HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jamie Blanks

Uloge: Jim Caviezel, Claudia Karvan, Star

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1098356/

Trailer: https://youtu.be/XapHxBnTOlk

Pogledajte još: Long Weekend (1978)

Long Weekend (koji je na nekim tržištima preveden i kao Nature's Grave) je australijski psihološki horor film koji je remake istoimenog filma iz 1978. godine. Film je režirao Jamie Blanks (Urban Legend, Storm Warning) kome je Long Weekend (za sada) poslednji film koji je režirao. Scenario je napisao (naravno) tvorac originala - Everett De Roche (Patrick, Razorback, Link, Visitors) a film je doživeo neuspeh jer je gledaocima po svemu slabiji od originala. Ovaj put ću napraviti malo drugačiji redosled: nakon rimejka ću opisati original pa proceniti da li je sve to zaista tako i koliko je tri decenije stariji film zapravo kvalitetniji. Long Weekend 2008 sam pogledao na predlog čitaoca Milana Tice (čiji friški blog vam preporučujem da posetite).

Carla i Peter su supružnici koji se jedva podnose. Ipak, oni ne dozvoljavaju da cela bračna stvar propadne već na Peterovu inicijativu odlaze na pustu morsku obalu kako bi tu u kampovanju proveli jedan intimni seksi vikend koji bi ih u sadejstvu sa čistom, nevinom i netaknutom prirodom vratio na zajednički put. Pa ima li išta lepše od vikenda u pustoj australijskoj nedođiji i može li nešto efikasnije spojiti razdvojene golupčiće od pomahnitalog monstruma koji kolje po australijskim pustarama/šumama? Dobro, nečega sličnog u Long Weekend nećete videti iako je rezultat potpuno isti: umesto da ih ovaj vikend opusti, ojača i pročisti, umesto da se upali varnica stare strasti i vaskrsne davno ugašena ljubav par se postepeno još više udaljava što (uz nesebičnu pomoć okoline i aktera koji tu obitavaju) kulminira pravom katastrofom. Neki takav završetak je sasvim očekivan nakon viđenog zapleta ali nije nikakvo razočarenje jer se od ovakvog filma baš to i očekuje.

Taglineovi ovog filma glase „Don't mess with Mother Nature” i „Mother nature has a dark side”. Radnja filma prikazuje upravo to: umesto da se usredsredi na svoju vezu, da uživa na pustoj plaži ili izolovanom kampu Peter konstantno uništava prirodu i prkosi njenim zakonima sve dok priroda ne odgovori i to jako žestoko. Peter dolazi u divljinu ne kao gost već kao gospodar, naoružan vatrenim oružjem, spreman da ubije svaku životinju na koju naiđe, da zagadi otpacima vodu, šumu i zemlju, i da zvog sopstvene nervoze i nemara napravi pravi šumski požar, razbija jaja i gazi kengure. Prekretnica nastaje kada Peter ubija mladunče morske krave a njen morski roditelj (čini se) dolazi po osvetu, polako ali sigurno. Nije to jedini problem: čini se kao da se cela flora i fauna okrenula protiv naših ničim izazvanih junaka koji ni mrava ne bi zgazili (ali morsku kravu bi): u igru se uključuje oluja, okean, orlovi, zmije i sve ono što se može naći u prirodi zaključno sa lišajevima i insektima.

Iako oivičeni bezgraničnim prostranstvima Carla i Peter počinju da se pretvaraju u nekakve Jacka i Wendy pa umesto da upale svoju Toyotu Land Cruisera (definitivno sponzor ovog filma) i vrate se odakle su došli oni se međusobno obračunavaju u nekoliko nedovoljno jasnih scena. Čitav film se i inače može posmatrati dvojako: umesto ekološkog triler horora Long Weekend može biti i psihološki horor film a sve ono što vidite u njemu se možda nije ni dogodilo, osim u glavama naših junaka koji su iz nepoznatih razloga pomahnitali i izludeli. Ovaj film zaista traži specifičnu publiku i/ili specifično raspoloženje gledaoca; ukoliko se ne pronađete u ovako posloženoj i osmišljenoj radnji Long Weekend vam neće biti ništa drugo do gomila random nabacanih scena koje su spojene u nejasnu celinu bez ikakvog objašnjenja. Uz to, biće vam pomalo glupo (ne)postojanje jasno definisanog neprijatelja s kojima se junaci susreću.

Ono što se filmu mora priznati je da se odigrava na zaista prelepim lokacijama. Videćete pregršt kadrova prirodnih lepoda, snimaka iz vazduha, podvodnih sekvenci i sličnog. Priroda je, koliko god lepa bila, istovremeno i veoma jeziva, zloslutna i kao da od samog početka filma vreba sebične junake. Atmosfera filma je veoma neobična i nelagodna a gledalac konstantno ima osećaj da nešto teško visi u vazduhu i da nešto mučno treba da se desi svakog momenta. Neke od scena su turobne poput kakvog košmara a iako u filmu nema mnogo (iliti ima vrlo malo) grafički bogatih scena (čitaj: specijalnih efekata) film se može okarakterisati kao jeziv što je veoma dobar rezultat, posebno imajući u vidu da se gotovo kompletan dešava danju. Pravih horor scena ima tek nekoliko: jedna od najefektnijih se odigrava u jezeru a grafički najeksplicitniju vidimo u finalu ali ona ne deluje previše realno.

Odnos prirode prema „gostima” mi se više dopao nego međusobni odnos supružnika ali neoriginalnost u ovom slučaju ne bi trebalo uzimati kao manu jer je sve rađeno po filmu koji je stariji od najpoznatijih predstavnika žanra. Carla i Peter nisu previše simpatični karakteri ali su za ovakav film sasvim odgovarajući. Gledalac se silom prilika stavlja na stranu supruge kojoj ovakav vikend naprosto ne prija i čiji su postupci logičniji (a i scenu u šatoru ne treba zanemariti, naravno). Long Weekend je vrlo dobar film, neobičan i čak originalan, usporediv sa tek nekoliko naslova. On ima svojih mana, poput dosta nejasnih momenata i otvorenih pitanja (šta se desilo sa prijateljima i Cricketom?), ali poseduje vrlo jasnu poruku koja se tiče očuvanja prirode i ekologije. U ovom slučaju se prelepa priroda za tili čas pretvorila u podmuklu, divlju i nemilosrdnu zver pa ako ništa drugo - verujem da će neki gledaoci razmisliti pre bacanja opuška u šumarak ili sličnog ekološkog prestupa.