Režija: Jason Stutter
Uloge: Jed Brophy, Jeffrey Thomas, Laura Petersen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3952108/
Trailer: https://youtu.be/yjqomMcE_F8
Pogledajte još: Housebound (2014)
Random metodom slučajnog izbora pogledao sam The Dead Room, novozelandski paranormalni horor film koji može a i ne mora da zadovolji potencijalnog gledaoca, zavisi s koje strane se polunapunjena čaša posmatra. Film s jedne strane pruža zadovoljavajuće iskustvo ljubitelju ovakvog podžanra horora a s druge strane ne pruža apsolutno ništo novo tom istom gledaocu koji je sve što u filmu bude video već gledao u barem stotinjak drugih sličnih filmova. Već iz ovog kratkog uvoda vam je donekle jasno da li da pristupite gledanju The Dead Room a ako se ipak dvoumite pročitajte šta vam u nastavku opisa imam reć'...
Film počinje bez ikakvog uvoda i zanemaruje prethodna dešavanja ali ću vam ja iz prve ruke reći kako stvari stoje (a vi mi verujte na pisanu reč): nekakva porodica je živela u kući koja se nalazi u sred novozelandske nedođije. Početni kadrovi filma nam ne daju dovoljno jasnu vizuelnu perspektivu i kadar lokaliteta (pa ni u kasnijem toku filma ne vidimo mnogo više) ali iz tih nekoliko kadrova zaključujemo da je priroda Novog Zelanda prelepa a da se kuća pomenute porodice nalazi na ne baš pristupačnom, izolovanom i udaljenom polušumskom lokalitetu. Dalji tok filma donosi tek nekoliko kadrova okoline kuće, često samo kroz vizuru otvorenih vrata, pa je po mom mišljenju propuštena prilika da gledalac oseti koliko su akteri filma udaljeni od bilo kakve civilizacije (čitaj: pomoći). Za oko su mi zapali i neki kadrovi pomalo sumnjivijeg izgleda (čitaj: k'o da su snimani ispred zelenog platna) što jasno govori da budžet filma nije bio veliki.
Sa lokaliteta prelazimo na samu kuću: u pomenutu kuću dolazi tročlana ekipa paranormalnih istražitelja i to sastavljena po zanimljivom ključu. Vođa ekipe je iskusni (da ne kažem ostariji) Scott Cameron, naučnik koji za sve paranormalne pojave ima sasvim logična objašnjena utemeljena na prirodnim naukama, drugi muški član je Liam Andrews koji je više zadužen za tehnikalije i baratanje raznoraznim mernim instrumentima a treći član je - članica, Holly Matthews, mlađa ženska osoba koja ima paranormalni dar i može da oseti prisustvo entiteta. Ova zanimljivo skockana ekipa je angažovana da istraži nekakvo prisustvo u ovoj kući i objasni niz neobjašnjivih i misterioznih pojava koje su sledile krv u žilama porodici koja je tu živela i koja je pobegla u nepoznatom pravcu glavom bez obzira. Ova trojka postavlja po kući buljuk instrumenata, kamera i mernih tela i čeka k'o zapeta puška neki zvuk, neko mrdanje, neko šuškanje.
Već iste noći čuju se prvi zvuci koji jasno pokazuju da kuća nije sasvim prazna a kako dani budu prolazili prisustvo će biti sve očiglednije i sve opasnije po naše istraživače. Početak filma, pa i većina njegovog toka, protiče u veoma sporom ritmu pa film po tome, ali i po viđenom, neodoljivo podseća na ne-found footage Paranormal Activity (hvala horor svevišnjem pa ovo nije FF film). Znaci prisustva nisu nimalo originalni i svode se na zvukove, otvaranje vrata i ljuljanje lustera (a pitanje je i šta bi drugo mogao duh da radi ako želi da ga živi primete) a kada postanu makar malo originalniji đavo će odneti šalu a životi privremenih ukućana će se naći u velikoj opasnosti. Završetak filma je njegov najslabiji segment jer pokušava paranormalnom dati neki logičniji oblik. Međutim, čak i ako prihvatimo ovakav (ne)očekivani obrt opet postoje problemi jer mnoge stvari ostaju nejasne i nedorečene, baš kao što to redovno bude u found footage hororima.
Veoma zanimljiva stvar u filmu je odnos među istraživačima i sukob njihovih teorija o onome što im se upravo dešava. Gledalac se između nauke i paranormalnog stavlja na stranu devojke sa moćima, ne samo zato što je ona simpatična i lepa već i zato što je ovo horor film a horor gledaoci žele da vide upravo duhove. Duhovi su druga stvar koja mi se svidela u The Dark Room (barem u većem delu filma) jer njih zapravo i ne možemo videti nego njihovo prisustvo vidimo kroz zvukove koje proizvode i tragove njihovih aktivnosti. Mnogi će zbog ovoga film etiketirati kao dosadan i neatraktivan ali se meni svideo upravo ovakav. Kada se u finalu vidi nekoliko specijalnih efekata (koji uopšte nisu loši tako prikriveni) film pomalo pada a završna scena je tu potpuni višak ili možda trag da je ovaj film ipak u nekom trenutku zamišljen kao found footage. Atmosfera u kući je dobra a film poseduje nekoliko jump scare momenata.
Glumačka postava drži film na svojim plećima a najupečatljiviji su upravo oni najstariji. To nikako ne znači da je lepuškasta Laura Petersen u ulozi mladog medijuma slaba, čak naprotiv. Jedino što bi se mladoj dami moglo prigovoriti je da u nekim scenama ne izgleda previše uplašeno. Ne kažem da je trebala premreti od straha (i time se izblamirati kao njen kolega iz filma Grave Encounters) ali bi nekakva paničnija mimika njenog lica svakako doprinela ubedljivosti celog filma. Uostalom, i sama je priznala da se od troje istražitelja upravo ona najviše boji kojekakvih prikaza, verovatno zato što ih ona i jedina vidi. Sve u svemu - The Dark Room je korektan mali paranormalni film koji je veoma lako mogao biti mnogo bolji. Iako neoriginalan on će ipak prijati nezahtevnim ljubiteljima duhova i onima koji ne moraju da vide nešto da bi se toga i bojali. Ostali neće biti srećni što će u filmu više puta videti zagriženu jabuku na laptopovima (eto ko je sponzor filma) nego sasvim običnog duha.
Ovaj film mi se mnogo svideo, pre svega jer u vecini filma nema specijalnih efekata, tj. animacije duhova i slicno, definitivno jedan od boljih haunted house filmova koje sam gledao. Utisak 7/10, pre svega jer je zanimljivo i drzi paznju do samog kraja, ali zadnja scena definitivno nije bila potrebna, sve u svemu skroz ok film.
ReplyDelete