HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Steve Miner

Uloge: Jamie Lee Curtis, Josh Hartnett, Adam Arkin

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0120694/

Trailer: https://youtu.be/heFY1zqvsyE

Pogledajte još: bilo koji prethodni Halloween

Halloween H20 sam prvi put pogledao u lokalnom bioskopu nedugo nakon njegove svetske premijere i mada se ne sećam jasno svih pojedinosti veoma dobro pamtim da nisam ostao oduševljen. Upravo iz tog razloga sam sa nestrpljenjem iščekivao ponovno gledanje ovog filma (~18 Years Later) tim pre što sam se naslušao raznoraznih komentara i mišljenja kako je H20 najbolji Halloween sequel. Film Halloween H20 se pojavio u leto 1998. godine obeležavajući dve decenije od pojave originala (da li ćemo za dve godine dobiti Halloween H40?) a nastao je u režiji Stevea Minera (Friday the 13th Part II i III, House, Lake Placid). Postojala je ideja da ovaj jubilarni film (inače sedmi u serijalu) režira John Carpenter ali je dogovor propao zbog višemilionskog honorara.

H20 vraća lik Laurie Strode, naravno u izvođenju neponovljive Jamie Lee Curtis, a početak filma nam donosi standardno kvalitetan i napet Halloween uvod obogaćen odličnom Mr. Sandman temom koju smo čuli u Halloween II. Ono što me je čudilo i '98. godine i danas je epizodno pojavljivanje Josepha Gordon-Levitta (Looper), koji je već tada bio poznata teen faca, ali ako ništa drugo njegovo ubistvo je jedno od efektnijih i originalnijih u filmu. Laurie Strode u 1998. godini živi relativno normalnim životom, zaposlena je kao profesorka u lokalnoj srednjoj školi gde joj je jedan od učenika i 17-godišnji sin a jedan od profesora budući životni partner. I pored relativno redovnog stanja događaji iz 1978. godine se ipak pamte i imaju neminovne posledice: Laurie više nije Strode već Keri Tate. Zamenjenim identitetom i isceniranom smrću autori H20 su donekle ispravili brljotine iz prethodnih nastavaka serijala i prepravili Laurienu navodnu pogibiju u saobraćajnoj nesreći. Uglavnom, Michael Myers (sasvim očekivano) dolazi u gradić, pronalazi Laurie i njenog sina i nastavlja sa svojim ubilačkim pohodom, tačno tamo gde je stao pre dve decenije.

Da, pre dvadeset godina a ne pre tri, kada se trebao desiti Halloween: The Curse of Michael Myers. Autori su prihvatili ideju same Jamie Lee Curtis da H20 bude treći deo serijala i nastavi se direktno na dešavanja iz Halloween II, zanemarujući sve ono što smo videli u Halloweenu 4, 5 i 6 (posebno ono iz Halloween III), uključujući tu i Laurienu ćerkicu Jamie Lloyd. Nema traga ni od misteriozne organizacije (srećom), sasvim očekivano nema ni dr. Loomisa jer je Donald Pleasence preminuo nekoliko godina ranije, a nema ni mnogih drugih stvari (više o njima kasnije). Ovo izostavljanje (da ne kažem brisanje) tri nastavka neće smetati ukoliko ste fan originala i eventualno sequela nakon kojih ste prespavali deceniju ipo i zadesili se u bioskopu na projekciji H20 (ili ste prespavali nekoliko decenija i 2016. godine gledate ovaj film). Međutim, ukoliko ste fan kompletnog serijala i dobro pamtite dešavanja iz međudelova H20 vam može napraviti zbrku u glavi. Ne baš zbrku kao u The Texas Chainsaw Massacre serijalu ali skoro. Lično nisam ljubitelj ovakvih odluka, tim pre što su svi elementi dotadašnjeg serijala komotno mogli biti inkorporirani u film (osim dr. Loomisa, naravno).

Zaista ne znam zašto je bilo potrebno da Laurie ima sina umesto ćerke (Danielle Harris je komotno mogla da odigra ulogu tinejdžerke) ali znam da su prisutni određeni problemi koji bi bili evidentni bez obzira na odluku autora: naprosto, ne može biti logike u Michaelovom šetanju na slobodi, bez obzira da li je tokom 80-ih i prve polovine 90-ih godina kontinuirano ubijao ili je pravio pauzu dugu dve decenije. Autori „ne zamaraju” gledaoca pričom gde se to Myers skrivao svih tih godina i kako je našao trag Lorie u koži profesorice Keri Tate. Uglavnom, on je tu u novom gradu (napušten je nekadašnji Haddonfield zarad nekakvog gradića u Kaliforniji) a većina radnje filma se odigrava u izolovanoj zgradi srednje škole. Ova zgrada nije previše maštovito okruženje a sam film tek u nekoliko navrata servira gledaocu nešto drugačiji okoliš (scena u putnom WC-u, naprimer). Ono što se da primetiti je što prvo ubistvo nakon uvoda vidimo tek posle jednog časa odgledanog materijala; ovako dugačak uvod definitivno neće smetati klincima koji se prvi put susreću sa Halloween naslovom (kakvih je i 1998. a i danas veliki broj) ali iskusnijim fanovima ovakvo razvlačenje ionako najkraćeg filma u franšizi apsolutno neće prijati.

Moram reći da se Halloween H20 dosta trudi kako bi bio jeziv ali mu to najčešće ne polazi za rukom. U poslednjih 20-tak minuta filma sve postaje brutalnije, vidimo čitav niz ubistava i Myersovih pojavljivanja ali treba reći i da je određeni broj ubistava recikliran iz prethodnika. Iz prethodnika (koje ovaj film ne priznaje) je pozajmljena i Myersova gotovo paranormalna pojava, budući da se on sada pojavljuje niotkuda a istom brzinom i iščezava. Ovakvih scena ima nekoliko i dosta su slabo zamaskirane. Recimo, Michaelov prolazak kroz kapiju portir ne vidi iako gotovo da gleda u njegovom pravcu a nešto slično se dešava i kada Michael visi o tavanici školskog hodnika. U nekoliko slučajeva vidimo i da Michael nestaje brzinom svetlosti pa iako se pre par sekundi nalazio na nekom mestu sada ga nema u vidokrugu. Nervirala me je i pojava da se Michael priviđa likovima filma; možda je logično da se pričinjava Laurie ali zašto bi se pričinjavao njenom ljubavniku? By the way: ukoliko Laurie ima takve traume od davnog masakra da mora da pribegava „painkillerima” zašto svake godine ne uzme trodnevni godišnji odmor i Halloween proživi na destinaciji za koju Myers nije ni čuo. Mislim, kada već zna da njen brat ubija isključivo na taj praznik. Slažem se da tako ne bi bilo ovog filma, ali ipak...

Sve ovo što sam naveo zapravo i nije ključno za krajnju ocenu koju sam dodelio ovom filmu. Ključno je nešto što se zove izgled i atmosfera. Prepoznatljive Halloween atmosfere u ovom filmu zapravo i nema, da ne znamo kojeg datuma se sve dešava (tu je titl sa datumom) nikada ne bismo pomislili da je u pitanju Noć veštica. Nema vizuelno upečatljive jeseni, nema klinaca, nema (mnogo) bundeva i nema jezive atmosfere koje je makar povremeno bilo i u izostavljenim nastavcima. Glavni problem ovog filma je vreme u kojem je nastao i jedan drugi film (Scream) koji je par godina pre H20 nametnuo neke nove slasher standarde. Zbog toga H20 vizuelno i po atmosferi više deluje kao Scream ili I Know What You Did Last Summer nego kao nastavak legendarnog serijala. Ovo nije ni čudno jer je scenarista filma Scream bio uključen u projekat H20 na više načina a prepravak dijaloga je samo jedan od razloga zašto H20 više deluje kao teen nego kao čistokrvni horor. Treba spomenuti i skoro potpuno odsustvo prepoznatljive Carpenterove melodije ali su zato tu melodije pozajmljene iz Scream, Scream 2 i Mimic. Najporazniji detalj filma je omaž „legendi”, kada devojke na TV-u gledaju scene iz Scream 2.

Najpozitivnija stvar filma je svakako Jamie Lee Curtis koja je nesumnjivo legenda serijala i trebala bi se pojavljivati u svakom nastavku. Jamie je ovde standardno dobra i na visini zadatka, verovatno lepša nego ikada, i često doprinosi da zaista imamo utisak kako gledamo pravi Halloween film (ko zna na šta bi film ličio da nje nema). Ostatak glumačke postave je tek standardan i ni po čemu se ne izdvaja. Nijednog karaktera iz ovog filma nećete zapamtiti a možda nećete zapamtiti ni Michael Myersa koji se ponaša i izgleda dosta standardno. Završetak filma je njegov najefektniji deo i na logičan način zaokružuje kompletnu Halloween priču (baš me zanima kako su nakon ovoga snimili sledeći sequel?). Sve u svemu - Halloween H20: 20 Years Later mi se nije svideo ni ovoga puta (više sreće za 18 godina, jel), pre svega jer ne poseduje horor atmosferu, nije nimalo strašan a suviše liči na komercijalne slasher filmove tog doba. Film poseduje dobar uvod i relativno zanimljivu poslednju trećinu ali da nema Jamie Lee Curtis kod mene bi potpuno pao u zaborav.