HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Joe Chappelle

Uloge: Donald Pleasence, Paul Rudd, Marianne Hagan

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0113253/

Trailer: https://youtu.be/rAaPBxBxaV8

Pogledajte još: Halloween III: Season of the Witch (1982)

Posle nešto duže pauze vraćam se opisivanju Halloween serijala. Stalo se kod šestog dela franšize koja po defaultu ne sadrži broj u svom nazivu već se jednostavno zove Halloween: The Curse of Michael Myers. Film je režirao Joe Chappelle (poznat po nekoliko horor tezgi tokom 90-ih) dok je scenario napisao Daniel Farrands (poznatiji kao scenarista nekoliko horor dokumentaraca). Film nastavlja da eksploatiše prilično budalastu temu sekte Curse of Thorn čiji je začetak aktivnosti viđen u prethodniku, uključujući i vođu - misterioznog Čoveka U Crnom. Čak i da nije ovog apsolutno suvišnog i nepotrebnog segmenta koji srozava prepoznatljivi Halloween feeling ovo bi bio najslabiji do sada opisan film u serijalu. O manama u nastavku teksta a sve koje navedem odnose se na originalnu verziju filma (ne na The Producer's Cut verziju).

Pre šest godina gradić Haddonfield je odlučio da više ne obeležava praznik Halloween a sve zbog niza ubistava koja su se dešavala na taj dan, počevši još od 1978. (ili možda tačnije - 1963. godine). Za to vreme lik Michaela Myersa je stekao veliki broj fanova (?) i kultni status što je samo jedan od razloga zašto se praznik 1995. godine vraća međ narod. Međutim, nije samo praznik taj koji se vraća već se vraća i sam Michael. U kompletu sa „starim dobrim” krvolokom u gradić se vraća i dr. Loomis, koji iako penzionisan ne može a da ne pomogne u još jednom jubilarnom finalnom obračunu sa neuništivim bivšim pacijentom. Tu je i nova porodica koja naseljava Michaelovu kuću a koja je u rodbinskim odnosima sa originalnom porodicom, čisto da ubica ima pokriće za svoj slasherski pohod. Tu je i (na prvi pogled) misteriozna žena koja je porodila misterioznu bebu a tu je i famozni kult kao šlag na ovoj ne toliko ukusnoj Halloween torti.

Ovako prepričan uvod ma koliko konfuzno i nabacano delovao zapravo je jasniji od onog koji ćete gledati u samom filmu. Sve je začuđujuće konfuzno i veoma neubedljivo, kao da su film snimali klinci koji su ovlaš i na preskoke pogledali neke od prethodnih nastavaka serijala. Da su autori uzeli najjednostavniju slasher premisu, dakle da su uzeli poremećenog manijaka koji iz nekog razloga ubija po gradiću sve bi bilo mnogo bolje i ubedljivije od ovog galimatijasa u Halloween 6. Obično ne savetujem niti hvalim neoriginalnost ali reći ću sledeće: da su prosto prekopirali radnju iz jednostavnih Halloween i Halloween II filmova Halloween 6 bi bio mnogo bolji film. U ovako posloženom filmu se ne zna ko šta radi i zbog kojih razloga, tačnije zna se ali to sve deluje veoma neubedljivo i gotovo amaterski. Čak i delovi filma koji su prekopirani iz prethodnika ovde ne funkcionišu pa film najčešće deluje samo kao bleda senka čak i kasnijih nastavaka (četvrtog i petog).

Jedan od razloga za ovo su problemi tokom pred i postprodukcije. Nakon desetak radnih verzija scenarija odabrana je finalna verzija koja je uključivala dominantniju ulogu kulta kao razloga Michaelovih ubistava i njegove neuništivosti. Nakon testne projekcije i nezadovoljstva klinaca koji su joj prisustvovali finale je nanovo snimano, ovog puta bez Donalda Pleasencea koji je preminuo početkom 1995. godine. Iz filma je dobrano izbačena uloga kulta (ceo film je skraćen za 20-tak minuta) pa je sve postalo nejasnije i nedefinisanije. Posmatrajući ga vide se neke naznake smisla kulta ali nikakvog objašnjenja ili poente nema; čak i da nije ove zvanične priče vidi se da je film uništilo sakaćenje, dosnimavanje i presnimavanje i da sve deluje kao nedovršena radna verzija na kojoj su se mnogi izređali. Na stranu nebitni kult (koji uopšte i nije trebao da se pojavi u serijalu) ali kada budete videli finale jasno ćete znati da film nije dovršen i da Donald Pleasence nije učestvovao u njegovom završetku.

Halloween 6 je tako ostao na „ničijoj zemlji”: niti je čistokrvni slasher (jer nema mnogo ubistava usled priče koja se bavi sporednim stvarima) niti daje dovoljnu i jasnu pozadinu priče o kultu kao razlogu Myersovih aktivnosti (jer je dobar deo tih scena izbačen). Zaista mi nije jasno kako se jedan ovakav film mogao pojaviti a velika je misterija i kako su autori ili producenti mislili da će ovakav filmski krpež uroditi plodom. S obzirom da producenti nisu uspeli ubediti Danielle Harris da ponovi ulogu Jamie (navodno joj se nije dopao scenario) njenu ulogu je preuzela izvesna J.C. Brandy što je još jedan od minusa filma. Naprosto, ako ne možete obezbediti ulogu lika koji je obeležio prethodnike nemojte ni njegov karakter ubacivati u film. Tu je i problem sa dr. Loomisom jer je njegova uloga ovde gotovo sporedna (skraćena). Vidi se da je Donald Pleasence bio već bolestan a ceo film je posvećen upravo njemu (zaista je šteta da posveta nije kvalitetnija).

Dobrih stvari je znatno manje od onih loših. Prvo što upada u oči je kvalitetna i jasna fotografija i gradić koji svojom prazničnom atmosferom kao da je na tragu onih starih gradića iz prvih nekoliko nastavaka serijala. Iako tih kadrova nema mnogo prija u jednom Halloween filmu videti sumorne jesenje ulice pune opalog lišća i horde dece u prazničnom raspoloženju. Muzika u retkim trenucima popravlja atmosferu ali je često neprimetna ili neadekvatna. Prepoznatljive Halloween melodije ima samo u tragovima a čuje se i neka moderna, sasvim neprikladna muzička podloga. Ono što će najviše prijati fanovima serijala su „aktivnosti” Michaela Myersa, tj. njegova ubistva. Vidimo ih nekoliko, više vrcaju od brutalnosti nego od maštovitosti a zajednička crta im je - neizvodljivost. Michael u ovom nastavku još više postaje paranormalni nestvarni lik pa osim što ubija u pô bela dana ima tu sposobnost da se i pored izuzetno sporog hoda uvek nađe na tačno određenom mestu, kao da ga ima u nekoliko primeraka.

Likovi u filmu nisu previše simpatični, baš kako i dolikuje sredini 90-ih, a nisu ni preterano duboki. Gluma je podnošljiva ali štrec scene nisu: da li kao rezultat nemoći, dosnimavanja ili nešto drugo tek - scena u kojima se neko nekome neprirodno prikrada iza leđa a onda ga dodirne za rame uz napadnu muziku ima zaista previše i izuzetno nerviraju. Sve u svemu, Halloween 6 je smandrljan film koji u ovom obliku nikako nije smeo da se pojavi na tržištu. Gomila prepravki i dosnimavanja su rezultovala konfuznom radnjom, rupama u priči i nelogičnim momentima (kojih je zaista previše) mada je veliko pitanje šta bi bilo i bez prepravki i kako je inicijalno zamišljeni film zapravo trebao da izgleda.