Režija: Guillem Morales
Uloge: Belén Rueda, Lluís Homar, Pablo Derqui
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1512685/
Trailer: https://youtu.be/nbLk_gI5Vdw
Pogledajte još: The Hidden Face (La caraoculta) (2011)
Španija je definitivno vodeća svetska filmska sila kada su u pitanju trileri i horor misterije pa stoga ne čudi da gotovo svaki takav film koji dolazi iz te zemlje zavređuje pažnju. Julia's Eyes je veoma zanimljiv i kvalitetan triler horor film koji povremeno deluje i kao giallo, što nikako nije loše. U pitanju je film sa veoma jakim pedigreom budući da ga je producirao svetski poznati Guillermo Del Toro (Crimson Peak, Mimic, Cronos), da je jedan od scenarista odgovoran za takođe veoma dobri El cuerpo a da dolazi iz iste kuće koja je odgovorna za film El orfanato (The Orphanage), po mnogima možda i najbolji španski horor film ovoga veka. Zahvaljujem se čitateljki Milici Mićić što mi je preporučila ovaj film.
Julia's Eyes je priča o - Juliji, ženi koja se suočava sa gubitkom vida a po svaku cenu želi da sazna razlog samoubistva svoje sestre bliznakinje koja je takođe oslepela. Iako je za policiju sestrin slučaj savršeno jasan a samim tim i zatvoren Julia je ubeđena da njena sestra nikada ne bi na taj način okončala život, čak i ako je skorašnja operacija vida bila neuspešna. Istraga u sopstvenoj režiji dovodi je do saznanja koja joj nisu bila poznata: ispostavilo se da je pokojnica imala dečka ali i da je bila progonjena od misterioznog Nevidljivog Čoveka. Juliji (naravno) niko ne veruje, čak ni njen suprug, pa će kroz sve naredne događaje morati proći isključivo sama. To neće biti nimalo lako a vreme koje ima na raspolaganju je veoma ograničeno jer svakim danom sve više gubi vid i počinje da se nalazi u potpunom crnilu. Gotovo slepa žena koja je u potrazi sa Nevidljivim Čovekom ne deluje kao lak zadatak ali to je poslednje što Julija ima da uradi dok je oči koliko-toliko služe. Sledi napeta priča puna preokreta, prilično šokantna, mračna i jeziva ali i nadasve tužna, što je bonus koji ne vidimo često u današnjim filmovima.
Nemoguće je ne uporediti ovaj film sa današnjom produkcijom (mahom prekookeanskom) a kada to uradimo dolazimo do jednostavnog zaključka - da je malo stvari uopšte za usporedbu. Julia's Eyes je u gotovo svemu superiorniji od bilo kog modernog triler/horor filma koji dolazi s one strane okeana pa bi samo nabrajanje svih aduta koje vidimo u ovom filmu potrajalo dosta dugo i zauzelo mnogo teksta. Ono što svakako moram izdvojiti je odlična mračna i depresivna atmosfera koju još jedino možemo videti u britanskim filmovima. Sve deluje sumorno, bezizlazno a ceo film je oslikan mračnim tonovima koji postaju još mračniji kada ga gledamo iz Julijine perspektive tokom zamučenja vida. Enterijeri u kojima se film odigrava su takođe mračni i reklo bi se standardni za slične filmove tog podneblja. Eksterijeri i ambijent zabačenog pustog seoceta kao da je preslikan iz nekog britanskog filma, sa sve maglom i specifičnim oblikom kuća a atmosferu dodatno podiže odlična kamera koja specifičnim kadriranjima pojačava dojam. Nažalost, veći deo filma se odigrava u zatvorenim prostorima, što je sasvim u prirodi priče i odgovara stanju glavnog lika, ali bi više dešavanja na otvorenom svakako bilo atraktivnije.
Julia's Eyes nije horor film i plašenje gledaoca mu nikako nije visoko na listi prioriteta ali ono što vidimo u njemu i te kako jeste jezivo. Zbog sveukupne atmosfere i odličnog tempa priče ceo događaj jeste sastrašujuć a stanje u kojem se nalazi Julija (samoća i slepilo) itekako dovode do konstantne nelagode kod gledaoca. Protiv nevidljivih ili nedovoljno vidljivih protivnika borba nikada nije laka a kada je žrtva gotovo slepa borba postaje vrlo neravnopravna i teška za gledanje. Kud je situacija veoma teška scenarista filma je još dodatno pogoršava praveći situacije bez izlaza, često na prilično nerealan način. Tu pre svega mislim na situaciju kada Julija odbija da ostane u bolnici već se odlučuje da provede dve sedmice u njoj nedovoljno poznatoj a nezaštićenoj kući na periferiji. Opšte je poznato da slabovide i slepe osobe mogu da se snalaze u prostoru ali isključivo poznatom prostoru i to koristeći pomagala; ovako kako je u filmo prikazano Juliji ne bi ni bio potreban protivnik da joj naudi. Dovoljni bi bili komadi nameštaja, dovraci i kružne stepenice i određeni delovi Julijinog tela bi bili efektno slomljeni.
Ovaj film svakako ne bi bio dobar da u glavnoj ulozi nema Belén Ruedu (The Orphanage, The Body), glumicu koja sa lakoćom predočava sva stanja njenog lika i veoma uspešno iznosi sve promene njenog karaktera. Belén (tj. Julia/njena sestra Sara) je lepa, inteligentna, tvrdoglava, pažljiva, posvećena, ponekad naivna i sve više uplašena, usled oboljenja povremeno labilna ali veoma uporna u svojoj zamisli da dođe do odgovora. Upravo zbog ovoga smatram da je završetak filma mogao biti drugačiji ali očigledno je da su se autori filma odlučili poigrati sa našim osećanjima i to im je svakako uspelo. Nisu mi se dopale ni neke scenarističke odluke u drugoj polovini filma jer sam očekivao da će sve otići u nekom sasvim drugom, „pravilnijem” pravcu ali ovakav rasplet definitivno da niko neće moći predvideti što je dobrodošla originalnost u ovom vremenu predvidive neoriginalnosti i drskog kopiranja. Ostatak glumačke ekipe je takođe odličan, baš kako su nas i navikli španski filmovi, ali neću nikoga posebno izdvajati. Svakako je za pohvalu i kako su glumci odabrani jer je za svaki lik filma apsolutno pogođen akter, bez obzira da li je pozitivac ili negativac.
Zaista mi je nepoznata uloga Guillerma Del Toroa u ovom filmu ali je definitivno jasno da nije imao uticaja u vizuelnom izgledu filma i postprodukciji pa Julia's Eyes ne sadrži bilo kakve animacije, nije vizuelno bogat i raskošan i ne sadrži prepoznatljivi Del Torov pečat što je u ovom slučaju jako dobro. Julia's Eyes je vrlo dobar, gotovo odličan mistery triler horor, film kojem je veoma teško naći veće mane pa svi gledaoci koji imaju afiniteta prema ovakvim filmovima nikako ne bi trebali da ga zaobiđu.
0 comments:
Post a Comment