Režija: Pål Øie
Uloge: Bjørn Floberg, Kristoffer Joner, Sampda Sharma
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0356176/
Trailer: https://youtu.be/DbAMUc6See8
Pogledajte još: Det Okända. (2000)
Skandinavski horor i triler filmovi su uvek dobrodošli jer osim specifičnog okruženja koje veoma pogoduje ovakvim žanrovima donose i manju komercijalnost te veću dozu ubedljivosti i realizma. Najkraće rečeno - oni su poželjno drugačiji od američkih filmova slične tematike. Jedan od takvih filmova je i Villmark, norveški triler horor film koji mi je za gledanje preporučio čitalac Andro Ri
Vođa puta je suviše tajanstveni i sumnjivi čova po imenu Gunnar. Njegova tajanstvenost, zatvorenost i nekomunikativnost su još čudniji ukoliko imamo u vidu da je jedna od angažovanih žena zaposlena u Gunnarovoj firmi deceniju ipo i da ona nije primetila ništa čudno kod svog poslodavca. Elem, Gunnar je angažovao mešovitu ekipu sastavljenu od nekolicine mladih ljudi a njihov cilj je da odu u šumu i žive određeni period u kolibi pored jezera (koju je Gunnar posećivao u detinjstvu) a sve u cilju pripreme za nekakav reality TV show. Njihovo bivstvovanje u šumi neće biti ovekovečeno snimcima kamera jer je to samo „neophodna” priprema u cilju razvijanja sposobnosti preživljavanja i sticanja timskog duha. Zašto Gunnar želi to da učini nije sasvim jasno ali je izvesno da se ekipa nalazi u dubokoj šumi, da im je vođa oduzeo mobilne telefone i da mu svi moraju bespogovorno izvršavati naređenja.
Kao što rekoh na početku prethodnog pasusa - nije dovoljno jasno kakav je Gunnar bio ranije i da li je poseta kolibi iz detinjstva učinila nešto njegovoj psihi ili vratila deo turobnih uspomena. Tek, nedugo po pristizanju u Cabin in the Woods Gunnar počinje da se ponaša veoma čudno, odsutno i strogo a sve prerasta u terorisanje dva momka i dve devojke. Recimo, da bi kaznio jednog člana ekipe koji je bez dopuštenja pokušao da upotrebi mobilni telefon (a kao da u ovakvim filmovima ima signala, jel) Gunnar ga je celodnevno razapeo i vezao između četiri stabla kako bi ga napali mravi. Ostali članovi ekipe sve ovo ćutke i mirno gledaju u strahu da bi ako se makar verbalno usprotive mogli dobiti otkaz u Gunnarovoj firmi. Iskreno se nadam da ovaj film neće stići do naših poslodavaca jer bi im mogao raspaliti maštu i pored upotrebe pelena dati još neke kreativne ideje u svrhu kažnjavanja neposlušnih radnika.
No, ni to nije sve: već prve noći članovi ekipe vide nečije prisustvo u mračnoj šumi, pronalaze stari magnetofon čiji tonski zapisi ih veoma zaintrigiraju a pored jezera pronalaze tragove nečijeg kampovanja. Ipak, najšokantije će biti ono što pronađu u jezeru ali to ostavljam vama da otkrijete. Ono što mogu da zamerim filmu je da se njegovi akteri ponašaju kao da im je izokrenut bioritam. I pored toga što je šumski ambijent prelep ogromna većina filma se dešava noću: članovi ekipe i njen vođa kao da spavaju ceo dan a onda se po padanju noći bacaju na sve redovne i druge poslove. Oni noću odlaze u mrklu šumu da traže signal mobilnog telefona, pokušavaju po tmini da dođu do svog automobila, istražuju okolinu kada se ni prst pred okom ne vidi, idu u gustu i mračnu šumu da bi sakupljali drva za ogrev ili cepaju drva pre svitanja. Shvatam da je deo aktivnosti morao biti sproveden po noći kako bi film bio jeziviji ali ovako osmišljeno sve deluje prilično nerealno i neozbiljno.
Sledeća zamerka je da se članovi ekipe ne ponašaju kao normalni ljudi i ne postupaju onako kako kazuju zakoni logike. Naprimer, čak i kada primete nešto čudno to neće reći svojim prijateljima i kolegama a čak i kada dođu do šokantnih saznanja njihove reakcije će ostati veoma mirne i čudne. Upravo ta saznanja do kojih oni dolaze, kao i niz momenata kada osećaju nečije prisustvo u pustoj šumi, čine da Villmark bude veoma misteriozan film, više triler misterija nego horor, čije kockice nećete moći da složite sve do njegovog (šokantnog) raspleta. Ma koliko imao primedbi na ovako osmišljenu (a pre svega završenu) priču gledanje ovog filma je ipak bio odmor od jeftinih jump scare scena kojima prisustvujemo u novijim horor ostvarenjima. Villmark poseduje nekoliko jezivih momenata i mnogo više misterije i napetosti a klasičnih horor scena je samo par. Ukoliko horor filmove gledate zbog specijalnih efekata a ne zbog atmosfere jasno vam je da morate izbeći ovaj film.
Atmosfera u ovom filmu je na veoma visokom nivou pa sam zarad nje spreman da pređem preko mnogih njegovih mana. Atmosfera nije samo rezultat znanja autora filma (izvesni Pål Øie, kako god da se njegovo ime izgovara) već i odličnog ambijenta u kojem se njegova radnja odigrava. Norveške šume su prelepe i apsolutno odgovaraju filmovima poput ovoga a obližnje jezero samo pojačava utisak divne jeze. Autor je vešto iskoristio ne samo floru već i šumsku faunu a pošto je ovo jeziv i mračan film njegova kamera se najčešće zaustavlja na mrtvim životinja. Ceo film poseduje dosta očaravajućih kadrova ali ostaje žal da se dve trećine filma dešava u neatraktivnijem i mračnijem okruženju. Zamerku stavljam i nepostojanju scena koje se dešavaju između jezera i kolibe pa gledalac nema jasnu predstavu kolika je razdaljina među njima. Cenim da je ovo rezultat malog budžeta i kresanja svih suvišnih troškova (baš kao i zbrzan rasplet).
Villmark je dobar film koji je mogao biti bolji da se više poradilo na zapletu, postupcima likova, njihovim reakcijama i određenim nejasnoćama a onda i na samom završetku. Završetku ne bih stavljao minus zbog načina i brzine na koji je izveden već zbog toga što ne finalizira priču na odgovarajući način. Ipak, ako ste ljubitelj šuma, koliba u šumama i dobre atmosfere pa makar film ne sadržavao mnogo ubistava u Villmark/Dark Woods možete pronaći dovoljno zanimljivog materijala.
Pogledaću ga. Dovoljno mi je bilo da vidim prvu fotografiju koja prikazuje sumorni pejzaz.
ReplyDelete