Režija: Jamie Blanks
Uloge: Marley Shelton, David Boreanaz, Denise Richards
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0242998/
Trailer: https://youtu.be/prIPKp0iIB4
Pogledajte još: Sorority Row (2009)
Valentine počinje uvodom koji je kombinacija elemenata viđenih u Carrie i Slaughter High: na proslavi Dana zaljubljenih u jednoj osnovnoj školi štreber sa cvikerima optimistično pokušava da odvoji neku devojčicu za ples ali ga sve odreda drsko odbijaju. Poslednja nada mu je jedna punija devojčica koja čak i na njegovo iznenađenje pristaje. Nekoliko trenutaka kasnije ovo dvoje klinaca se ljube ispod tribine a kada budu otkriveni od strane grupe školskih giliptera devojčica štrebera optužuje da ju je seksualno napastvovao. Momci štrebera javno maltretiraju i ponižavaju, skidaju ga nagog i polivaju crvenim pićem (svinjska krv je suviše ekstremna na početku XXI veka) a dečku od šoka kreće krv iz nosa.
Oko deceniju kasnije društvo iz razreda je i dalje na okupu, makar njegov ženski deo. Svaka devojčica koja je onomad odbila štrebera sada je ostvarena devojka, privatno i/ili poslovno, ili je na putu ka tome, a njihovo međusobno prijateljstvo i poverenje je na „zavidnom” nivou te mu ne treba nikakav test. No, test će htele to one ili ne ubrzo doći i to u vidu iznenadnih nestajanja devojaka za koje se kasnije redovno ispostavlja da su ubijene namrtvo. U pomenutom ženskom društvancetu počinje da vlada panika, crnilo, beznađe & strah, započinje i nekakva traljava policijska istraga a čini se da ubica koji svoje akcije uvek najavljuje brutalnom porukom za Dan zaljubljenih ne može biti ama baš niko do onaj isti štreber koji je davnih dana odbijan od lepih ali uobraženih devojčica. Uostalom, krv koja curi iz nosa maskiranog ubice nam to jasno stavlja do znanja, zar ne? U to ćete se morati sami uveriti jer vam ja neću reći niti reč o daljoj radnji ovog triler slashera kako vam ne bih pokvario iznenađenje.
Međutim, ukoliko ste barem donekle iskusan horor gledalac u slučaju Valentine iznenađenja jednostavno ne može biti. Gledajući film jasno možete videti iz kog perioda on potiče i koje uticaje pokušava da kombinuje. Primetićete da su tu najdominantniji teen horor, slasher i triler ali i to da se suviše mnogo vremena posvećuje međusobnim odnosima između devojaka i njihovih pratilaca (porodice ima u zanemarljivoj količini a i tu su narušeni odnosi) a suviše malo na ubistva, napetosti i policijsku istragu. Tek u drugom delu filma aktivnosti pomahnitalog nosno-krvoliptajućeg ubice postaju učestalije (nažalost, i banalnije - ubistvo u bazenu) pa možemo videti nekoliko već viđenih ali efektnih scena (naprimer ona u zatvorenom bazenu). Zaista je velika šteta što komunikacija, odnosi, zavisti i druge manje bitne stvari ovog filma (zašto je bilo bitno prikazati policajca onakvim?) nisu svedenije a to vreme utrošeno na aktivnosti maskiranog killera. No, sve viđeno u ovom filmu ima svoj razlog pa tako i doziranost nedovoljno eksplicitnih ubistava.
Iako se može činiti da autor ovog filma (Jamie Blanks, režiser Urban Legend, Storm Warning i Long Weekend) tempom radnje, izgledom ubice i samim njegovim nastupom pokušava da kopira najpoznatije slasher filmove ja sam lično ubeđen da je on pokušao da napravi slasher film koji će prvenstveno podsećati na Scream serijal a tek onda na Halloween i ostale slashere koji uključuju delovanja maskiranog ubice. Ceo ton filma je veoma komercijalan i nehororičan, verovatno jer je namenjen tadašnjim početnicima u gledanju slashera, a o bilo kakvoj horor atmosferi ne treba ni pomišljati. Ubistva su zanimljiva, specijalni efekti korektni (u nekim momentima i jeftini), krvi nema mnogo (nažalost ni golotinje), maska ubice je funkcionalna a mogla je biti mnogo jezivija da je ovo drugačije snimljen film. Valentine ni za jedan trenutak nije strašan film, naravno, ukoliko imate više od 12 godina i/ili ste muškog pola. Za tadašnje tinejdžerke Valentine mora da je predstavljao šokantno i brutalno iskustvo, gotovo poput „Vriska”.
Ovo za devojčice nisam napisao slučajno jer je 90% likova u filmu ženskog spola a i ono malo muškaraca što ih vidimo su svi odreda nemoralni (policajac, otac...), pokvareni („dečko” bivše debeljuce) i ubilački nastrojeni (iznenađenje!). Nije ni da su devojke mnogo bolje i moralnije (videćete, uostalom) ali zaista ne znam odakle potreba da Blanks režira gotovo feministički film. Moguće je da razlog treba tražiti u četvoročlanoj ekipi scenarista u kojoj je jedna žena očigledno bila najdominantnija a moguće je i da treba kriviti jednog tipa po imenu Tom Savage po čijoj istoimenoj noveli je snimljen ovaj film. U svakom slučaju, bićete prinuđeni da gledate iritirajuće slasher klišeje poput onoga da se ubica nikada ne udara više puta čak i kada je žrtva u prilici, čisto da bi dotični mogao da se pridigne i nastavi svoj krvavi pir. Ništa bolji nije ni završetak filma koji sam nanjušio već pre polovine; nešto originalnije ili neočekivanije bi makar delimično popravilo utisak a uz to ovo što smo videli ne može biti finale, makar za policiju i forenzičare.
Valentine je film koji je dosta daleko od preporučljivog ali se on svakako može pogledati ukoliko ste u deficitu sa slasherima. Pre svega - u njemu se mogu pogledati lepe glumice koje su korektno obavile nezahtevan posao koji im je poveren. U glavnoj ženskoj ulozi vidimo Marley Shelton (Scream 4, Planet Terror) a u ostalim Denise Richards, Katherine Heigl i još nekoliko manje poznatih lica dok muški deo ekipe predvodi David Boreanaz (koga više pamtimo iz krimi serija) a tu je i poznata njuška Fulvio Cecere (Case 39).
Je l' ovaj tip sa fotke br. 2 Castle iz istoimene serije? :)
ReplyDeleteMoja mama (kao iskusna gledateljka krimića) kaže da glumio u Bones.
DeleteA da,da...U pravu je gospođa mama...
Delete