HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: L. Gustavo Cooper

Uloge: Kennedy Brice, Casper Van Dien, Victoria Pratt

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3379814/

Trailer: https://youtu.be/W9rYDN1d6vY

Pogledajte još: Orphan (2009)

Ukoliko se niste umorili od (ispod)prosečnih novih horora onda evo još jednog filma za vas. June je američki horor film u režiji izvesnog L. Gustava Coopera koji je ujedno i koscenarista i producent. Gospodin Cooper kao režiser je zadovoljavajući ali isti taj gospodin kao koscenarista je veoma loš tako da me film prvenstveno zbog svoje priče nije uspeo zainteresovati iako sadrži jezivu devojčicu u glavnoj ulozi. Uvek volim da pogledam horor filmove sa jezivim klinkama (pa i klincima ali njih, čini mi se, ima manje) ali June naprosto ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Ima tu dobrih sastojaka, nešto lepih scena, nekakvih naznaka da je film mogao otići u nekom kvalitetnijem pravcu ali fali začina i dobre zaprške.

A sve počinje jednim sasvim običnim kućnim ritualnim ubijanjem bebe od strane misterioznog kulta iz susedstva. Dobro, ne baš kućnim ubijanjem jer se ritual dešava u ponoć na poljančetu i po svojoj organizaciji i koreografiji najviše podseća na standardna ostrvska žrtvovanja. U svakom slučaju beba nije žrtvovana kao što je planirano, jedna mlađa ženska osoba je napravila akcident tokom rituala, naprasno je prespojila neke nevidljive sile, sve je rezultovalo CGI munjama & gromovima a dotična je pobegla sa bebom da bi je ubrzo spasila policija. Radnja se nakon ovog prologa seli devet godina unapred a gledalac se nada (ne lipši horor gledaoče do zelenog i nedorečenog raspleta) da će mu dalji tok filma razjasniti šta se zapravo desilo tokom rituala, kakav je to misteriozni kult, koja je svrha žrtvovanja bebe i ko je osoba koja ju je otela.

Sada posmatramo devetogodišnju devojčicu June koja je data na starateljstvo jednoj sumnjivoj i siromašnoj neodgovornoj porodici. Ne treba biti Herlock Sholmes pa shvatiti da je upravo June devojčica koja je sticajem okolnosti ostala nežrtvovana u ritualu iz prologa. Već uvodni kadrovi otkrivaju da devojčica nije sasvim obična devojčica, da je veoma usamljena, da ima imaginarnog prijatelja, da je distancirana od svih i vrlo nekomunikativna ali i da poseduje određene moći. Socijalni radnik koji posećuje ovu porodicu jasno i glasno kaže da se dešava neka tarapana kada se June uznemiri (nešto kasnije ćemo i videti prvi cirkus koji je rezultat njenog uznemirenja) ali ostaje misterija kako Centar za socijalni rad daje na usvajanje devojčicu koja je opasna i po sebe i po okolinu (više puta dokazano sa potencijalnim žrtvama i povređenima).

Nakon što je razorila svoj privremeni dom June je data na starateljstvo novoj porodici (ko zna kojoj po redu), ovoga puta dobroj i pažljivoj. U tom trenutku bi ovaj film i trebao početi da je June pažljivo i ozbiljno napisan a ovako gledalac već zna koje su karte podeljene, zna da se June ne sme uznemiriti, zna da će je nešto sigurno uznemiriti i zna da će se sve završiti onako kako je počelo. Gledaočeva dužnost je samo da isprati „zanimljivu” priču, pokuša da pohvata konce (cvrc!) i shvati šta se to zapravo događa. Naredni perod filma protiče u pokušajima pažljive porodice, pre svega tople i brižne majke, da dopre do hladne i distancirane devojčice. Većina ovih pokušaja se završava neuspešno a otac za to vreme biva zabrinut zbog devojčicinog imaginarnog prijatelja i drugih sumnjivih stvari. Ali to je tek početak drame za ovu porodicu.

June je film sporog toka ali to apsolutno nije važno. Mnogo je važnije što on sadrži veoma skarabudženu priču koja ne vodi nigde, neubedljivo skrojenu i posloženu, ispričanu na prilično konfuzan način i sa mnogo nerazjašnjenih momenata. Gledamo dosta nelogičnih situacija, poput gore spomenutog usvajanja iako se zna da je devojčica opasna po okolinu, posmatramo sumnjivog socijalnog radnika koji kao da je tajni aktivista sekte s početka filma, devojčicu koja se apsolutno ne ponaša normalno već iritantno, misterioznog Juneinog prijatelja koji apsolutno nema svrhu i situacije koje devojčicu izvode iz takta što se odražava na razbijeno pokućstvo. Sve se završava veoma neubedljivo i klimavo, sa mnogo otvorenih pitanja a veoma malo odgovora što je za film koji nije zamišljen kao prvi deo duologije ili trilogije zbilja katastrofalno a ja bih rekao i bezobrazno.

Završetak filma donosi i neke vizuelne nelogičnosti koje se tiču razlike u godinama aktera (što će vam svakako upasti u oči kada i ako pogledate film) a zbrka sa godinama se vidi i u jednoj ranijoj sceni. Uglavnom, June se najlakše može opisati kao kombinacija filmova Carrie, The Omen, Firestarter i Orphan a ukoliko ste gledali ove filmove u June ćete sigurno prepoznati neke „pozajmljene” scene. Sve pozajmljene scene su iz raznoraznih razloga kudikamo slabije nego one u originalima. Recimo, iz Carrie je pozajmljena scena iznenadne menstruacije ali ni ona nije mogla proći bez problema. Osim što je neobično da 9-godišnja devojčica dobije mesečnicu (Carrie White je imala 17) krvi ima kao na nekom klanju a nije mi jasno i da li devojčice kod ovog procesa treba da stavljaju tampone i u nos?

Priča je iz nepoznatog razloga filovana naracijom majke a to, kao i mnoge druge stvari u filmu, nema svoju svrhu osim što je autor filma mislio da je to cool. Muzika često ne postoji, što stvara dosta jeftin dojam o filmu, a kada je ima deluje suviše monotono, jeftino i indie. Specijalni efekti su mahom kompjuterski animirani i spadaju u kategoriju neatraktivnih i hiljadu puta viđenih. Niko se više ne može iznenaditi kada vidi crne oči klinke, kada ugleda gomilu predmeta koji lebde u prostoru ili kada iznenada vidi animirani odraz zla u ogledalu (vidi fotografije). Najspektakularniji efekat je blast koji klinka oko sebe šalje već u prvom delu filma ali cela situacija nema nikakve logike niti bi nakon nje moglo doći do nastavka radnje (čitaj: umesto na usvajanje novoj porodici klinku bi ustupili naučnicima na istraživanje i detaljno seciranje).

Pozitivne stvari u filmu su lokaliteti koji su prelepi, a sastoje se kako od urbanih delova grada tako i od ruralnih koji se nalaze u šumovitim predelima. Glumačka postava je veoma dobra a njihov talenat je nepotrebno protraćen na oslabi film poput ovog. U ulozi oca vidimo Caspera Van Diena (The Pact), u ulozi majke Victoriu Pratt a u sporedim ulogama još nekoliko relativno ubedljivih glumaca. Ipak, prava zvezda ovog filma je devojčica Kennedy Brice koja je odlično odigrala čudnu June, devojčicu koja ne priča mnogo, tek nekoliko rečenica u celom filmu. Kompletan film nije iritirajući, kako to moderni horori često znaju da budu, već više nervira time što poseduje mnogo neiskorištenog potencijala i veoma slabo i nedorečeno finale. Krajnja ocena je data u skladu sa tim a ja vam savetujem da pogledate neki kvalitetniji film na istu ili sličnu temu.