filma se mogu podeliti na one subjektivne i objektivne a osim budžeta (nešto kasnije više o tome) na objektivnoj strani stoje još i standardni problemi koje je mobilna telefonija donela u horor žanr. Zaista jadno deluju delovi filma u kojima autor naprosto mora da implementira raznorazna glupa objašnjenja i izgovore zašto nijedan lik od prisutnih nema mobilni telefon ili zašto isti nije u funkciji.
Kada je rešen ovaj standardni problem koji krvolocima u novijim slasherima sreću kvari i kada smo još jednom zaključili da je slasher sa mnogo više uspeha mogao da funkcioniše pre nekoliko decenija red je da se pozabavimo i realnim problemima filma. Naime, u lokalu su te noći prisutni gazda lokala, prodavac narkoman, radnik obezbeđenja koji je izjelica i asmatičar, lokalna prostitutka i debela crnkinja koja celonoćno radi kao hotlinerka - i to je u redu. Ono što je, pak, veoma iritantno je da se niko previše ne potresa zbog raznoraznih zvukova koji dolaze iz prizemlja iako svi znaju da upravo u tom delu grada samo što nije proglašen policijski čas zbog mnoštva pobijenih i preklanih radnika upravo ovakvih dućana. Dalje, kompletan lokal je pokriven mnoštvom nadzornih kamera koje likovi gotovo da nikad ne gledaju. S druge strane, ubica ima začuđujuće sposobnosti, gotovo paranormalne, da uvek pronalazi mrtve uglove a kada ga neka kamera ipak uhvati niko od gore prisutnih baš u tom trenutku ne gleda u monitore. Čak i ako ga neko primeti, recimo narkoman koji krizira, njemu prisutni neće verovati ("Ha, ha, ha, sigurno ti se priviđa maskirani ubica u kraju u kojem već mesecima maskirani ubica ubija ovakve kao što smo mi").
Splet slučajnih koincidencija ide i dalje. Svako od prisutnih likova je te noći u svom tripu: narkoman krizira, gazda lokala se opija, tamnoputa ženica ne ispušta telefon i napaljenog jadnika sa druge strane linije dok se debeljko iz obezbeđenja ne odvaja od krofni i pumpice za asmatičare. Najprisebnija je prostitutka koja je neki glas razuma i koja makar povremeno ima najracionalnija razmišljanja. Ipak, najiritantnije od svega je što u takvoj situaciji i u tom momentu likovi sa sprata silaze u dućan jedan po jedan, samo da bi bili što lakši plen pomahnitalom ubici. Ubica sve rešava veoma lako, gotovo rutinski, brutalno lišavajući života svakoga u svom delokrugu i morbidno komadajući tela na unapred osmišljene načine. Nažalost (evo i dela o budžetu filma) većina ovih maštovito zamišljenih ubistava se dešava van gledaočevog vidokruga dok nekoliko koje vidimo deluju prilično slabo i po uverljivosti mnogo više priliče nekom (polu)amaterskom filmu. Slasher bez masnih & slasnih ubistava i nije pravi slasher pa tako Cornered! pada i na ovom polju, nakon opšte uverljivosti i originalnosti. Ostaje još samo zabavnost koja postoji u određenoj meri, ukoliko vam je gore nabrojane mane ne pokvare.
Samo delovanje ubice nije previše realno ali svakako jeste zabavno: on ubija unapred targetirane žrtve na upravo onakve načine kako bi oni sredili njega (i došli do obećane polumilionske novčane nagrade koju je policija odredila za njegovo telo, živo ili mrtvo). Ubica je tokom pripreme narednih zločina uvek blizu svojih žrtava i iz njihovih usta čuje kako bi se oni lično odnosili prema njemu i na koji bi ga način lišili života. U ovom filmu su ubijanja trebala biti sledeća: davljenje najlon kesom, sečenje na komade, vešanje za noge itd. Da je ovo implementirano na odgovarajući način to bi svakako bila prva na listi stavki za pohvalu, međutim, sve što vidimo deluje pomalo konfuzno, nedovoljno dorađeno i što je možda najvažnije po film - nedovoljno vidljivo. Mnogi filmu zameraju i što je ubica suviše očigledan pa je samim tim i iznenađenje na kraju filma nikakvo. Ja nisam imao problema sa ovim jer se nisam ni upinjao da proniknem u to ko je maskirani ubica. Naprosto sam bio ponešen zanimljivim likovima iz uvoda, njihovim međusobnim odnosima i komunikacijama, nešto kasnije razočaran horor zapletom i slasher scenama (klišeima) a kada se ubica na kraju filma pojavio bio sam pomalo iznenađen.
Glumačka postava filma predstavlja kombinaciju poznatih i nepoznatih imena i vrlo korektno je odradila posao, posebno u prvom delu filma, kada puna kofa gluposti i neubedljivosti još nije bila izneta na sto. U moru šarolikih likova najpozitivnije se ističe cura koja je igrala prostitutku (navodno pevačica po imenu Liz Nicole Abrams) a zbilja je prava šteta da joj se glumački trag od tada gotovo gubi (to joj je jedini film). Gazdu lokala glumi James Duval (Alyce, May) dok se i nešto manjoj ulozi nalazi nekada veoma poznata njuška po imenu Steve Guttenberg. Iako je nekada važio za poznatog glumca (svaki iskusniji gledalac će ga prepoznati kao lika jedne od kultnih komedija 80-ih) vremena su se promenila pa mora da tezgari u ovakvim ostvarenjima. Mada, kada bolje razmislim, svi smo mi pomalo Steve Guttenberg - iako smo nekada gledali prvoklasna slasher ostvarenja danas moramo da se zadovoljavamo ovakvim (polu)proizvodima kojima je u najmanju ruku trebala dodatna polugodišnja dorada i pô džaka zelembaća.
0 comments:
Post a Comment