HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mike Flanagan

Uloge: Kate Siegel, John Gallagher Jr., Michael Trucco

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5022702/

Trailer: https://youtu.be/Q_P8WCbhC6s

Pogledajte još: Mischief Night (2013)

Hush je zvanično etiketiran kao psihološki triler horor film ali je preciznija definicija da je u pitanju home invasion ostvarenje. Ovaj film režiran od strane Mikea Flanagana (Absentia, Oculus) a napisan u saradnji sa glavnom glumicom za ljubitelje ovakve tematike može biti vrlo zanimljiv ali, paradoksalno, i nezanimljiv jer u žanr ne donosi gotovo ništa novo. Dakle, ukoliko očekujete bilo kakve inovacije i originalnost bićete razočarani a ukoliko želite jednokratnu napetost - pravac gledanje. Uostalom, originalnost već odavno ne stanuje na adresi triler horor filmova, pogotovo američkih.

Kompletan film se dešava u ovećoj kući koja se nalazi na proplanku šume. U ovoj kući u sred nedođije potpuno sama živi mlada spisateljica Maddie koja se bori sa kreativnom krizom i kulinarskim pokušajima. Za ovaj film je mnogo važnije to što je Maddie gluvonema: ona ipak uspeva da živi potpuno sama, bez igde ikoga na ovom svetu, pogotovo od kada je raskinula sa dečkom Craigom kome se više ni ne javlja na telefon. Jedini kontakt održava sa prijateljicom iz komšiluka koja je obilazi svako veče. Neću da ulazim u to da li neko može i treba da živi na ovaj način (pretpostavljam da ima ovakvih ili sličnih primera) ali je meni bilo veoma teško da se uživim u to da jedna mlada ženska osoba sa ovakvim hendikepom živi potpuno sama na mestu poput ovoga. Osim toga, kuća je veoma velika, nema alarma, nema baterija ili generatora a Maddie nema nikakvog ličnog naoružanja. Nesrećnica je verovatno pretpostavljala da se pomahnitale ubice koje napastvuju nevine devojke pojavljuju samo u knjigama i filmovima ali Hush i jeste film.

Iznebuha se jedne noći na njenom tremu pojavljuje maskirani ubica sa namerom da se malo poigrava a onda je liši stisateljskog života. Ubica ja naoružan, tvrdoglav i sposoban, ne može da uđe u kuću pa vreba otvorene prozore ili vrata (ovo mi nije bilo mnogo ubedljivo) a uspeva da predvidi sve Maddiene poteze. Ona je potpuno očekivano konstantno u podređenom položaju a to bi bila i da nije gluvomena. Maddie naprosto ne čuje iz kog pravca joj se ubica prikrada, sve što može je da koristi čulo vida i dodira (vibracije) a nešto zanimljiviji deo filma nastupa kada se odluči da upotrebi mozak. Počinje igra naoružane mačke i hendikepiranog miša a situacija je gotovo bezizlazna (možda jedino može da se meri sa „problemima” ex-vojnika Ambrosea). Maddie se dobro drži ali je nebrojčano nadmoćniji neprijatelj u prednosti pa kraj postaje veoma izvesan... U napetom raspletu sledi okršaj želje za ubistvom i želje za preživljavanjem.

Sama lokacija na kojoj se dešava film je dobra ali ćete to primetiti u tek nekoliko uvodnih scena. Ovo kažem zato što se 90% filma dešava noću i to u samoj kući ili oko nje. Ovo je rezultovalo time da se impresivna šumska priroda gotovo ni ne vidi ali i time da se velika većina filma dešava gotovo u potpunom mraku. Razumem da je takva i sama priča (čak i ono malo svetlosti u kući ne shvatam odakle je došlo) ali mojim očima nikako nije prijalo jednočasovno čkiljenje po mračnim scenama kako bih nazreo šta se dešava, iako sam pojačao osvetljenje TV prijemnika na maximum. Sama kuća u kojoj se dešava Hush je ogromna a mnoštvom prostorija i nekoliko spratova pruža brojne mogućnosti kako ubici tako i žrtvi da se „kreativno iskažu”: veliku građevinu sa ovoliko prostorija je veoma teško braniti a zbog ogromnih staklenih površina svaka kretnja zatočenice je veoma vidljiva njenom progonitelju. S druge strane, ni on ne može da prati njeno kretanje u svakom trenutku što joj dalje vremena za predah i razmišljanje.

Ono što mi se nikako nije dopalo je što je ubica veoma brzo skinuo svoju jezivu masku sa omota filma pa su već nakon prvog okršaja ubica i njegova potencijalna žrtva ostali na „per tu”. Mišljenja sam da bi film mnogo bolje funkcionisao da je progonitelj ostao tajanstven do samog finala a ovako je sve razotkriveno veoma brzo i to na prilično nezanimljiv način. Sama njuška ubice nije previše upečatljiva, ne ostaje u pamćenju, niti pleni na bilo koji drugi način (maštovitošću, jezom, humorom...). U pitanju je običan lokalni kreten čiju njušku ćete zaboraviti kada bude počinjala odjavna špica filma. Nemam ništa protiv Johna Gallaghera Jr. (10 Cloverfield Lane) ali mislim da je u ovoj ulozi morao biti neko drugi, dakle neka faca za pamćenje. Nedovoljno zanimljivi su i njegovi pokušaju da dopre do svoje lovine: sve što vidimo videli smo i ranije a ono što je pokušao tokom kulminacije mogao je i kod prvog pokušaja. Jašta, tako ne bi bilo ni ovog filma ali upravo zato i sve deluje toliko neubedljivo.

Glavna zvezda filma je Kate Siegel u ulozi zatočene Maddie. Kate je dovoljno simpatična, lepa i obična da zaista deluje kao prosečna sposateljica iz našeg šumskog komšiluka. Kate u svojoj ulozi ništa ne progovara ali ipak uspeva da iznese gotovo ceo film na svojim plećima i da u svakoj sceni izgleda veoma bespomoćno ali životno. Ono što nije dovoljno životno je nekoliko njenih postupaka koji nisu preterano logični. Možemo to pripisati stresu, strahu, adrenalinu ili panici glavne akterke a možemo i scenariju koji nije uspeo da se otrese standardnih klišea sličnih filmova. Kojem scenaristi bi se dalo prigovoriti zbog ovoga zaista ne znam ali mi se čini da su delovi koje je napisala sama Kate veoma prepoznatljivi i emotivniji. Iz nepoznatih razloga film ne obiluje emotivnim scenama, za šta je bilo osnova, ali je zato Hush veoma napet film, gotovo od svog početka pa do kulminacije. Specijalni efekti se svode na povrede raznoraznim predmetima i hladnim oružjem a ubistva su korektna, brutalna i krvava, posebno kada imamo u vidu budžet filma (cirka 70000$).

Hush je film za one gledaoce koji više cene napetost i bezizlaznost situacije od logike dešavanja stvari na terenu. Ni u jednom svom segmentu Hush nije razočarenje, daleko od toga, i nijednom njegovom segmentu nećete moći da uputite mnogo zamerki. Međutim, sve je moglo biti znatno bolje i Hush je mogao biti film ako ne za pamćenje a ono za još jedno gledanje. Ovako, Hush će biti jednom pogledan i zaboravljen što je zbilja šteta, ako ni zbog čega drugog a ono zbog originalnog setupa, odlične Kate Siegel u glavnoj ulozi i još nekoliko veoma snažnih momenata (poruka na laptopu pre finalne borbe, naprimer).