HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Richard Ciupka (delom)

Uloge: John Vernon, Samantha Eggar, Linda Thorson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0085385/

Trailer: https://youtu.be/bZE1q-ylvrQ

Pogledajte još: Spookies (1986)

U nedostatku hladnih snežnih horora evo jednog polusnežnog da vas barem malo rashladi u ove vrele letnje dane. Curtains je bio želja nekoliko čitalaca a i sam sam već duže vremena planirao da ga premijerno pogledam s obzirom da mi je svih ovih godina nekako izmicao i ostajao po strani. Ovaj kanadski horor film je u osnovi slasher ali dosta drugačiji od karakterističnih predstavnika podžanra i time potencijalno nezanimljiviji onima koji od slashera traže da bude samo slasher. Velika je nepoznanica da li je film trebao biti u ovakvom obliku (definitivno da nije a više o tome u nastavku opisa) ali je činjenica da „sedi” na dve stolice i da će se upravo zbog toga malo kome svideti u celini.

Radnja filma je smeštena u izolovani dvorac uvrnutog filmskog režisera u kojem je organizovana audicija na kojoj će se šest devojaka nadmetati za jednu ulogu koja je predmet žudnje. Da situacija ne bude previše laka tu je i iskusna glumica, inače režiserova stara prijateljica, koja je već računala da je famozna uloga njena. Ubrzo, čak i pre pristizanja devojaka na luksuzno imanje, mlade glumice željne slave počinju da stradaju od nepoznate ruke koja je u tom trenutku nepoznata i nama gledaocima. Usled komplikovanih odnosa i potencijalnih benefita gledalac ne može jasno da vidi ko bi imao koristi od ovih ubijanja a misteriozni trougao između fanatičnog režisera željnog talentovanih glumica i njihovih tela, ljubomorne iskusne glumice željne (stare) slave i potencijalnih glumica koje su spremne na sve radi slave - ostaje sve do obrta i šokantnog finala. U većem delu radnje koja se dešava na imanju režisera Curtains deluje kao kombinacija giallo i slasher filma a takva kombinacija stilova najčešće veoma dobro funkcioniše.

Glavni problem filma je, zapravo, u nedovoljno povezanoj, jasnoj i koherentnoj radnji koja bi se fokusirala na jasno definisane glavne i sporedne likove. Problem je nastao još za vreme snimanja filma kada je došlo do sukoba između režisera i producenta: prvi je insistirao na tome da Curtains treba da bude „arthouse thriller” dok je drugi želeo komercijalni slasher koji bi iskoristio slasher hype s početka 80-ih godina prošlog veka. Tenzija među njima je bila tolika da su se glumci opravdano pribojavali da li će Curtains ikada biti završen a sve je rezultiralo odlaganjem od godinu ili dve te naknadnim dopisivanjem, prepravljanjem, dosnimavanjem, brisanjem i presnimavanjem i to sve sa delimično promenjenom glumačkom postavom. Sve ovo je urađeno pod režiserskom palicom producenta jer je originalni režiser napustio projekat i povukao svoje ime iz njega. Stoga je ime originalnog režisera Richarda Ciupke prepravljeno u fiktivno ime režisera iz filma - Jonathana Strykera. U trenutku Ciupkinovog odlaska bilo je snimljeno oko 45 minuta materijala.

S obzirom šta se sve izdešavalo, ko se na scenariju izređao i koliko je scena dosnimljeno nakon gotovo dve godine (a neke su izbačene) - Curtains je još dobro i ispao. Međutim, problemi se sasvim jasno vide: uvod filma koji se dešava u mentalnoj ustanovi je veoma dobar i tada sam bio sasvim ubeđen da će Curtains otići u nekom drugom pravcu. Ko zna šta su autori mislili, uglavnom, ispostavilo se da je ovaj uvod gotovo sasvim beskorisno nakalemljen na glavnu radnju a da se film nakon toga pretvara u nekakav slasher. Problema ima i u središnjem delu filma, prvenstveno jer nema jasno definisanih likova a onaj za koji smo mislili da je glavni biva zapostavljen (pretpostavljam zato što je odbio da učestvuje u naknadnom dosnimavanju scena). Vidimo i neke predugačke umetničke scene koje bi mogle biti zaostavština iz doba Ciupke i razlog zašto sam ipak na strani producenta koji je samo hteo da snimi „dobri stari” slasher film. Da sa ovim filmom nešto definitivno nije u redu vidimo i u odjavnoj špici gde je ekipa koja je snimala film podeljena na dva Acta; ovo je sasvim normalno za neki omnibus film ali ne i za jedan jednoipočasovni koji je sastavljen iz samo jedne priče.

Nasuprot problematičnim delovima stoje oni koji su daleko iznadprosečni, čisto da nam bude još više žao što film nije kvalitetan u celini. Fotografija filma je izuzetna ukoliko dođete do blu-ray kopije koja je izdata pre nekoliko godina (do tada je u opticaju bila samo VHS kopija). Film je u ovakvom kvalitetu slike pravo zadovoljstvo gledati, tim pre što Curtains ne sadrži suviše mračne scena i što je veoma živih boja (ili mi se to samo čini posle gledanja modernih sivih filmova). U drugoj polovini vidimo i snežni ambijent koji je veoma atraktivan a prava je šteta što se ne vidi tokom celog toka filma. U početku je zimski ambijent ustupio mesto jesenjem, sumornijem, a kombinacija ova dva godišnja doba, skupa sa sporim tempom i deficitarnim dijalozima, stvara posebnu azmosferu. Atmosferi dosta pomaže i veoma neobična muzika koja kao da je došla iz filma drugog žanra pa sam stekao ničim potkrepljen utisak da je ona takođe zaostala iz „arthouse thriller” kraja 1980. godine.

Zaista ne znam ko je zaslužan za slasher scene ali je i subjektivno i objektivno jasno da su dotične najbolji deo filma. Autor (ili autori, ko će ga znati) se jako dobro snalazi tokom scena napada misterioznog ubice na nevine i nezaštićene devojke koje se nalaze u zdanju ili u njegovoj neposrednoj blizini. Vidimo fino stvaranje tenzije, doziranje radnje i postepeno približavanje neminovnog čina ubistva. Highlight filma je definitivno scena na jezeru kada vidimo perfektan napad ubice sa maskom na mladu klizačicu. Scenu sam premotavao nekoliko puta i moram reći da se ne sećam kada sam video efektnije režirano i lepše (zbog ambijenta i kamere) ubistvo u jednom horor filmu. Eh, što i ostatak filma nije ovog nivoa, baš sam se uželeo davanja devetki kao finalnih ocena. Ostala ubistva su inferiornija od ovoga ali i dalje zanimljivija i efektnija od ostatka filma. Svakako treba spomenuti i jezivu masku ubice a tu je i odlična lutka koja se uvek pojavljuje blizu mesta na kome će dejstvovati nepoznati krvolok. Prava uloga te lutke nije do kraja jasna a nepoznato je takođe i da li je tako trebalo biti ili je i to rezultat prerada i dorada filma.

Sve u svemu: Curtains je film iz nekoliko delova koji deluju pomalo neprirodno spojeni, proizvodeći tako čak i povremeni omnibus utisak zbog smenjivanja fokusa na likovima. Upravo zbog toga film nikako ne može dobiti veću ocenu što je zbilja šteta. S druge strane, u pitanju je pomalo čudni slasher horor film ali slasher koji bi svi fanovi trebali da pogledaju, ako ni zbog čega drugog a ono zbog izuzetne scene sa klizanjem na jezeru (i još nekoliko drugih).