HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jay Alaimo

Uloge: Sienna Guillory, Michele Hicks, Sonja Kinski

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1943014/

Trailer: https://youtu.be/3xP9pf0v4QM

Pogledajte još: The Exorcist (1973)

Nakon pet godina pauze projekat pod nazivom After Dark Horrorfest se vratio međ' horor narod servirajući mu 8 Films to Die For festival. Jedan od osam filmova koje je odabrao nekakav žiri je i The Wicked Within, paranormalni mistery horor prilično bezličnog imena a snimljen skromnim sredstvima od strane dvoje nepoznatih ljudi (još dva filma sa ovog festivala koje sam do sada opisao su Unnatural i Re-Kill). Film ima podnaslov koji glasi „svaka porodica ima svoje demone” a iza svega toga krije se još jedan possession film, urađen na malo drugačiji načion od opšte prihvaćenih standarda za filmove koji se bave ovom tematikom.

Vidimo nepoznatu žensku osobu koju ranjenu dopremaju u bolnicu, vidimo nervoznu devojku za volanom automobila, vidimo zatvorskog lekara koji ispituje rastrojenu zatvorenicu a iz svih ovih brzopoteznih kadrova možemo zaključiti da se desio nekakav zločin, da je bilo žrtava, da su određeni ljudi zadržani na ispitivanju a da ćemo iz njihovih iskaza sklopiti kompletan pogled na tragična dešavanja koja su dovela do ubistava, bolnice, policije i pritvora. A sve je počelo na jednom sasvim običnom porodičnom skupu koji se desio jednog sasvim običnog dana u porodičnoj kući. Prisutna je majka kao glava porodice i njene ćerke sa muževima a najmlađi član nije mogao da bude prisutan: pre izvesnog vremena mala devojčica je nastradala u kućnoj nesreći a i pored toga što deluje da je vreme dobrim delom izlečilo bol veoma brzo će se videti da su teške uspomene tu a da mnoge stvari nisu oproštene. Nakon prividno opuštene večere osvetoljubivi demon izlazi na površinu i zaposeda duhovno i mentalno najslabijeg člana familije, Bethany, kidajući ionako slabe veze među članovima porodice.

Zlo prisustvo koje je nastanilo Bethany napada jednog po jednog člana porodice i to ne samo fizički: zlo naprosto zna svaku tajnu prisutnih pa iako je telesno onesposobljeno (čitaj: vezano) uspeva da primora grešnike da priznaju svoje grehe i razveju dugogodišnje laži u kojima su oni i njihovi najmiliji živeli. Nakon suočavanja sa turobnom istinom grešniku sleduju konsekvence a bukvalno svaki prisutni ima neke svoje mračne tajne koje su sve do ove večeri bile nepoznate njegovim najbližima. Gledalac već u početnim kadrovima filma pouzdano zna koji su članovi porodice definitivno preživeli, za neke nije siguran, ali ga misterija ipak tera da izdrži do kraja filma kako bi kompletirao priču iz svih tih iskaza. Sasvim očekivano The Wicked Within sadrži i obrt tokom raspleta ali moram reći da mi se on nije dopao. Više bi mi se svidelo da se sve završilo na međuobrtu, dakle na teoriji zatvorskog lekara, što bi možda više priličilo trileru nego paranormalnom hororu. Ne bih dalje navodio detalje zašto sam tog mišljenja a oni koji budu pogledali film znaće o čemu govorim.

Najinteresantnija stvar u ovom filmu su likovi i odnosi među njima. Iako u uvodnim kadrovima filma The Wicked Within više deluje kao nekakva porodična drama koja se bazira za beskrajno dugačkim dijalozima sve se veoma brzo menja a na površinu isplivavaju tajne i mnoge nepoznanice koje proizvode zanimljive a često i duhovite dijaloge. S druge strane, zaposedanje ne donosi ništa što do sada nije viđeno ali me je i takvo dovoljno zaintrigiralo jer u fokusu nije ni devojka ni devojčica već žena. Sav repertoar koji pred članove porodice i gledaoce donosi demon u telu Bethany je viđen stotinama puta ranije a uključuje natprirodnu snagu, mušku glas, neljudsko znanje i vulgarni govor. U većini exorcism elemenata The Wicked Within neodoljivo podseća na legendarni The Exorcist, što verujem da nije slučajnost, a čak i neke rečenice kao da su prekopirane iz filma koji sada već ima preko četiri decenije (naprimer masturbacija raspećem). Film iz nekih razloga ne postaje banalan tokom exorcism scena što je zbilja odlično jer smo svedoci nekih filmova na sličnu temu koji vremenom postanu prilično neozbiljni ili smešni.

Ono što sigurno daje na kvalitetu ovih scena, ali i čitavog filma u celini, je Sienna Guillory u ulozi Bethany. Kada se bude delio profit od ovog filma (ukoliko ga bude) ovoj lepoj ženici treba dati minimum 2/3 zelembaća jer nosi bukvalno kompletan film i odlično se snalazi u svakoj sceni, bilo da je nesigurna i nestabilna ili divlja i razularena. Ostatak likova je zadovoljavajući a možda najslabija karika je Sonja Kinski u ulozi trenutno najmlađe članice familije. Razlog neubedljivosti treba tražiti i u tome kako je njena uloga napisana tako da ću sačekati neku drugu ulogu da bih procenio njene glumačke (ne)kvalitete. U relativno sporednoj ulozi vidimo Erica Robertsa (koji se poslednjih godina veoma posvetio niskobudžetnim hororima - moraću proveriti neke) što je jasan znak da je The Wicked Within niskobudžetno ostvarenje a meni najinteresantniji lik je Sarah Lassez u ulozi medijuma. Njen lik je veoma zanimljiv a pojedini dijalozi sa sveštenikom prilično duhoviti pa je zbilja šteta što u ovom filmu nema veću minutažu.

Sam film izgleda veoma pristojno, neke scene koje uključuju specijalne efekte i aktivnosti natprirodnog su zbrzano montirane ali scene koje vizuelno srozavaju film su one koje se dešavaju u policijskoj stanici. Slažem se da ćelija za ispitivanje nije najzgodnije mesto za vizuelne bravure ali prostorija u kojoj se dešavaju intermezzo ispitivanja deluje jako sterilno, poput sobe u studiju, što ta prostorija verovatno i jeste. Ukoliko zanemarimo sitnije vizuelne i produkcijske probleme naći ćemo da je The Wicked Within zanimljiv film sa vrlo intrigantnim setupom. Nažalost, kasnije se priča pomalo urušava, dobar deo atraktivnih scena je veoma neoriginalan, preokreti nisu najbolje izvedeni a i brojne nepoznanice koje ostaju i nakon završetka mu ne idu u prilog.