Friday, April 8, 2016

House (1986)


Režija: Steve Miner
Uloge: William Katt, Kay Lenz, George Wendt
Pogledajte još: The Gate (1987)

House je jedan od filmova mog detinjstva čiji sjaj ni nakon tri decenije nije izbledeo iako sam ga u narednim godinama pogledao više puta. Film je 28. februara proslavio 30 godina od pojavljivanja pa se želja jedne od najvernijih čitateljki ovog bloga Nady poklopila sa ovim datumom. Za one koji ne znaju House je horor film sa elementima komedije, dakle ne film za sprdanje i grohotni smeh već neozbiljna i poluduhovita priča namenjena mlađim gledaocima ali (s obzirom da mi se film svideo i u četvrtoj deceniji) i starijim gledaocima. Ova formula je bila veoma popularna 80-ih godina prošlog veka a jedan od najpopularnijih predstavnika je legendarni Evil Dead II (više reči o tome u nastavku opisa).


Film počinje dolaskom uspešnog pisca u kuću svoje pokojne tetke. Pisac u poslednje vreme doživljava uspeh na poslovnom planu ali mu na privatnom ne cvetaju ruže: nakon misterioznog nestanka sina ostavljen je i od supruge pa se prinudno preselio u kuću svoje tetke čije smo beživotno telo videli u prologu filma. Već uvodni kadrovi nam daju do znanja da se tragedija sa nestankom mališana dogodila u bazenu baš ove kuće, da je za tu tragediju tada živa tetka optužila upravo svoju građevinu i nečiste sile a da se pisac nije doselio na isto mesto samo prostora radi već da istraži tragičnu misteriju i pokuša da sazna šta mu se dogodilo sa sinom. U pauzama istrage on će pisati svoj novi roman koji je zasnovan na ličnim iskustvima iz Vijetnama.


Kuća veoma brzo počinje da pokazuje svoju prirodu, tačnije natprirodu, a čudni i neobjašnjivi događaji se ređaju kao na traci. Svake ponoći u plakaru se pojavljuje bizarno čudovište koje pisac pokušava da snimi analognim kamerama, ogromna ukrasna riba na zidu oživljava, raznorazne prikaze se šetaju po kući a pokojni preci mu se obraćaju u zagonetkama. U svom ovom besmislu pisac mora prepoznati neki red, uzrok i razlog a da li je on povezan sa njegovom tetkom, kućom, porodicom, stradalim prijateljima iz rata ili nečim nepoznatim ostaje vam da vidite. Kao jedina ali neželjena podrška piscu naći će se dosadni fan u vidu debeljuškastog komšije, čisto da se malo razbije monotonija.


Monotonija se razbija i flashback kadrovima iz vijetnamskog rata u kojima nije uvek jasno razdvojena stvarnost od fikcije, budući da posmatramo ono što pisac piše na primitivnom obliku PC računara. Ovi segmenti su od krucijalnog značaja jer daju odgovor na pitanja šta se zapravo dešava u kući a karakteriše ih odlična prašumska scenografija iako je sasvim očigledno da su ove scene snimane u studiju. No, pravi spektakli nas čekaju u kući. House je veoma maštovit što se tiče dešavanja i izgleda karakondžula pa gledalac koji ga gleda po prvi put neće moći da predvidi sled dešavanja. Završetak filma jeste dosta očekivan kada imate u vidu podžanr filma, kome je on namenjen i vreme njegovog snimanja ali mu to ne računam kao minus.


Izgled spodoba je veoma maštovit a klincima sredinom 80-ih je bio mnogo jeziviji nego što vam to danas može delovati. Naravno, efekti u ovom filmu nisu kompjuterski već su urađeni u starom dobrom fazonu što će veoma prijati onima koji se gnušaju modernih i mračnih CGI animacija. Kompletan House je dobro osvetljen, ma gde da se radnja dešava, pa ćete jasno moći videti debelu vešticu, stvorenje koje izlazi iz plakara, leteće slepe kosture, ogromnog kostura vojnika i druge spodobe. Izgled i maske ovih spodoba su veoma dobre ali pomalo šašave i dečije. Njihov izgled danas verovatno nikoga neće uplašiti ali je veoma efektan, maštovit i uspešno odoleva zubu vremena.


U filmu vidimo i vremensko-prostorne portale, prelaske u paralelni svet, kao i druge nerealnosti koje filmu daju dozu fantazije. Osim primetnih uticaja filma Poltergeist i sličnih u horor scenama i kod izgleda stvorenja vidljiv je veliki uticaj filma Evil Dead. Teško je zaključiti ko je tu od koga šta pozajmio i da li je moguće da se dva filma pojave u kratkom razmaku (drugi deo Evil Dead se pojavio 1987. godine) a da imaju toliki broj sličnosti. Recimo, monsteri izgledaju veoma slično, pretvaranje žene u monstruma se takođe podudara, oživljavanje životinja na zidu deluje gotovo identično a tu su i neki od trademarkova Evil Dead serijala kao što su borba sa odsečenim šakama.


Režiser filma, Steve Miner, je iskusni horor režiser (režirao Lake Placid, Halloween H20: 20 Years Later, Friday the 13th Part 2 i Part III) pa je uspeo da film oplemeni brojnim efektnim kadriranjima i da iz po defaultu jezive i ogromne građevine izvuče gotovo maksimum. Atmosferi filma dobrano pomaže i muzička podloga, tempo filma, te usamljenost glavnog lika. Glavnog lika (pisca) igra William Katt (najpoznatiji po ulozi „momka” Carrie iz 1976. godine) a suseda veoma dobro glumi George Wendt. Svi likovi su simpatični a skupa sa nekim momentima (recimo, gde se to klinac krio tokom svih tih godina i kako to objasniti organima reda) se savršeno uklapaju u stil horor komedije onog vremena.  


House je jedna od boljih horor komedija te decenije i film koji ne bi smeli da propustite. Humor koji se pojavljuje tokom filma nije vulgaran ni napadan, kako je danas često slučaj, a izgled monstera je veoma maštovit i retro. Narednih godina su se pojavljivali (ne)uspešni nastavci ovog filma a ukoliko budem u mogućnosti i njih ću svakako pogledati, čini mi se po prvi put.

+ odlična horor komedija 80-ih
+ odličan izgled i maske kreatura
+ maštovitost; komičnost; finale
+ likovi; atmosfera i izgled kuće
— povremena naivnost


 Ocena: 8/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment