HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ryûhei Kitamura

Uloge: Vinnie Jones, Bradley Cooper, Leslie Bibb

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0805570/

Trailer: https://youtu.be/nPazfR_DyAo

Pogledajte još: Howl (2015)

Čitalac Dušan Prodanov je predložio nekoliko filmova za opisivanje a The Midnight Meat Train sam izabrao kao prvi koji će biti opisan. The Midnight Meat Train je spektakularno brutalni horor film režiran od strane Ryûheija Kitamure (No One Lives) a po scenariju Jeffa Buhlera (J is for Jesus segment ABCs of Death 2) nastalom po istoimenom delu Clive Barkera iz 1984. godine (objavljenom u prvom delu njegove knjige Books of Blood). Film je prvobitno trebao biti snimljen tri godine ranije i u režiji Patricka Tatopoulosa (koji se ni do danas nije oprobao u horor žanru) a kako bi taj film izgledao nikada nećemo saznati.

Nakon prologa koji nestrpljive gledaoce vezuje za sedišta jer jasno pokazuje da će u nastavku filma biti dosta brutalnosti radnja se fokusira na dva lika: Leona i Mahoganyja (čije ime tada zapravo ni ne znamo). Leon je fotograf u pokušaju, mladić koji se svojski trudi da svojim fotoaparatom ovekoveči potresne, šokantne ili nesvakidašnje detalje iz burnog života velegrada i nekako započne uspešnu fotografsku/paparazzo/umetničku karijeru. Leon živi u iznajmljenom stanu sa svojom devojkom Mayom a pokušava da svoje radove nametne strogoj i zahtevnoj vlasnici ateljea. S druge strane, Mahogany je misteriozni čovek koji se u poslovnom odelu vozi noćnim metroom a preko dana radi u jednoj velikoj gradskoj klanici. Susret ova dva čoveka će se desiti jedne sasvim obične gradske noći kada Leon bude fotografisao manekenku kojoj se na ponoćnoj liniji gradskog metroa gubi svaki trag.

Posle Leonovog guranja nosa u stvari koje ga se ne tiču (što u horor filmovina nikada ne izađe na dobro) ispostavlja se sledeće: Mahoganyju posao u klanici nije glavni biznis već samo vežba za treću smenu, kada zapravo pruža svoj maximum i ispoljava brutalnu kreativnost. U trećoj smeni Mahoganyjevo radno mesto je vagon metroa a svinjske polutke zamenjuje polutkama slučajnih usamljenih putnika koje tranžira na licu mesta, dok kompozicija voza bezglavo juri lavirintom podzemnih tunela. Glavne mete ovog kasapina i njegovog metalnog čekića su usamljeni putnici ili parovi (a na ovoj liniji su svi usamljeni, čini se), ubistva i nestanci se gomilaju k'o na pokretnoj mesarskoj traci a organi reda (naravno) ne žele da istražuju brojne slučajeve nestanka ili se prave kao da ih se to ne tiče. Svakom gledaocu starijem od 9,5 godina biće kristalno jasno da ovde nešto ne štima a naš fotograf Leon je tu da sve istraži.

Tu dođosmo i do prvog većeg problema filma a to je razlog cele istrage. U početku sve deluje kako treba, dok Leon vreba dešavanja „niskog intenziteta” po ulicama grada, ali kada se radnja spusti u podzemne stanice sve gubi na uverljivosti. Ni u jednom trenutku filma aktivnosti fotografa i njegove celokupne težnje da sazna istinu u poludelom koljaču ne deluju životno i ljudski. Svako normalan bi pobegao glavom bez obzira kada bi naišao na ovakve horor scene ali ne i naš junak, hrabri fotograf, inicijalno naoružan „oštrim” sočivom svog fotoaparata. Čak i kontakti sa strogom i lepom preduzetnicom ne daju dovoljno razloga za njegovo ponašanje a dodatni problem je i što se Leon u kasnijem toku filma ponaša kao omađijan čovek a ne kao čovek koji se samo trudi da dođe do šokantne priče koju može unovčiti. Stvari postaju još gore kada se u sva dešavanja umešaju Maya i kolega pa se s pravom može tvrditi kako je scenario najveći problem ovog filma.

Zaista nije bitno da li je i šta nasleđeno iz kratke Barkerove priče ali je veoma očigledno da je The Midnight Meat Train nastao na osnovu dela koje je dugačko tek oko 30-ak stranica. Dosta momenata u filmu se čini kao nevažnim, dosta scena je suvišno ili nejasno i nema prevelikog značaja za priču a borbe pred kraj filma su predugačke i definitivno namenjene mlađoj publici. Cela priča poseduje određene metafore, mogu se izvesti određene pouke i zaključci šta je pisac hteo da kaže ali bi sve bilo mnogo efektnije da je film skockan na maksimalnih 45 minuta, dakle kao jedan segment nekakvog omnibusa. The Midnight Meat Train nije dovoljno zabavan da bi bio neobavezna zabava, jer poseduje mnogo ozbiljnih delova i ozbiljan uvod, a s druge strane besmislene brutalnosti i bespotrebni gnusni detalji uništavaju svu ozbiljnost i udaljavaju film od onih koji traže realan film sa potencijalno mogućom pričom i nekakvom poentom.

Kada se pređe na teren tehnikalija, dakle audio-vizuelnog, filmu se ne može prigovoriti gotovo ništa. Kitamurina kamera i režija su odlične, film deluje veoma moderno i nakon gotovo decenije od pojavljivanja, prvenstveno zbog vrhunske fotografije i brojnih originalnih režiserskih rešenja koja uključuju nestandardne kretnje kamerom u svim pravcima. Scene masakriranja, komadanja, ubijanja i drugih brutalnosti su odlično vizuelno prikazane, sve od reda su veoma eksplicitne i dobrano krvave, pa u njima možete videti brojne leševe, delove tela, iznutrice i slično. Neke brutalnosti su tu samo radi šoka ili gađenja (recimo sadržaj tegli u Mahoganyjevom kupatilu) a neke brutalnosti su primetno animirane (kao i krv) što pomalo kvari utisak. Najslabije (da ne kažem najsmešnije) su scene koje su (pretpostavljam) zamišljene kao 3D pa u njima vidimo brojne predmete koji lete u pravcu gledaoca (oko, čekić, metak...). Kao i uvek kod 3D scena i ove izgledaju jadno i veoma glupo, barem ukoliko imate više od 9,5 godina.

Stekao sam utisak i da je vožnja vagonom animirana, ili barem ja lično ne mogu da pojmim toliku brzinu metroa. Srećom, ovih nekoliko animiranih sekvenci su jedine vizuelne slabosti filma a The Midnight Meat Train drži visok nivo i kada je glumačka postava u pitanju. U ulogama Leona i Maye gledamo Bradleya Coopera (Case 39) i Leslie Bibb (Hell Baby, 7500). I dok je Cooper korektan u svojoj ulozi Leslie se manje uspešno snašla u ulozi njegove devojke mada joj ni oslabi scenario vezan za njen lik nije mnogo pomogao. Vinnie Jones (Tooth and Nail, Legend of the Bog) je najupečatljiva figura filma jer svojim izgledom sasvim odgovara karakteru koji glumi a i to što ne progovora ni reč dodatno pomaže da karakter brutalnog koljača bude još upečatljiviji. U sporednim ulogama vidimo Brooke Shields (Alice Sweet Alice), Rogera Barta (Excision, Smiley, Hostel: Part II), Petera Jacobsona (The Lost Room) i Teda Raimia (Intruder).

The Midnight Meat Train je odličan film ukoliko od jednog horora zahtevate da bude dinamičan, brutalan, dobro odglumljen i prijan oku. Ukoliko, pak, tražite da film ima dobru priču i da bude zadovoljavajuće zaokružen (čitaj: da ima smisleni završetak) on vas može prilično razočarati. S obzirom da je istina negde u sredini i krajnja ocena je odgovarajuća a ostaje prava šteta što film poseduje neke slabosti koje su veoma lako mogle biti izbegnute.