HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Aleksa Mirosavljević

Uloge: Shimon Tsubota, Luka Vučićević, Pavle Mensur

Pogledajte film: https://youtu.be/52Vuut9URpY

Do sada nisam opisivao amaterske, pa još kratke filmove ali je ovo prilika da načinim izuzetak. Kratki film Gavran (traje nepunih 10 minuta) predstavlja umetnički pogled na čuvenu pesmu Edgara Allana Poea iz vizure jednog učenika završnog razreda srednje umetničke škole - Alekse Mirosavljevića. Gavran je Aleksin „one man movie” budući da je lično odradio režiju, montažu, kolor korekcije i kompoziting a uz to i većinu kreativnog dela posla. Aleksa je tako imao potpunu kontrolu nad svojim filmom, što je svakako dobro, a u paketu sa tim dolazi i njegova apsolutna zasluga za sve dobre stvari u filmčiću i odgovornost za one loše.

Aleksa se odlučio za filmovanje čuvene Poove pesme kako bi prikazao unutrašnju borbu likova ali i prikazao samog gavrana kroz neke ljudske osobine. Naravno, jedan od ključnih razloga za odabir baš ove pesme je bila i mračna atmosfera koja njome dominira a tu je i psihološki aspekt jer ga psihologija snova veoma zanima i izučava je već nekoliko godina. Sama radnja filma se kompletno dešava u jednom stanu i uključuje tri lika: glavnog momka, gavrana i naratora, plus devojku Lenoru u kratkom pojavljivanju. Scenario u bukvalnom smislu ne postoji jer likovi govore monologe i međusobno komuniciraju Poeovim stihovima što je originalna, zanimljiva ali i nekomercijalna odluka. Određenom krugu ljudi (koji definitivno nije prevelik) ovako osmišljen scenario (tačnije pesma) će se veoma dopasti ali cenim da će prosečnom konzumentu komercijalnih horora (dakle, većini casual horor gledalaca) ovo biti predosadno, suviše nerazumljivo, nejasno, pa čak i predugačko, i pored kratkog ukupnog trajanja. I sam nisam fan poezije ali ukoliko ste ljubitelj mračnih pesama a uz to i ljubitelj kratkih (horor) filmova Gavran vam može pružiti vaših odlično provedenih 9.5 minuta. I ne samo to, ukoliko vam se svidi tvrdim da ćete ga pogledati više puta.

Dakle, to je najveća mana filma a jedino što bih dodatno mogao zameriti je za nijansicu slabiji ton kod glavnog lika. Čak i da nije toga autoru bih svakako savetovao da titluje svoj film, kako na jezike domaćih naroda i narodnosti tako i na svetski jezik (Engleski). Opcionim titlom bi se predupredio problem nerazumevanja pojedinih delova stihova ili slogova a film bi se pripremio i za gledanje van granica naše zemlje. Ovo savetujem i zbog pristupačnost fima za osobe oštećenog sluha što je stvar koju većina autora zanemaruje. Što se tehničke strane tiče ovaj amaterski film je za mene bio pravo iznenađenje jer je njegova audio-vizuelna komponenta kvalitetnija nego kod nekih izvikanijij, produciranijih i skupljih dugometražnih horor filmova. Prvo što upada u oči je veoma dobar kvalitet fotografije koje je u skladu sa trenutno važećim standardima koji uključuju 1080p rezoluciju i upotrebu sivih tonova. Da kamera nije tu samo sebe i full HD rezolucije radi dokaz je i odlična režija filma! Za divno čudo Gavran ne sadrži nijedan kadar koji je neprirodan, veštački ili koji na bilo koji način odudara od ostatka materijala ili od nečega na čega smo navikli gledajući svetsku produkciju. Montaža pojednihih scena je odlična a posebno mi se dopalo što se autor odlično snalazi i u bržim scenama.

Ambijent u kojem se film snimao je dobro izabran jer je stan (vlasnice Srne Lango) krcat retro stvarima, policama, knjigama i odgovarajućim stilskim nameštajem što je veoma prijalo filmu koji obrađuje jednu staru pesmu. Tek nekoliko sitnica (naprimer telefon) predstavljaju smetnju da se film posmatra i kao nešto što se dešava u prošlosti a detalj koji obogaćuje film (u pozitivnom smislu) je upotreba specijalnih efekata. Animacija gavrana je neočekivana ali veoma dobra; ona naravno kaska za prosekom svetske produkcije ali autor ovog animiranog gavrana može komotno da drži časove SyFy animatorima. Još jedna stvar koja se mora pomenuti je odlična muzika koja atmosferu filma a i sam film diže na jedan višlji nivo. Što se tiče glumaca amatera, koji su po mojoj slobodnoj proceni na granici punoletstva, svoj posao su obavili dobro, naravno imajući u vidu kakvog je produkcijskog nivoa Gavran. U glavnoj ulozi vidimo Shimona Tsubotu koji likom možda ne odgovara ovoj ulozi ali razumevanjem poezije svakako da. Shimon se nikada nije bavio glumom ali se nakon ovog sasvim dobrog starta možda i predomisli :) U ulozi Gavrana se nalazi Luka Vučićević koji se takođe nikada nije ozbiljnije bavio glumom ali ima nešto iskustva jer se pojavljivao u nekoliko kratkih filmova istog autora.

Možda najveći glumački talenat je pokazao treći momak ovog filma - Pavle Mensur a s obzirom ko su mu roditelji (gospođa Lango i čuveni Irfan Mensur) to i nije neko čudo. Ako nastavi da se bavi glumom i postepeno je usavršava mogao bi postati ime na našoj sceni jer već sada deluje ubedljivije od nekih izvikanih tezgaroša domaćeg filma. Poslednju koju vidimo u Gavranu je devojka imena Vanja Ćosović koja se pojavljuje u liku Lenore. Vanja se takođe nikada nije bavila glumom ali je lepa i veoma se jasno vidi da uživa pred kamerom. S druge strane, kameri izuzeno prija njen lik pa autoru savetujem da je angažuje za neke buduće projekte, uostalom, kao i ostatak ekipe. Činjenica je da u filmu ovog ranga (čitaj: bez budžeta) i sa ovakvim glumcima (čitaj: klincima amaterima) ne možete očekivati glumačke bravure ali je svakako činjenica da ni scenario koji se sastoji isključivo od stihova ne daje dovoljno elemenata kako bih glumu ovog filma uporedio sa glumom u nekom konvencionalnom filmu. Stoga ću sa nestrpljenjem iščekivati sledeći rad ovog autora za koji se nadam da će biti u pravom smislu film, bez obzira na ukupno trajanje. Ono što sam video u Gavranu daje mi za prava da očekujem nešto što je po kvalitetu veoma blizu Backovićevom Night Line short triler hororu.

Zaključak: Gavran je veoma zanimljiv film, jako dobrih tehničkih karakteristika (za amaterski film), veoma kvalitetne fotografije, odlične muzike i kamere. S druge strane - Gavran više liči na filmovanu pesmu nego na klasični film pa ukoliko vam to nije nepremostiva prepreka savetujem vam da ga svakako pogledate. Našim mladim ljudima u svetu filma (pogotovo horor) svakako treba podrška pa u tom smislu treba gledati i na krajnju ocenu koju sam dodelio ovom filmu. Ocena ovde u principu i nije toliko važna, mnogo važnije je da se za ove momke čuje, da ih primete određeni ljudi i da uđu u ozbiljan filmski svet, ja se nadam horor/triler. To nigde nije lako, u našim (ne)regularnim uslovima pogotovo, ali im držim palčeve.