HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Nico Mastorakis

Uloge: Daniel Hirsch, Kelli Maroney, Nicole Rio

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0092288/

Trailer: https://youtu.be/Smo_yptBNSY

Pogledajte još: Just Before Dawn (1981)

Na predlog čitaoca Olivera pogledao sam horor triler film pod nazivom The Zero Boys, meni do sada potpuno nepoznati film. Zvanična wiki stranica filma kaže da je The Zero Boys „low-budget 1986 action-horror B-movie” a ja vam kažem da tu odrednicu uzmete sa rezervom, pogotovo ono „low-budget”. Ovaj film nije slabije produciran od velike većine horor filmova sredine 80-ih pa se pre može svrstati u prosek nego ispod toga. The Zero Boys (što je veoma neprimamljiv naziv za horor fanove - otuda ga možda tada nije ni bilo u lokalnim video klubovima) je režirao Nico Mastorakis (autor nekoliko malo poznatih horora a najpoznatiji kao producent Grandmother's House) a u pisanju scenarija su mu pomogla još dva nepoznata tipa.

Zero Boys je naziv paintball tima sastavljenog od tri momka koji su u slobodno vreme weekend warriori i učestvuju na raznim takmičenjima u „puškaranju”. Ime ekipe potiče iz vremena kada su osvajali isključivo začelja ali su sada došli do toga da su neprikosnoveni na kojem god takmičenju da se pojave. Upravo nakon jednog takvog takmičenja ova tročlana ekipa odlučuje da proslavi veliki uspeh, opusti se i proveseli a ima li bolje lokacije za tako nešto od šumske nedođije u kojoj obitava neki pomahnitali krvolok? Momci će umesto kapisli sa farbom poneti bojevu municiju, da malo vežbaju konkretnim hicima, ali će povesti i tri devojke, čisto da imaju zanimaciju kada sunce zađe. Svojim pick-up kabrioletom (jer sigurno neće padati kiša, jel) odlaze duboko u šumu a već po pristizanju čuju neki neljudski ženski krik koji para šumsku tišinu i vide nepoznatu žensku osobu koja trči gustom šumom. Ne uspevaju da sustignu nepoznatu žensku osobu suprotnog pola ali pronalaze oveću drvenu kuću na čistini i odlučuju da je ispitaju.

Kuća je savršeno sređena ali i potpuno pusta pa naši momci u kompletu sa priglupim devojkama odlučuju da se tu smeste i sačekaju vlasnike objekta. Ovo je možda glup postupak ali se često vidi u sličnim horor filmovima pa sam počeo da shvatam takvo useljavanje u tuđe objekte kao deo američke kulture i tradicije. Uostalom, na ovaj postupak nemojte gledati suviše kritično jer će se u nastavku filma dešavati neke mnogo neracionalnije stvari. Elem, naši junaci uživaju u kući, naložili su vatricu, zezaju se i sprdaju, seksaju se u tuđim spavaćim sobama i kupaju u toploj kadi a ni na kraj pameti im nije da postoji vlasnik kuće, da je u pitanju krvolok par ekselans i da ih svakog trenutka promatra iz neposredne blizine ma gde da se nalaze. Krvoloku je hobi mučenje devojaka ali i protiv momaka nema ništa; on svoje aktivnosti uredno snima a neočekivani posetioci su mu došli kao naručeni. Oni koji su došli u šumu da gađaju glinene golubove i sami postaju mete za odstrel ali šuma nije paintball igralište već divlja zona u kojoj se igra po pravilima ubilački nastrojenih domaćina.

The Zero Boys je u osnovi jedan slasher film ali se jasno vidi da je autor filma pokušao u svoj proizvod ubaciti novine kako film ne bi bio tipičan predstavnik podžanra. Tako, naprimer, umesto grupe nemoćnih tinejdžera u glavnim ulogama imamo do zuba naoružane mladiće (pa i devojke) što proizvodi nekoliko akcijskih scena, nešto manje strepnje za njihove sudbine ali i nedovoljno zadovoljavajući efekat ovakve postavke. Naprosto, sumnjam da bi napad mačetom na ljude sa automatima potrajao toliko dugo: sposobnost poremećenih meštana je jedno ali vrelo olovo je nešto sasvim drugo i što je najvažnije - smrtonosno je na daljinu. Koncept automatskog oružja u divljini se nalazi negde na granici između dobrodošle slasher inovacije i kontraproduktivne novine pa je moguće da će svaki posmatrač o ovome imati svoj stav. Ako ništa drugo - film zbog ovoga sadrži manje kukanja, vrištanja i zapomaganja (ali ga i dalje ima u tragovima) što će svakako prijati onima koji cene svoje uši i traže barem zericu originalnosti.

Originalnost se svakako ne može tražiti u drugoj polovini filma kada gradskoj deci u sred šume postane savršeno jasno da su postali meta onih kojima je ubijanje rutina. Sami postupci monstruma i klinaca su daleko od bilo čega originalnog, čak i za ono vreme, ali je mnogo veći problem to što ti postupci najčešće nisu rezonski. Naprimer, vidimo puno apsolutno nelogičnih razdvajanja likova što nije logično ponašanje ni u mirnodopskim uslovima a kamoli u smrtnoj situaciji poput ove. Iako im je ubica za petama naoružani vođa grupe dozvoljava da nenaoružana plavuša zastane, odmori se pa ih sustigne, naravno, kako bi bila lakša meta progonitelju; iako i u prizemlju postoji sudopera sa tekućom vodom plavuša odlazi na sprat da bi se umila samo da bi je pomahnitali domaćin oteo i odvukao u ambar (nepoznato kuda kada je naoružana ekipa u prizemlju a odgovor je: tajnim prolazom). Ovakvih situacija ima još nekoliko a one u dobrom delu narušavaju pristojan izgled filma i njegovu kakvu-takvu ozbiljnost.

Dodatni problem su i slasher klišei u kojima jedna od devojaka ugleda siluetu ubice sa nožem u ruci ali joj niko ne veruje (sigurno joj se učinilo, kažu svi sa osmehom). Nedugo zatim neko drugi ugleda nepoznatog u kišnoj noći ali sada ta ista cura ne veruje ovome već mu se osmehuje kao da nije ista ona videla nešto slično samo par sati ranije. Iako je scenario ovog filma pisan u rekordno kratkom vremenu ovakvi momenti su se naprosto morali izbeći. Sledeća stvar koja narušava film je oslaba gluma i to posebno ženskih likova. Ženski karakteri su taman onoliko ubedljivi koliko su i cure u prosečnim slasherima. Razlika je u tome što ovo nije tipični slasher pa ne sadrži „naivno meso” oličeno u ženskom obliku koje je tu samo da bi krvnik imao šta da kolje. Ove devojke moramo da gledamo duži vremenski period na ekranu a kao što sam rekao - nijedna od njih ne deluje kao da je prošla pored glumačke škole. Muški karakteri su nešto ubedljivji a najodvratnija stvar u vezi njih su frizure pojedinih. Ipak, to je cena filma ovog godišta a s obzirom da su kompletna njegova dešavanja vezana za šumu The Zero Boys i ne izgleda demode kako je mogao.

Za ovo je dobrim delom zaslužan i kvalitet fotografije koji je veoma dobar mada se u nekim scenama pojavljuje nekakav zrnasti efekat i neujednačeno osvetljenje. Nisam siguran koliko je ovo proizvod namere, greške ili problematične kopije koja je remasterizovana ali se u noćnim scenama itekako primećuje. Naravno, ovi problemi su nebitniji nego da je film jadnog VHS kvaliteta tako da ih nisam ni uzeo u obzir kod formiranja konačne ocene. Šumski ambijent u ovom filmu je odličan a isto se može reći i za objekte te vremenske (ne)prilike. Sve u filmu je savršeno vidljivo jer je šuma neprirodno obasjana mesečinom (a zapravo reflektorima). Iako za obasjanu šumu nema nikakvog logičnog objašnjenja to mi nimalo nije smetalo jer kada biram između nelogičnosti i svoga vida uvek glasam za ono prvo. Specijalni efekti u filmu su malobrojni i korektni a efektnije od njih deluju kosti, lobanje i drugi propratni horor elementi koje povremeno vidimo. Zanimljivo je kako je The Zero Boys film iz 1986. godine koji u svojoj završnici ima i CGI animacije.

The Zero Boys je film od kojeg nisam očekivao mnogo a ispostavilo se kako je u pitanju skoro vrlo dobar film koji ima svojih momenata. Naravno, on ima gotovo podjednaki broj slabosti ali to nikako ne znači da treba da ga preskočite ukoliko sebe smatrate fanom horora 80-ih godina. S obzirom da postoji HD kopija filma retro uživanje uz The Zero Boys vam je zagarantovano.