HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Takashi Shimizu

Uloge: Yûrei Yanagi, Yue, Ryôta Koyama

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0330500/

Trailer: https://youtu.be/0e_YnrBwM4w

Pogledajte još: Ringu (1998)

Čitalac Ivan je poželeo da opišem Ju-on i Grudge filmove pa ću početi od prvog dela serijala koji je snimljen 2000. godine. Zapravo, priča o Ju-onu kreće malo ranije, 1998. godine, kada je režiser Takashi Shimizu na nagovor Kiyoshija Kurosawe (Pulse) snimio dva trominutna filmčića pod nazivima Katasumi i 4444444444 (engleskih naziva In a Corner i Ten Fours). Sa još dva filma oni su objavljeni u horor TV antologiji Gakkô no kaidan G (iliti School Ghost Stories G). Ove filmčiće svakako možete videti online, oba vrlo jasno pokazuju talenat autora i njegovu sposobnost u kreaciji jezive atmosfere i bolesnih horor pojava pa je nakon ovih zapaženih segmenata snimanje celovečernjeg horor filma bilo vrlo izvesno.

Ju-on (negde i Ju-on: The Curse) je sastavljen iz šest 10-minutnih segmenata ali film sam po sebi ne deluje kao tipični horor omnibus (antologija). Iako su priče odvojene tematikom i špicama, iako prate različite likove i sadrže druge osobenosti sve priče su zapravo povezane a upravo ove poveznice doprinose utisku da gledamo jedan film a ne film sastavljen iz više delova. Zajedničko za sve priče je polazna tačka, dakle ukleta kuća u kojoj likovi žive, na koju su upućeni ili sa kojom imaju nekakve veze. U ovoj kući je ljubomorni muž u naletu besa ubio svoju suprugu i sina a masakr je proizveo Ju-on, moćno prokletstvo koje se nemilosrdno širi i uvek traži nove žrtve. Ovo prokletstvo je inspirisano Onryōm, duhom osvete iz japanske mitologije. 

Film počinje odlaskom profesora kod svog učenika koji već danima ne dolazi u školu, nastavlja se druženjem i komunikacijom dve učenice, nakon čega jedna od njih odlazi u školu da nahrani zeca, u narednoj priči gledamo majku jedne devojke, policajca i patologa, u predzadnjoj se vraćamo na dečaka i profesora a u poslednjoj gledamo trgovca nekretninama i njegovu sestru koja poseduje određene moći i može da predoseti zlo u zatvorenom prostoru. Koliko god ovako ukratko nabrojane delovale nepovezano svaka od ovih priča ima dodira sa prethodnima, imaju i neke zajedničke likove i druge preplićuće elemente a barem malim delom se dešavaju u istom prostoru - ukletoj kući.

Oba kratka filma koja sam spomenuo u uvodu vidimo i ovde, inkorporirane u film, samo malo proširene i u izmenjenom kastingu i setupu. Shimizu je uspeo da iz short filmova prenese sve ono što su mnogi cenili i isticali a da uz to zadrži izuzetno sablasnu atmosferu. S obzirom da se priče u Ju-onu ne dešavaju hronološki, da u prvi mah ne deluju kao povezane i s obzirom da nisu svi elementi priče jasno stavljeni gledaocu na uvid verujem da će mnogi posmatrači (posebno oni koji film gledaju premijerno) biti zatečeni po završetku i da im mnoge stvari neće biti baš najjasnije. Upravo takva je i završna scena koja je tu da proširi misteriju i zainteresuje gledace za naredne nastavke filma.

Ju-on je snimljen u V-Cinema standardu što znači da je film po budžetskom nivou pandan nekakvom direct-to-DVD prekookeanskom filmu s početka 90-ih. Upravo zbog toga izgled filma je vrlo jeftin, gotovo amaterski: boje su poput amaterskog home videa sa VHS kasete, kamera uopšte ne deluje kao filmska, fotografija je prilično zrnasta a format slike je kockast (4:3). Enterijeri u filmu su prilično jeftini i sasvim je jasno da se autor snašao kako je znao i umeo, da je film snimljen u nekoj iznajmljenoj kući, plus u još nekoliko objekata čije prostorije vidimo u kasnijem toku filma. Ovaj materijal kada se pusti na HD televizoru velike dijagonale izgleda još lošije i biće pravi test izdržljivosti za mlađe i netolerantnije gledaoce.

Međutim, upravo ta jeftinoća filma je doprinela da on izgleda jezivije nego da je u njegovo snimanje uloženo znatno više novca. Umesto da film nakrca efektima, dinamikom i animacijama autor je bio prinuđen da stvara atmosferu koristeći ono što mu je bilo na raspolaganju. Tako prisustvujemo dosta usporenoj radnji, posebno u prvom delu filma, vrlo pažljivim, dugim kadriranjima i nagoveštajima horora umesto njegovim eksplicitnim prikazivanjem. Specijalne efekte vidimo u nekoliko navrata, mahom kod prikaza leševa i bizarnih horor pojava (Kayako i Toshio) i ove scene su vrlo jezive. Stravi kojoj povremeno prisustvujemo veoma mnogo doprinose prenaglašeni zvučni efekti koji će mnogima zaista lediti krv u žilama.

Takashi Shimizu je u Ju-onu uspeo da minimalnim sredstvima izvuče maksimalne rezultate i stvori prilično jeziv i strašan film. Čak i ako vas odbiju slabe tehničke karakteristike filma Ju-on bi trebalo da pogledate jer je u pitanju jedan od najpoznatijih japanskih horor filmova (možda i najpoznatiji uz Ringu) koji je iznedrio mnoštvo nastavaka.