HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mickey Keating

Uloge: Lauren Ashley Carter, Dean Cates, Brian Morvant

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3541080/

Trailer: https://youtu.be/wOXd8_K94Hg

Pogledajte još: Bug (2006)

Leto je savršen vremenski period za gledanje horor filmova čija se radnja dešava u snežnim predelima a Pod kao polusnežni film sasvim odgovara ovim ne toliko vrelim danima. Pod je američki horor SF film koji je nastao u režiji i po scenariju Mickeya Keatinga (Ritual) a sam film nastavlja trend niskobudžetnih sci-fi/horror ostvarenja koje povremeno gledamo zadnjih sezona. Po rečima samog autora ovaj film je ne samo sadržinski nego i po egzekuciji inspirisan filmovima i serijama 70-ih godina (The Twilight Zone i Invasion of the Body Snatchers) ali i čuvenom serijom The X-Files (što se navodi i na omotu filma). Upravo ljubiteljima ovih naslova Pod može da se dopadne ali, paradoksalno, i njima i svima drugima Pod može biti i interesantan i poražavajući.

Nakon odlične najavne špice (koja traje cirka 3 sekunde!) u snežnom uvodu se upoznajemo sa Martinom, čovekom koji usamljen živi u snežnoj zabiti u svojoj Kolibi u Šumi. Tokom sasvim rutinskog pešačenja kroz zavejanu šumicu Martina napada nešto što će u tom trenutku ostati nepoznato gledaocima. Epilog svega je masakriran pas, krvavi sneg i uznemirujuća poruka na telefonskoj sekretarici Martinovog brata Eda koji živi u gradu. Ed sledećeg jutra odlazi kod sestre Lyle i nakon kraćeg razgovora je ubeđuje da istog trena krenu u bratovljevu kolibu kako bi mu pomogli u ovom misterioznom, nejasnom ali svakako teškom trenutku. Tada saznajemo i da je Martin bivši vojnik, da se određeni period lečio od paranoje i šizofrenije u ustanovi zatvorenog tipa, da može biti opasam i po sebe i po okolinu pa se i iz tih razloga odlučio na usamljeni život u divljini. Ed i Lyla kreću na put ubeđeni kako je u pitanju još jedna psihološka kriza i nalet mentalne bolesti koju lokalni psihijatar može da potisne, makar privremeno.

Po dolasku brat i sestra zatiču kolibu u pravom haosu: osim nereda i štroke dočekuju ih zamandaljeni prozori, tajanstveni snimci na TV aparatima i višestruko zabarikadirana vrata podruma. Ubrzo se pojavljuje i sam brat koji je u mnogo mahnitijem i opasnijem stanju nego što je Ed očekivao. Sasvim očekivano Martin nepovezano i nejasno bulazni o svemu i svačemu a ponajmanje o onome što mu se, navodno, dogodilo pa njegov brat sasvim ispravno misli kako je mentalna bolest jedini problem njegovog brata. Sestra nije tako sigurna i počinje da veruje u Martinovu teoriju o onome što se nalazi u podrumu dok gledaoci sasvim pouzadno znaju da ludi brat i nije toliko lud. Tačnije, on definitivno jeste lud (makar delimično - dokaz je i frizura koju nosi) ali nije toliko lud da je sve što govori isključivo proizvod njegove manijakalne psihe i halucinacija. U nastavku filma sledi uveravanje brata i sestre u potresnu i šokantnu istinu i otkrivanje šta je i ko je to zatočen u podrumu iza zamandaljenih i okrvavljenih vrata.

Ono što svakako jeste problem filma, i to jedan od većih, je što njegova prva polovina (od ukupno 70 minuta) protiče u razgovoru dvoje a onda i troje ljudi. Razgovor povremeno jeste zanimljiv i realan, ponekad ga karakterišu i klišei (pogledaj prethodni pasus o nepovezanom bulažnjenju), ali je ova diskusija svakako problematična, neatraktivna i traje zaista predugo, gotovo u nedogled. Kada se završe svi ti razgovori gledalac zna tek nešto više nego pre njih ali srećom po njega - tada stvari počinju da se dešavaju. Tokom dešavanja se otkriva delić misterije, vidimo Ono iz podruma, upoznajemo još neke likove a s nekima se zauvek rastajemo (na sreću ili tugu, ovisno da li vam se sviđa film). U hrpi dosta predvidljivih i očekivanih scena vidimo i nekoliko jump scare trenutaka, dosta napetosti, par neočekivanih ubistava a nakon toga i suviše zbrzano finale koje svakako ostavlja mogućnosti za Pod 2. Da li će do njega doći - iskreno sumnjam, ali svakako ne bih imao ništa protiv jer ova priča prosto vapije za proširenjem ili razjašnjenjem.

Iako se većina neće složiti sa mnom mišljenja sam da su glumci u ovom filmu odradili veoma dobar posao. Dean Cates u ulozi dobrog brata Eda je korektan, baš onakav kakav treba da bude pozitivan lik jednog niskobudžetnog mistery horor filma. Lauren Ashley Carter u ulozi Lyle će mnogima biti iritantna jer gotovo polovinu vremena provodi u vrištanju ili plakanju. Međutim, Lauren je odlično odlumela upravo ono što se od nje zahtevalo: nestabilnu i nesigurnu mlađu sestru koja je razapeta između dva brata koje ne poznaje dovoljno a ogrezla je u alkoholu i drugim praškastim porocima. Brian Morvant u ulozi (ne toliko) poremećenog Martina pruža najupečatljiviju ulogu filma jer se odlično snažao u teškim promenama raspoloženja, iskazivanju paranoje i drugim stanjima mentalno nestabilne osobe. U filmu vidimo i Larryja Fessendena u epizodnoj ulozi a sasvim je očigledno da između aktera ovog filma postoji i nešto više od čistog profesionalizma jer su se više puta pojavljivali u istim filmovima (Ritual, Jug Face, Darling...).

Tehnički je film zadovoljavajući a primetno je kako je autor pokušao da izvuče vizuelni maksimum sa skromnim sredstvima. Tranzicija između scena je definitivno izvedena drugačije, najčešće na uspeo i efektan način, a nemirna kamera nije toliko iritantna kao što zna da bude. Scene sa Onim iz podruma su suviše brze kako se ne bi videle sve mane ojeftinih specijalnih efekata i kako bi se dodatno pojačala napetost. Nije mi se svidelo i što snežni ambijent nije više iskorišten, makar zumiranim snežnim pejsažima. S druge strane, pohvaljujem odluku da se radnja filma smesti u neki raniji period: iako to na početku filma nije navedeno sasvim je očigledno da su ovo neke, recimo, 80-te godine. Automobili, kaputi i tehnika jasno govore da su ovo neka stara vremena, nepostojanje mobilnog telefona bukvalno osvežava ali je veliko pitanje da li mlađe generacije uopšte mogu da pojme period kada smartphonovi nisu postojali i da li će moći da se užive u situaciju kada nije moguće pozvati hitnu pomoć samo zato što su linije fiksnog telefona presečene.

Pod jeste delimično zanimljiv film ali mu je velika mana što nema jasno zaokruženu priču i što veoma podseća na brojne filmove koje smo gledali u prethodnoj deceniji. Gotovo svaki kadar je već viđen u nekom filmu a dodatna zanimacija tokom gledanja može vam biti i da prepoznate kadrove. U Pod se prepoznaju neke scene „pozajmljene” iz filma Bug, možda i Evil Dead, ima tu Dreamcatchera, nešto SF elemenata famoznog The Device a onda i mnogo hvaljenog Altered. Čak vidimo i delić atmosfere filma Wendigo, čiji autor Fessenden igra sporednu ulogu u filmu Pod. Sve ide dotle da čak i poster filma Pod neodoljivo podseća na Extraterrestrial, hit od pre par godina. Pomalo rastegnuta i nedovršena priča filma je možda prikladnija jednočasovnoj epizodi nekakve SF horor serije pa ako ste raspoloženi za niskobudžetni The X-Files Pod može biti film za vas.