HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: The Duffer Brothers

Uloge: Alexander Skarsgård, Andrea Riseborough, Emily Alyn Lind

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2131532/

Trailer: https://youtu.be/0qlxTw--4qw

Pogledajte još: The Divide (2011)

Hidden je zvanično svrstan u žanr triler drame ali nakon gledanja filma postaje sasvim izvesno da poseduje i dosta horor elemenata što automatski podrazumeva da se njegov opis nađe na ovim stranicama. Sam početak filma nas stavlja u mrkli mrak i to ne običan, normalan mrak već tamu jednog ovećeg podzemnog bunkera. U ovom bunkeru se već gotovo godinu dana skriva tročlana porodica (majka, otac i ćerkica) a dalje odmotavanje filma će nam pružiti odgovore na gotovo sva pitanja koja se već na samom početku nameću. Jedno do glavnih je od čega se to ova porodica krije a odgovor dobijamo veoma brzo: od izvesnih „breathersa”, misterioznih stvorenja koja su došla skupa sa nepoznatom zarazom.

Prvi deo filma je drama bezizlazne situacije jer prikazuje kako ova porodica provodi dane u klaustrofobičnom i mračnom okruženju. U podzemnom, zamandaljenom bunkeru oni su pronašli neophodne i od kriznog štaba nekada davno unapred pripremljene potrepštine uz pomoć kojih su uspeli da prežive (konzerve, igračke, voda, kreveti, petrolej...) ali glavni problem je nedostatak društvene interakcije i konstantna opasnost njihovog lociranja od strane „breathersa”. Porodica uvek mora da bude tiha kako ne bi otkrila svoje postojanje a jedini pogled u spoljni svet im je priručni teleskop pomoću koga kroz ventilaciju zvirnu u devastiranu spoljašnjost.

Priča se gradi veoma sporo, prilično je psihološka jer se bazira na odnosima među likovima a najviše na odnosu roditelja prema ćerkici koja odrasta usamljena i prinuđena na zabavu sa tek nekoliko igračaka. Devojčica jedinu prijateljicu ima u lutki koja govori, jedinu igru u vidu nekakve prinudne verzije monopola, svo troje imaju jednoličnu i ograničenu ishranu u vidu nekoliko vrsti konzervi a vodu crpe iz rashodovane pumpe. Ono što je još gore je neizvesnost: porodica ne zna koliko će još morati da provede vremena u mraku bunkera, da li će im biti dovoljno konzervi, šta će biti ukoliko se neko od njih razboli i da li su oni jedini preživeli kataklizmu.

Posmatramo scene beznađa, panike i međusobnog bodrenja koje se sastoji u nekoliko nepisanih pravila kojih se porodica bespogovorno pridržava. Međutim, cela situacija i organizacija porodice u ekstremnim i ograničenim uslovima je ipak na klimavim nogama a samo jedan mali incident u vidu nepredviđenog dolaska glodara dovodi do otkrivanja njihovog položaja, dolaska „breathersa” i, čini se, bezizlaznog epiloga. Nakon nekoliko nepredviđenih incidenata posmatramo twist na koji se po starom dobrom običaju neću ostvrtati, kao i kod svih filmova gde neočekivani obrt otkriva mnogo i daje filmu pomalo drugačiji smisao.

Prvi deo filma jeste prilično razvučen i definitivno neće odgovarati gledaocima sa slabijim živcima ili onima koji traže bilo kakvu dinamiku. Prekinuti gledanje u ovim trenucima bila bi prava greška jer se film u poslednjoj trećini pretvara u mnogo zanimljivije i, u šta nisam verovao tokom dramskog uvoda, dosta atraktivnije i spektakularnije ostvarenje. Za razliku od većine modernih filmova koji poseduju nakalemljeni i besmisleni obrt samo obrta radi u Hidden je preokret u službi priče i predočavanja jedne potpuno nove dimenzije događaja. Završetak opovrgava neke prethodne ne toliko ključne momente ali ovo jeste zamerk(ic)a.

Iako ambijent skučenog podzemnog skloništa ne daje dovoljno prostora da se kamera razmaše ti kadrovi deluju prilično ubedljivo. Iako je fotografija tada u mračnijim tonovima film deluje vrlo postapokaliptično a još jedna stvar koja popravlja ugođaj su sitnice, poput retro etiketa na konzervama i slično. Pogled na razrušenu površinu do nedavno sasvim normalnog američkog grada deluje animirano ali podnošljivo dok se u završnici filma vide mnogo pristojniji efekti. Svidelo mi se i kako su razna sećanja likova ukomponovana u radnju filma i kako ih raznorazne sitnice podsećaju na poslednji dan normalnog života i sam začetak haosa.

Većina pritužbi na ovaj film tiču se male devojčice koju su mnogi gledaoci doživeli kao iritirajuću. Devojčica nervira gledaoca upravo onoliko koliko bi i svaka druga da se nađe u datoj situaciji. Njene reakcije su primerene njenom uzrastu a voleo bih videti koja njena vršnjakinja ne bi vrištala kada se nepojmljiva opasnost približi ili da li bi mogla u apsolutno svakoj situaciji držati jezik za zubima. Ono što je po mom mišljenju problematičnije su „okidači” potrebni za stvaranje problema posmatranoj porodici. Scene sa lutkom i izgorelim stolom mi nisu bile dovoljno uverljive pa mislim da je scenario u ovim delovima možda mogao biti dorađen ili prerađen.

Da se vratim na curicu: Emily Alyn Lind u ulozi devojčice je odradila fenomenalan posao i pokazala da je veoma talentovana devojčica kojoj se smeši blistava glumačka karijera (pohvalio sam je i u prethodnom filmu od pre par godina The Haunting in Connecticut 2: Ghosts of Georgia). Inače, ako vam se učini da Emily nije mnogo porasla između dva filma treba da znate da je Hidden snimljen još 2012. godine ali se iz nekih razloga na tržištu pojavio tek prošle. Andrea Riseborough u ulozi majke i Alexander Skarsgard u ulozi oca su vrlo dobri ali su u senci male Emily. Ostali likovi su veoma epizodni i sporedni i niko se posebno ne izdvaja.

Hidden je film koji, makar u prvom delu, zahteva nešto više strpljenja i živaca a zauzvrat vas može nagraditi nešto originalnijom radnjom koja vam može ostati u pamćenju. Ovo nije film koji se bazira na specijalnim efektima, iako u poslednjoj trećini ima i toga, već se bazira na karakterima, njihovim odnosima i veoma prisutnim metaforama. Ljubitelji Post-Apocalyptic i Survival filmova ne bi trebali da budu razočarani nakon gledanja Hidden.