Režija: Carlo Ledesma
Uloge: Bel Deliá, Andy Rodoreda, Steve Davis
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1735485/
Trailer: https://youtu.be/8of6VqRpjgI
Pogledajte još: The Bay (2012)
The Tunnel je još jedan od filmova koji je svojevremeno imao prilično agresivnu kampanju, ne baš kao čuvena Veštica iz Blera, ali čim domaći tabloidi pišu o nekom filmu (a pogotovo o nekom hororu) definitivno znamo da to ne može biti slučajnost. Ne sećam se tačno baš svih pojedinosti u tim praktično plaćenim oglasima ali su me neki detalji koje su tzv. novinari naveli sve do nedavno odvraćali od gledanja ovog australijskog horora (film sam pogledao na preporuku Marka Backovića): The Tunnel nije čistokrvni found footage horor film iako dobar deo filma jeste sniman i prikazan iz perspektive prvog lica već mockumentary (kvazi dokumentarac) koji je (ako ništa drugo) kudikamo lakši za praćenje i posmatranje od tipičnog FF horora.
Prvih pola sata filma protiče u upoznavanju sa likovima čije avanture ćemo gledati u narednih sat vremena i na intrigiranje gledalaca jednom neverovatnom, šokantnom ali i potencijalno mogućom pozadinom događaja. Zaplet filma Tunnel je pronađen u globalnom zagrevanju koje je dovelo do nestašice vode u gradu Sidneju. Vlada rešenje ovog problema pronalazi u gradnji reciklažnog centra i prečišćavanju miliona litara vode koje su trenutno zarobljene u napuštenim tunelima stare podzemne železnice. Nedugo nakon toga nadležni stavljaju (kako bi se to moderno reklo) projekat od kapitalnog značaja na „stend-baj” (domaća reč) bez ikakvog objašnjenja građanima (na našem: narodu). Novinarka Natasha Warner se jako zainteresovala za ovaj slučaj a navodni nestanci beskućnika koji su obitavali u tunelima i Youtube snimak misterioznog nestanka jednog momka u rukavcu nekog od tunela su doveli do njene konačne odluke: mora sići u tunel, lično videti šta se dole dešava i snimiti da li mračne napuštene hodnike uopšte neko naseljava. Novinarka će sa sobom povesti malobrojnu ali odabranu ekipu tonaca, snimatelja i tehničara pa ova 4-člana grupa pod okriljem noći i u opštoj tajnosti provaljuje kapiju i ulazi u mračnu podzemnu nepoznatost.
Polučasovni uvod iako zvuči kao suviše dugačak i prerastegnut upšte nije takav. U njemu se kroz naizmenične iskaze aktera upoznajemo sa većinom likova, pričom o nestašici vode i odbačenom projektu ali i sa misterijom koja se tiče nestalih beskućnika. Osim intervjua nekoliko aktera vidimo razne inserte iz TV emisija, snimke raznoraznih nadzornih kamera, intervuje sa beskućnicima, inserte iz privatnih snimaka i pripremu ekipe za silazak u tunele. Za ovaj uvod se ne može reći da je 100%-no ubedljiv, dakle gledao sam i autentičnije uvode, ali definitivno jeste u funkciji priče, veoma dobrodošlo smanjuje FF scene iz nastavka na sasvim razumnu meru i u svakom slučaju je ukusniji za gledanje od tipičnih FF uvoda koji uključuju dokone i antipatične tinejdžere punih noseva a praznih glava. Ono što je već na početku filma jasno je da The Tunnel neće ići utabanim stazama prethodnika tj. neće ispoštovati nepisana pravila podžanra. S obzirom da posmatramo iskaze aktera koji su nesumnjivo nastali nakon događaja koji slede već tada nam je jasno da ovi akteri nisu tragično skončali (barem ne svi) a da njihovi snimci nisu izbubljeni pa pronađeni već uredno donešeni i montirani. Ovim se pomalo gubi na neizvesnosti ali i do sada smo uvek znali kako će se neki found footage horor fazvršiti, jel.
Silazak pod zemlju nam donosi i najveći adut ovog filma a to je unutrašnjost starih, napuštenih tunela koji su nekada davno služili železnici i kao sklonište u ratu a sada kao sklonište za beskućnike i odlaganje otpada. Unutrašnjost tunela izgleda zaista autentično, naprosto zato jer se film i snimao u tunelima negde ispod Sidneja a scenografiju i detalje u tunelima ekipa nije ni morala da osmišljava i sprovodi u delo već je samo iskoristila postojeći „dekor”. Istina, određeni broj scena je snimljen daleko od ovog grada ali to ne predstavlja nikakav problem kako bismo ceo splet tunela i tunelčića posmatrali kao jednu celinu. U tunelima se ekipa ponaša standardno za ovaj tip filma: veoma brzo tonac čuje neljudske zvuke ali to ne saopštava ostalima (pogotovo im to ne pušta na slušalice), vođa ekipe sa sobom nosi nekompletnu mapu tunela, sredstva za komunikacuju ne postoje a sve što je ekipi korisno je deficitarno. Ništa od ovoga ne mora biti problem ako posmatrate ekipu novinara i snimatelja koji ljude koji silaze u tunele na jednovečernje snimanje ali ako imate u vidu sadržinu klipa zbog kojeg se novinarka i odlučila za akciju pretpostaviti je da bi dotični imali pune rance raznoraznih stvari, mapa, baterija, lampi, pomagala i oruđa.
Nasuprot dobroj atmosferi i izgledu hodnika nalaze se predvidljive situacije. Čim se jedan član ekipe odvoji od ostatka on netragom nestaje a drugi ga traže samo da bi se i oni razdvojili i pogubili po mračnim i uskim hodnicima. Koliko god hodnici ponekad bili mračni i uski filmu nedostaje osećaj klaustrofobije a i sam osećaj beznadežnosti nije dominantan jer gledalac konstantno ima utisak da je ekipa veoma blizu civilizacije (što i jeste). Najveće razočarenje The Tunnel pruža na polju horora jer kreature (da se ne lažemo, svi dobro znamo da tunele neko ili nešto naseljava) vidimo samo u dva mutna navrata, nedovoljna čak i da se izvadi screenshot uz ovaj opis. Ostatak vremena posmatramo bauljanje po mraku, vrisku zeleno osvetljenih članova ekipe i očekivanje napada od strane onoga koji se nikada ne prikazuje pred kamerama. Dakle, ko god da naseljava sidnejske tunele dovoljno je inteligentan da ga kamera nikada na uhvati. Standardno za found footage žanr The Tunnel postavlja mnogo više pitanja nego što daje odgovora. Meni najinteresantnije pitanje je zašto bi australijska vlada štitila „to” što obitava po tunelima? Ne vidim kakvu bi korist organi imali od tako nečega, samo štetu, pa je jedina pretpostavka da je svaka vlada loša i da je po defaultu usmerena protiv svog naroda pa makar podržavala kreture (ili šta god). A možda saznamo nešto više u najavljenom nastavku filma (radni naziv The Tunnel: Dead-End).
Nesumnjivo je da su na autore Tunela veoma veliki uticaj imali poznati predstavnici podžanra ([Rec] i The Poughkeepsie Tapes, naprimer) ali je isto tako vidljivo da je najveći uticaj imao - The Blair Witch Project. Film je od svog uzora uzeo mnogo toga, nažalost i neefikasnost, mada cenim da je po autore mnogo važnije i - veliki broj fanova. Mnogi gledaoci su naprosto oduševljeni viđenim i tvrde da je The Tunnel sama esencija horora i da davno nisu pogledali ništa strašnije. Ja se ne salažem sa tim i mislim da je svaki gore pomenuti uzor kvalitetniji film od Tunela. Iz tog razloga vam preporučujem da sami pogledate film i donesete svoj sud.
0 comments:
Post a Comment