Režija: Mike Flanagan
Uloge: Jacob Tremblay, Kate Bosworth, Thomas Jane
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3174376/
Trailer: https://youtu.be/Ho2Z0LtXsbY
Pogledajte još: Mama (2013)
Ime Mikea Flanagana svakako nije nepoznato horor fanovima, a ni čitaocima ovog bloga, jer sam njegova tri najpoznatija filma već opisao na ovim stranicama (Oculus, Absentia, Hush). Rad na Before I Wake (dugogodišnjeg radnog naziva Somnia) je započet još 2013. godine a njegovo objavljivanje je nekoliko puta odlagano zbog ne toliko bitnih razloga po krajnjeg gledaoca. Ono što je bitno je da se Before I Wake zvanično svrstava u paranormalne horor fantazije a ja bih mu još dodao malu dramsku odrednicu, čisto da zagriženi horor fanovi ne budu mnogo razočarani tokom gledanja.
Sve počinje (tada još konfuznim) kratkim noćnim uvodom u kojem vidno rastrojeni otac puca iz pištolja na nešto što je nama nevidljivo ali ispušta neljudske zvuke. Za to vreme njegov sinčić spava a onda se radnja seli u sadašnjost i u fokus stavlja mlađi bračni par koji je nedavno na tragičan način izgubio sina. Nakon nekoliko meseci borbe sa depresijama i psihičkim problemima ovaj par (Jessie i Mark) se odlučuje da usvoji dete budući da ne mogu ponovo začeti svoje. Sumnjam da ste ikada gledali neki horor film u kojem je usvojeno dete potpuno normalno (ja se ne sećam da sam ikada) pa tako ni mali
Dakle, stvar je u ovome: Cody je dečak koji ima jedan neverovatan dar - da svoje snove može da materijalizuje i prenese u stvarni svet. Ti snovi istog momenta postaju fizički, svako može da ih vidi i da imaju interakciju sa njihovim sadržajem. Dok Cody sanja leptire raznih boja sve je u najboljem redu ali problemi nastaju kada Codyja počnu da muče noćne more i spodoba po imenu Canker Man.
Sam uvod filma donosi dosta hiljadu puta viđenih klišea (bračni par i njihov gubitak, kuća na periferiji, dečak koji nije običan itd.) dok je nastavak filma nešto originalniji, što ne znači i kvalitetniji. Film se konstantno trudi da kombinujući već viđene elemente ispriča nešto novo, pa tako vidimo psihološki aspekt priče, nešto emocija, fantaziju, horor i to sve u scenama koje su već negde viđene, u ovom ili vrlo sličnom obliku. Recimo, situacija u kojoj se Cody nalazi sa svojom nesanicom kao da je preslikana iz A Nightmare on Elm Street (čak vidimo i sličnu scenu na školskom času) ali ono što ovde sreću kvari je što na ekranu gledamo 8-godišnjeg dečaka koji nipošto ne sme da pije lekove za spavanje (ah, ti američki socijalni radnici) ali zato može gazirana i energetska pića u neograničenim količinama, pilule protiv spavanja i kafu. Jedna od retkih scena koje je neubedljiva u filmu iz 1984. godine ovde je još više: dečak jednostavno neće da spava i njegovi staratelji, profesori i socijalni radnici ne znaju šta da rade sa njim, kao da je san stvar volje a ne telesne potrebe. Na polju raznih odluka i motivacija film je konstantno problematičan, kao da mu je trebala scenaristička dorada.
Ono što mi se nije dopalo je što je Before I Wake preanimiran film. Već prvi susret sa „jatom” leptira pruža nam uvid u tek osrednju animaciju raznobojnih letećih stvorenja a one animacije koje se dešavaju u mračnim scenama su kudikamo uspelije. To je još jedan dokaz da današnji specijalni efekti i dalje kaskaju za onima od pre tri decenije (ali su zato jeftiniji i mogu da se rade iz klimatizovanih kancelarija). Većina strašnih momenata bazira se na meni uvek nejasnim pojavljivanjima raznoraznih spodoba crnih očiju i ustiju koji iz petnih žila urlaju na junake. Zašto to već godinama rade - ne znam, valjda je došla takva moda. Izgled Canker Mana mi je u početku bio nemaštovit, neubedljiv i čudan (podsećao me je na spodobu karakteristične alien fizionomije) ali je na kraju njegov izgled pojašnjen i ne uzimam ga filmu kao manu. Mana je svakako to što film ni u jednom domenu ne ide do kraja: niti je emotivan koliko je mogao biti, niti je psihološki dubok, niti je strašan ili jeziv. Ovo je naprosto komercijalni PG-13 fantasy horor film koji cilja na najširu (i mladu) gledalačku publiku pa ako vam je do horora moraćete tražiti dalje...
Za divno čudo Jacob Tremblay u ulozi Codyja mi nije bio iritantan (neki njegovi postupci jesu). I ostatak glumačke postave je vrlo dobar (Kate Bosworth i Thomas Jane) pa se može reći da film barem što se tiče kastinga drži visok novo (isto se može reći i za kvalitet fotografije). U svemu ostalom ovo je samo prosečan film nove prekookeanske horor produkcije koji se ni po čemu ne izdvaja (eventualno po pozadini stvora iz snova) i kao takav ćete ga zaboraviti već za nekoliko dana.
филм је одличан!!
ReplyDelete