HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Bryan Binder

Uloge: Marisa Ruby, Erika Hoveland, Daniel Usaj

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2180317/

Trailer: https://youtu.be/mLMMqSeWv_8

Pogledajte još: Exam (2009)

Čast da otvori sezonu filmova sa etiketom „2016” na vašem omiljenom blogu pripada filmu Riddle Room, niskobudžetnom trileru koji me je prvenstveno privukao svojim naslovom, omotom i taglineom koji glasi „Kako rešiti zagonetku ukoliko nedostaju određeni delići?”. Očekivao sam film koji bi barem donekle podsećao na mnogo poznatije Saw i Cube serijale a dobio samo delimično uspešno potrošeno vreme uz materijal koji je vrlo lako mogao i morao biti mnogo kvalitetniji i uverljiviji. Detaljniji osvrt sledi u nastavku teksta ali ćete ostati uskraćeni za bilo kakav komentar koji se tiče druge polovine filma ili njegovog raspleta.

Naprosto, bilo koja informacija koja se tiče finala i opšte pozadine dešavanja bi sigurno mogla upropastiti (ne)ugodno iznenađenje potencijalnim gledaocima pa sam se posle dužeg razmišljanja ipak odlučio da ne spoilerujem. Početak filma nas baca u samu srž misterije, bez ikakvog uvoda ili prologa: vidimo kako maskirani čuvari ubacuju nepoznatu mladu žensku osobu u izolovanu sobu bez prozora i zaključavaju je a s obzirom na setup i ono što već znamo (omot, naslov i podnaslov) s pravom očekujemo da će dotična žena morati da upotrebi sve svoje sposobnosti, umešnosti i znanja kako bi se izvukla iz ovog zatočeništva. 

U prostoriji postoji samo krevet, kamera i televizor na kome se povremeno emituju snimci koji imaju veze sa zatvorenicom. Na zidu se nalazi digitalni časovnik koji odbrojava vreme a maskirani čuvari/otmičari se često pojavljuju, ređe da bi donosili manje količine hrane a češće da bi postavljali nejasna pitanja od značaja. Najčešće se postavlja jedno isto pitanje u vezi sa 11. januarom na koje žena nema odgovor. Međutim, iz retkih potpitanja saznajemao da je žena (koja se, ispostaviće se, zove Emily farmaceutski stručnjak, da je udata i majka male devojčice i da je do nedavno sasvim normalno radila na redovnim istraživanjima u svojoj laboratoriji.

Emily nema pojma zašto je zatočena ni šta otmičari žele od nje. S druge strane, teško da su je otmičari zamenili sa nekom drugom ženom i vrlo je izvesno da Emily možda nešto ipak zna. Da bi izvukli iz nje željene informacije maskirani otmičari pribegavaju torturama a posebno im je omiljeno davljenje u plastičnoj kofi vode. Kada dotični odu Emily razmatra malobrojne mogućnosti za potencijalno bekstvo. Pronalazi razne stvarčice (šibice sa datumom, tajanstveni ključ i papir) koje upotrebljava da bi došla do nekih drugih, a u toj kombinatorici (koja veoma podseća na jednostavnije point & click avanture) dolazi i do nekih šokantnih saznanja.

Kod šokantnih saznanja ću se i zaustaviti ali neću nikome pokvariti iznenađenje ako kažem da Emily ovde nije zatočena sasvim slučajno, da ovaj „incident” ima veze sa njenim zanimanjem i da ima direktne veze sa famoznim 11. januarom. Moje pretpostavke u kom smeru će se finalizirati ovaj film su se većim delom ispostavile kao tačne dok sam mašio samo nekoliko stvari koje, kada ih budete videli, ne mogu da vas ostave ravnodušnim (pod uslovom da do tada niste već ugasili film). Cenim da se završetak filma većini gledalaca neće dopasti ali mislim da se bilo kakav završetak ovako skrojenog filma većini svakako ne bi dopao jer je radnja specifična i ne previše ubedljiva.

Ne treba biti Sherlock Holmes pa na brojnim detaljima zaključiti da nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Pošto se ceo film odvija u jednoj prostoriji a objekata je malo savetujem vam da obratite pažnju na detalje (TV aparat, kamera, vrata...) pa ćete veoma rano moći prozreti smer u kojem se film odvija. Riddle Room je misteriozan film ali gledaocima koji ne vole filmove što se odvijaju u samo jednoj prostoriji može delovati monotono i sporo. Monotonost je razbijena brojnim flashbackovima koji predstavljaju Emilyna sećanja a oni deluju dosta jeftino jer je upotrebljen nekakav bloom filter kada sve što vidimo deluje prilično amaterski.

Riddle Room i jeste gotovo amaterski film ali je monoton ambijent i izbegavanje bilo kakvih tehnikalija (filtera, efekata i animacija) pomoglo da on izgleda skoro pristojno. Film nije ni za trenutak spektakularan, još manje strašan, on samo igra na kartu misterije i to mu u većoj meri i uspeva. Gledaocu je posmatrajući maskirane otmičare savršeno jasno ko je ko u njihovoj hijerarhiji (vođa ima efektniju i strašniju masku dok vojska ima samo radne maske) ali je strašna maska organizatora delimično upropaštena njegovim moduliranim glasom koji je morao biti drugačiji, hrapaviji, strašniji.

Gluma u filmu je prosečna ali je glavna glumica uverljiva u ulozi Emily. Dotičnoj pomaže to što većinu minutaže ne govoreći mnogo a ponašanjem, kretnjama i mimikom u većini scena odaje utisak da se zaista radi o osobi u datoj situaciji. U nekoliko scena joj je scenario pokvario uverljivost ali sasvim očekivano je da se neki zatočenik ne može spasiti kazamata u prvoj polovini filma, pa makar pribegavao nerezonskim odlukama ili glupim postupcima. Uglavnom, ova meni potpuno nepoznata glumica po imenu Marisa Ruby (u filmu potpisana kao Marisa Stober) uspešno nosi film na svojim plećima i bosim nogama.

Volim filmove poput ovoga, kada se stranac (ili očima još lepše: strankinja) nađe u nepoznatom klaustrofobičnom okruženju i mora svojim sposobnostima (kreativnošću, kako se to moderno kaže) da se iskobelja iz njega i utekne svojim non-torture-porn otmičarima. Upravo zbog ovoga sam možda i bio manje kritičan u opisu filma nego što bi trebalo. Ljubitelji ovakvih filmova svakako mogu da pogledaju Riddle Room ali je neophodno da snize kriterijume, pripreme se na famozni završetak i da imaju toleranciju na nižu produkciju.