Režija: The PAZ brothers
Uloge: Danielle Jadelyn, Yael Grobglas, Yon Tumarkin
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4552524/
Trailer: https://youtu.be/QTIwfN-4hZ4
Pogledajte još: Grace (2014)
Dugo vremena sam izbegavao ovaj film jer sam zbog crvenog, stilizovanog slova „Z” na omotu bio ubeđen da je u pitanju nekakav mockbuster hita iz 2013. godine World War Z, dakle nekakav niskobudžetni film u klasi The Asylumovih. Ispostavilo se da ova dva filma imaju veoma malo zajedničkog ali stoji teza da stilizovano slovo na omotu nikako nije tu slučajno i da se Jeruzalem pomalo bezobrazno šlepa na slavi mnogo poznatijeg filma. Što se tiče filma koji opisujem u pitanju je izraelski horor film koga potpisuju i režiraju izvesna braća - The PAZ brothers. Od ovog dvojca se u budućnosti može očekivati štošta zanimljivo a iz pogledanog materijala mogu zaključiti kako im je bolje da se drže kamere a manu se pisanja scenarija.
Film počinje kada jednoj dobrostojećoj tinejdžerki otac poklanja nekakvu varijantu Google Glasses. Ona (saznajemo da se zove Sarah) ih stavlja na glavu i uključuje snimanje. Od tog trenutka gledalac prati radnju iz njene perspektive sa svim prednostima i manama koje donosi klasičan found footage film. Slučajnost je htela da se Sarah upravo sprema da sa svojom najboljom drugaricom Rachel otputuje u Tel Aviv, kako bi se opustila, provela i malo zaboravila na porodičnu tragediju i saobraćajnu nesreću u kojoj je nedavno izgubila rođenog brata. Na ovaj nespretan način je rešen standardni zaplet ovakvih filmova gde tinejdžeri ne znaju šta će od sebe pa se upućuju u najzabitije predele i nejneverovatnije destinacije. Kada sa drugaricom sleti u Tel Aviv Sarah upoznaje simpatičnog & lepog momka (tako su se barem obe složile) Kevina, koji je student istorije (što koliko sam video nosi kudikamo manje poena od njegove zadnjice).
Nakon dugog razmišljanja (u trajanju od 12,5 sekundi) obe odlučuju da promene plan i umesto u Tel Aviv odu sa Kevinom u Jerusalem. U Jerusalemu je, navodno, veća žurka a i Kevin će im biti na raspolaganju, kako iznad tako i ispod pojasa. U ovom trenutku cure ne shvataju kako su zapravo u pravu: Kevina će definitivno izgustirati a „žurka” koja se sprema u ovom gradu će biti zaista jedinstvena i do sada neviđena! Šteta je samo što neće biti (mnogo) preživelih da to ispričaju svojim pokolenjima (ovo nije spoiler - svi već znate kako se standardno završavaju found footage horor filmovi). Spektakl koji će otpočeti baš dok su dve američke turistkinje u gradu ima veze sa mračnim događajem iz prologa filma kada je majka jednog dečaka pođavolisala, proširila se u predelu krila i izazvala sveštenika da je reši muka svetim metkom u glavu. Osnovna ideja filma je da postoje troja vrata u pakao: jedna u pustinji, druga u okeanu a treća (eto ti đav'la!) baš u Jerusalemu.
Jeruzalem je kao što sam već spomenuo found footage film ali pomalo drugačiji od ogromne većine sličnih filmova. U ovom filmu niko ne nosa kameru sa sobom već sve što vidimo posmatramo iz perspektive pametnih naočara koje na svojoj glavi nosi Sarah. Razlog zašto ih ona nosi nije previše ubedljiv (izgubila je svoje sopstvene pa nosi ove kompjuterske - nisam do sada čuo da postoje pametne naočare sa dioptrijom, ali ko zna), no, najvažnije je da postoji razlog zbog čega mi sve to gledamo iz njene perspektive i da je taj razlog, verujte mi, manje glup nego u filmovima u kojima klinci vucaraju kamere dok im život visi o koncu. Zanimljivo je kako su ove naočare u filmu ne pametne već prepametne, one imaju funkcije koje (za sada) ne postoje u sličnim komercijalnim proizvodima, poput automatske komunikacije, virtualnih video igara ili automatskog prepoznavanja lica. Ovo poslednje je bitno zbog jedne neuspele patetične scene pri finalu filma.
Jedan od najvećih problema filma je njegov zaista predugačak uvod. Da biste videli bilo šta što možete da podvedete pod horor moraćete da sačekate skoro 50 minuta. Za to vreme ćete posmatrati sasvim redovne aktivnosti dve moderne devojke, njihovu ne baš najubedljiviju konverzaciju, obilazak nekih turističkih atrakcija grada, izlaske po kafićima i noćni provod. Kada bih bio bezobrazan rekao bih da se provod glavne junakinje prekida u najzanimljivijem trenutku :) Tokom svih ovih radnji u glavnoj ulozi su ne jedna ili druga devojka već - naočare. Naočare imaju dosta zanimljivih opcija i većina njih je, čini se, realno inkorporirana u film. Jedna od sitnica koja nije baš najrealnija je njihova fizička izdržljivost koja je kudikamo jača od bilo kojeg pametnog telefona. Da je u pitanju neki firmirani proizvod rekao bih da je u pitanju plaćena reklama ali pošto to nije u pitanju sve svodim na jednostavnu čvrstinu koja je u funkciji daljeg odmotavanja priče.
Uvod filma je zanimljivo posmatrati zbog naočara i perspektive iz koje se priča posmatra. Iako je prethodnih godina bilo filmova koji su snimani na ovaj ili sličan način Jeruzalem ipak pronalazim stilski dosta originalnim. Zanimljivo je posmatrati kako su sve te scene snimljene, posmatrati perspektivu junakinje, njene šake i pokrete ali i pronalaziti sitnije greškice koje štete verodostojnosti ali su dobrim delom neizbežne. U svakom slučaju ovako snimljene filmove je zanimljivije posmatrati od standardnih found footagea mada sumnjam da će biti toliko brojni jer ih je komplikovanije (dakle skuplje) snimati. Druga i poslednja zanimljiva stvar koju možete videti u uvodu filma je sam grad čije će uske ulice, prolazi, tuneli, hosteli, pijace i druge znamenitosti prijati svakom ljubitelji kulture Bliskog istoka. Ukoliko niste taj odmah precrtajte tu drugu stvar koju sam pomenuo a, možda bolje, precrtajte i ceo film.
Sasvim paradoksalno ovaj ne toliko zanimljiv uvod je bolji deo filma. Kada počne jerusalimska tarapana film nezaustavljivo kreće nizbrdo: već scene koje nam nagoveštavaju da dolazi neki haos su suviše glupe, mada moram reći da nikada nisam bio u tom delu sveta (posle ovog filma ni ne želim) i ne znam kakvi su običaji meštana i šta se radi sa turistoma koji pokažu nekakve znakove panike. Ukoliko autori filma koji su rodom iz Izraela kažu da se turisti u njihovom glavnom gradu zbog takvih stanja po defaultu odvode u ludnicu i zaključavaju ja na to ništa ne bih imao da dodam. Slede još gluplje scene kada Sarah ne želi da napusti evakuisani grad već insistira na odlasku u ludnicu i spašavanju zatočenika. Neubedljivosti se nastavljaju i dalje pa se po ovome Jeruzalem ne razlikuje mnogo od standardnog FF horor filma koji nakon originalne ideje sve više gubi na realnosti kako se približava kraj filma.
Po svojoj radnji Jeruzalem najviše podseća na mešavinu filmova Cloverfield, [Rec] i As Above, So Below. Videćete elemente, detalje ili ambijente iz svakog od ovih filmova i određene scene koje su na manje ili više uspešan način (često na manje) implementirane u Jeruzalem. No, to vam neće toliko smetati kao klasične found footage manjkavosti kojih se ni ovaj film nije uspeo otresti (očigledno je da mane ovog podžanra ne poznaju granice). Finale filma i pored pokušaja klaustrofobičnosti to ne uspeva da bude a možda je sve upropastilo preterano dahtanje, stenjanje i jecanje, kao i budalasto odvijanje priče za koju gledaoci ni u jednom trenutku ne dobijaju bilo kakvo objašnjenje. Slažem se da sve posmatramo iz perspektive devojke koja takva objašnjenja nema od koga da dobije ali onda naprosto nema dobrog (da ne kažem smislenog) filma. Završna scena je veoma dobra, neočekivana i spektakularna ali ne odiše logikom.
Većina mana ovog filma dolazi upravo iz priče, napisanog teksta, dijaloga, ponašanja likova i ideje što je svakako dovoljno za moju tvrdnju iz uvoda ovog opisa da se izvesna The PAZ braća ne 'vataju olovke i 'artije već da se isključivo drže kamere. Film najčešće dobro izgleda ali naprosto nije dobro osmišljen, napisan i realizovan pa zbog toga velika većina gledalaca neće biti zadovoljna viđenim. Ukoliko cenite nešto originalniji pristup horor filmu i filmove koji se odvijaju na egzotičnijim horor gradovima u Jeruzalem ćete imati momenata za uživanje ali ukoliko cenite horor, jezu, dobru priču i ubedljivost ostaćete prilično uskraćeni.
0 comments:
Post a Comment