HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ethan Wiley

Uloge: Arye Gross, Jonathan Stark, Royal Dano

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0093220/

Trailer: https://youtu.be/5ouvkZzJ-Nc

Pogledajte još: House (1986)

House 1 sam do sada pogledao više puta (cenim pet ili šest) a sa House II se susrećem po prvi put. Zapravo, u svojim VHS danima nisam ni znao da postoji toliko nastavaka (četiri) ovog odličnog filma a nakon gledanja The Second Story zaista mi nije jasno zašto je ovaj sequel toliko zapostavljen. Mogu da pretpostavim gde su nastali problemi i zašto se ovaj film nije svideo ni publici ni kritici (o tome više u nastavku opisa) ali se meni ipak dopao i pored određenih slabosti. Naprosto, očekivao sam jedan mnogo slabiji film u svakom pogledu a dobio sasvim zadovoljavajući film koji je uz to i pristojan nastavak koji zadržava većinu aduta prethodnika i njegovu atmosferu.

Mnogima se nije svidelo što House II: The Second Story nema ništa zajedničko sa prethodnikom ali se meni upravo to dopalo jer mislim da je prethodna priča završena i da se tu nije ništa moglo dodati. Ovoga puta u fokusu imamo drugu kuću i drugoga lika iako je to sve u principu veoma slično kao i prošli put, makar u početku. Jedan momak po imenu Jesse se sa devojkom Kate useljava u svoju ogromnu i staru porodičnu kuću čiji istorijat nije baš za pohvalu. Na stranu to kako Jesse nije upoznat sa dešavanjima iz kuće koja smo videli u prologu filma ali njemu prvo za oko upada postolje na kojem nešto upadljivo nedostaje. Dok se Kate raspakuje i sređuje novi (ukleti) dom Jesse počinje istragu čitajući stare spise koje je našao u podrumu kuće, dokumente, pregledavajući stare nacrte i fotografije. Pronalazi podatak o postojanju nekakve stare lobanje koju je posedovao njegov čukundeda. Čukundeda je sahranjen na obližnjem brdu, u kuću stižu i njihovi prijatelji (čitaj: još dve ruke za lopatu i kramp) pa se iskopavanje davno upokojenog pokojnika nameće kao imperativ.

Iskopavanje (ne)živog pokojnika sa misterioznom lobanjom je samo početak (ne)očekivanih dešavanja koja se odigravaju u kući. Sama dešavanja su iako dosta drugačija ipak veoma slična onim prethodnim jer opet vidimo vremenske portale kroz koji likovi prolaze, opet razne karakondžule prelaze sa one strane na ovu a za razliku od zombi vojnika iz Vijetnama ovoga puta imamo zombi kauboja. Mislim da je balans u količini novih i stvari koje neodoljivo podsećaju na čuvenog prethodnika gotovo savršen a da ne bude sve idealno pobrinule su se dve stvari. Prvi problem je što je sama uloga kuće dosta skrajnuta pa iako se sve odigrava u njoj film se mnogo više bavi famoznom lobanjom. Možda bi ispravnije ima filma bilo Skull ili House II: Skull ali je činjenica da gledalac neće dobiti nikakve odgovore o značaju i funkciji lobanje a još manje odgovore na pitanja u vezi same kuće (pitanja koja čeka još od prethodnika). No, House II nije film od koga biste išta mogli zahtevaii i pitati; u pitanju je isključivo film za zabavu pa je bilo kakvo postavljanje pitanja ovde kontraproduktivno i besmisleno.

Iz ovoga proizilazi i sledeći problem filma a to je što se House II još više udaljava od horor žanra pa je još manje strašniji od ionako nedovoljno strašnog House 1. U House II nema bukvalno nijedna scena koja će vas štrecnuti, prestrašiti ili naježiti ali zato ima mnogo više komedije, pogotovo u prvom delu filma kada aktivnosti sa zombi kaubojem mnogo više odgovaraju nekoj komediji tog vremena. Neće svima odgovarati ovakav ton filma ali treba reći da humor ovde dosta dobro funkcioniše jer nije vulgaran, nije preteran i dosta je pametno doziran. Nema smehotresnih gegova ali ima scena koje će vam izmamiti osmeh na lice; ukoliko gledate House II sa odgovarajućim društvom može vam biti još smešniji i duhovitiji. Iz prethodnog pasusa vam je jasno da li bi vam se film mogao dopasti: ukoliko ste pasionirani ljubitelj horora koji nema toleranciju na humor i neozbiljnosti moj vam je savet da se držite podalje od House II, međutim, ukoliko ste širokih shvatanja a imate koju godinu više gledanje ovog filma bi vam moglo veoma prijati.

Ovaj film mi je prijao jer sam se gledajući ga osećao kao dečak. Zaboravio sam opšte sivilo, signal mobilnog telefona, CGI efekte i drmajuću kameru i vratio se u period kada su filmovi bilo manje realni ali mnogo zabavniji nego danas. Danas nema filmova u kojima možete videti ukletu kuću punu dinosaurusa, prašuma, zombi kauboja, letećih karakondžula, došljaka iz prošlosti, pse-gusenice, Mayansko žrtvovanje i kao šlag na torti - zombi konja ali i filmova u kojima nema previše pametovanja, patetike ili pokušaja da se ispadne pametan (tu ne mislim na likove u filmu nego na autore koji konstantno pametuju). House II se od modernih filmova razlikuje i po specijalnim efektima tj. modelima spodoba koje izgledaju veoma pokretno i životno, mnogo životnije od animiranih. Kreator tih efekata je pojedinim (pas-gusenica, naprimer) udahnuo toliko životnosti i emocija da deluje kao pravo živo biće. U nekim scenama je vidljivo pribegavanje raznim trikovima (napad letećeg dinosaurusa) ali se House II može oceniti kao film sa vrhunskim retro specijalnim efektima.

Glumačka postava je zadovoljavajuća za ovaj tip filma, gotovo svi karakteri su pozitivni i simpatični a mnogi su samo sporedni. Ne bih nabrajao manje poznate glumce tog vremena koji se pojavljuju u ovom filmu ali treba istaći tada iskusnog Royal Danoa u ulozi zombi kauboja (i njegov akcenat) i Jonathana Starka u ulozi Jesseovog pomoćnika. Stark veoma podseća na mladog Jima Carreya, i to ne samo izgledom već i grimasama, pa mi se konstantno činilo da je Carrey pokupio nešto od Starka kada je osmišljavao lik Lloyda iz filma Dumb & Dumber. Sve u svemu, House II: The Second Story je jedan veoma dobar ali potpuno zaboravljeni i zapostavljeni film koji će prijati svima onima koji cene starije filmove sa retro specijalnim efektima. Namerno u prethodnoj rečenici nisam rekao „starije horor filmove” jer je House II dosta dalemo od čistokrvnog horora što mu je ujedno i najveća mana.