Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4419364/
Trailer: https://youtu.be/Y0YnwMFswMY
Pogledajte još: neku antologiju iz prošlog veka
Horor antologije (omnibusi) su opet u modi, što svakako pozdravljam, ali ono što mi se nikako ne dopada je što su gotovo sve odreda - veoma slabe. U taj rang spada i Holidays, film koji (kao što mu i sam naziv kaže) obrađuje praznike te se tematikom svrstava u isti koš sa osrednjim A Christmas Horror Story i nešto slabijim Tales of Halloween. Nisam siguran kako je tekla priprema za ovaj film ali je utisak da je način delanja bio veoma sličan kao kod famoznog The ABCs of Death (i 2): svaki autor je dobio/izabrao jedan praznik a zatim je imao osmisliti, režirati i snimiti petnaestominutni filmčić koji bi nas trebao preneraziti stravom, šokirati završetkom, poentirati porukom a onda i nasmejati duhovitošću. Sasvim suprotno - Holidays uspeva isključivo da emituje dosadu, nerezonsku vulgarnost, besmislenu brutalnost i nezaokružene priče bez ikakve poente.
Film se sastoji od osam priča gde svaka obrađuje drugi praznik. Ne postoji priča koja povezuje ili na bilo koji način objedinjuje sve priče već su one samo odvojene lepo animiranim odjavama. Prva priča obrađuje Valentine's Day i prikazuje nesrećnu tinejdžerku koja je zaljubljena u svog instruktora plivanja. Sumnjiva psiha pomenute cure, maltretiranje od strane drugih devojaka i bolest trenera dovode do brutalnog finala koje je na ivici štosa (otud valjda i etiketa „comedy” na iMDB sajtu). Segment je režirao dvojac Kolsch/ Widmyer (Starry Eyes) a osim veoma odbojnih tinejdžerki odlukuje ga i određena doza emocija i tuge. Iako ne predstavlja ništa posebno meni možda najbolji segmenat filma, mada sam u trenutku gledanja pretpostavljao da će biti među slabijima. Sledeći nam dolazi St. Patrick's Day i to iz rukava Garyja Shorea (Dracula Untold). Ovo je jedno od najkonfuznijih iskustava koje sam iskusio u poslednje vreme ali ću pokušati da smisleno prepričam uvod: mlada učiteljica ima u svom razredu jednu crvenokosu devojčicu koja je po svim parametrima zrela za specijalno odeljenje. Ono što učiteljica ne zna je da devojčica ima posebne moći a nakon određene tarapane (koju ne umem da prepričam) desiće se da je učiteljica ostala u drugom stanju a da u trbuhu nosi - zmiju(gu).
U ovoj priči možemo videti i najgluplji momenat onako prilično glupog filma kada učiteljica dolazi kod ginekologa na pregled a on joj sasvim uredno kaže da je dotična trudna ali ne nosi ni dečaka ni devojčicu. Nudi joj opciju da odmah prekine trudnoću a ako ne želi može na svet doneti sasvim običnog lepog malog reptila. Na licu ginekologa (inače ženskog pola) ne vidi se ni tračak iznenađenja pa verovatno da su slične stvari naprosto američka svakodnevnica. Ne znam da li za razumevanje ovog opšteg haosa može pomoći poznavanje istorijata St. Patricka i njegovog praznika ali pošto nemam želju da bilo šta istražujem ovoj loše osmišljenoj, odglumljenoj i režiranoj priči sam lupio najnižu ocenu i nastavio dalje. Treća (nesreća) se zove Easter a dešava se u predvečerje uskrsa/vaskrsa. Majka priča standardnu uskršnju priču devojčici pred spavanje što malenu prestravljuje. Kada se iste noći probudi da pije vode u dnevnoj sobi će susresti jezivog đavolskog Uskršnjeg zeku lično & personalno a sve će se završiti u bizarnoj i nedovoljno jasnoj završnici. Priča poseduje brojne (i potencijane) metafore pa ko je dublje zainteresovan za uskršnje i religiozne teme imaće materijala napretek. Za one ostale ostaje misteriozan završetak i odličan morbidni kostim Uskršnjeg zeke. Autor priče je Nicholas McCarthy (The Pact, At the Devil's Door).
Sledeća je na redu Mother's Day, oslaba priča o jednoj mladoj ženi koja ostaje u drugom stanju nakon svakog seksa ali uvek doživljava pobačaj (iz nepoznatih razloga). Kako bi konačno donela zdravo & čitavo žgebe na ovaj svet prijavljuje se na kuru veštičarenja u američkoj pustinji. Nad njom se obavlja nekakav ritualni obred nakon koga ona ostaje u drugom stanju ali i u stanju konstantne psihičke odsutnosti. Priča se završava upravo onda kada je trebala da se razvije i pruži nekakva objašnjenja a za bilo kakva pitanja moraćete kontaktirati jedinu autoricu u ovoj antologiji. Meni je ovaj segment apsolutno bespotreban, nejasan i suvišan, uostalom kao i većina filma. Na Mother's Day se sasvim logično nadovezuje Father's Day i priča nam jednu paranormalnu priču o devojci koja iznenada dobija kasetu od svog davno nestalog oca za koga je sve ove godine verovala da je mrtav. On joj sa kasete daje uputsva kako da ga ponovo pronađe a otkriće će za ovu devojku biti, u najmanju ruku, neočekivano. Ovo je definitivno jedan od boljih segmenata, ne zato što poseduje zadovoljavajući završetak (na tako nešto smo prosto navikli u modernim omnibusima) već zato što poseduje lepu i talentovanu glumicu u naslovnoj roli, ogromnu količinu misterije i vrlo dobru režiju. Glas koji čujemo iz kasetofona je glas Michaela Grossa (Tremors serijal).
Kakav bi to bio film o praznicima kada ne bi posedovao i Halloween segment a u njemu gledamo tragičnu i zasluženu sudbinu čoveka koji se bavi kućnim porno biznisom i iskorištava nekoliko mladih i naivnih devojaka (ali pre svega glupih). Mnogima je upravo ova priča otkrovenje filma i vrhunac njegove dugovitosti ali je ja nisam pronašao zanimljivom, možda više iritantnom. Sve vrca ot tipične „duhovitosti” Kevina Smitha (autor filma Tusk i nekih od najprizemnijih komedija koje sam gledao u svom životu), od slabe glume i vrlo nerezonskih postupaka (zašto bi nožem presekli kabl ako možete sebi onu stvar, jel). Jedina dodirna tačka ovog segmenta sa praznikom Noć Veštica je što se dešava upravo na taj dan a moglo je da se dešava bilo kada. Što se mene tiče nije se ni moralo desiti a nije se ni moralo snimiti i montirati u ovaj ionako slab film. Idemo dalje. Christmas (od autora Dark Skies i Priest) je nešto zanimljivija priča samim tim što vraća staru dobru teoriju i nezasluženom sticanju materijalnog i neizbežnoj kazni koja iz toga sledi. Nakon što čovek nezasluženo stekne VR naočare biva proganjan VR realnošću kako sebe tako i svojih najbližih ali se sve ne završava onako kako bi trebalo (moralnim poukama) već očekivanim brutalnim štosom koji je na tragu nekakve komedije. Samo osrednjost i gomila neiskorištenog potencijala.
Poslednja priča nosi naziv New Year's Eve i sasvim slučajno se dešava na taj praznik. Da nije ovog naziva mogla se dešavati i na Dan nezavisnosti a prikazuje manijaka koji upoznaje devojke i žene preko interneta a onda ih ubija. Ova priča nam govori šta se desi kada manijak naiđe na još većeg manijaka od sebe i kako i nad popom postoji pop (al' mi je poređenje). Ne toliko duhovito, delimično predvidljivo i brutalno iskustvo koje jeste vredno gledanja. Segment poseduje tipa sa zastrašujuće štrokavim zubima u glavnoj ulozi ali i Lorenzu Izzo (The Green Inferno, Knock Knock) koja pruža možda i najbolju glumu ovog filma. Segment je režirao autor filma Some Kind of Hate. Sve u svemu - Holidays je poput većine modernih antologija odlično zamišljen film ali veoma slabo sproveden u delo. Da li je problem u netalentovanim autorima koji nemaju dovoljno znanja i umeća ili u potrebama producenata da se film što brže i jeftinije snimi kako bi bio izdat i postavljen na rafove marketa - zaista ne znam, ali znam da ovaj film ne zavređuje vašu pažnju i da će veoma brzo biti potpuno zaboravljen i zatrpan istim ili slabijim naslovima, nažalost. Holidays je nestrašni horor, neuspela komedija, priča bez konca i poente - pa ko voli nek izvoli.
0 comments:
Post a Comment