HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Richard Stanley

Uloge: Dylan McDermott, Stacey Travis, John Lynch

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0099740/

Trailer: https://youtu.be/jnVVyfyFChE

Pogledajte još: Class of 1999 (1990)

Hardware je britansko-američki post-apokaliptični naučnofantastični horor film režiran od strane Richarda Stanleya (koji je nešto poznatiji kao scenarista horor naslova nego kao režiser) a inspirisan je stripom pod nazivom 2000 AD, tačnije epizodom "SHOK!" koja se na trafikama pojavila deceniju ranije. Stanley se neposredno pre produkcije ovog filma vratio sa avganistanskog ratišta pa je pod uticajem gerilskog rata, ali i pod uticajima filmova Soylent Green, Damnation Alley i radovima Philipa K. Dicka, načinio Hardware. Film sam konačno pogledao na preporuku čitaoca Olivera koji redovno preporučuje dobre stare filmove (The Pack i The Lift).

Radnja filma je smeštena u post-apokaliptičnu budućnost (u godinu 2000.), gde je nuklearni rat razorio Zemlju kakvu poznajemo i stvorio svet koji sigurnim putem tone ka dnu da bi se po dosezanju dna možda počeo uzdizati. Upoznavanje sa ovim svetom pustoši u kojem caruje suša i radijacija započinjemo posmatranjem jednog misterioznog „post-apokaliptičkog sakupljača sekundarnih sirovina” koji svoj ulov trampi za, očigledno, nedovoljno vredan novac. Ulov od koga kreće film Hardware sastoji se od zatrpanih ostataka uništenog robota koje sasvim slučajno na otpadu otkupljuje Mo, lik koga dalje pratimo do samog završetka filma.

Mo je ove ostatke robota otkupio da bi ih poklonio svojoj dragoj koja se očajnički trudi da u ovom razrušenom svetu postane umetnik od imena, pokušavajući da napravi skulpturu kombinujući, vareći i brušeći raznorazne komade metalnog otpada, cevi i žica. Samo jedan krucijalni delić nedostaje da se hrpa bezvredne gvožđurije pretvori (po njenom mišljenju) u umetničko delo a upravo taj delić Mo donosi u svojoj prljavoj vreći: glavu uništenog robota. Nažalost, Mo i njegova draga nisu znali da robot nikako nije uništen i da je u pitanju neuništiva lobanja kiborga M.A.R.K.13, superinteligentne vojne mašine koja je napravljena isključivo za ubijanje!

I ne samo to, M.A.R.K.13 nikako nije mrtav. Kiborgov mozak se već iste noći budi i uz pomoć ugrađenih mehanizama uspeva da se samosastavi i poveže sa delovima umetničke konstrukcije. Uspeva da se spoji na napajanje, montira sebi udove i krene na ubistveni pohod, gde će prva nastradati lepa umetnica i to baš kada njen Mo nije kod kuće. Nastaje tarapana i igra mehaničke kiborg ubilačke M.A.R.K.13 mačke i lepe umetničke duše u ulozi miša. Jurnjava i upotreba čitavog arsenala oružja u jednom ovećem stanu koji se nalazi u vrhu oblakodera dovodi do devastacije i pretvaranja ovog enterijera u vizuelni pandan ruiniranim eksterijerima.

Hardware je snimljen uz pomoć skromnih materijalnih sredstava ali se to, najčešće, ne primećuje. Najveći plus filma je ono što ćete prvo ugledati: post-apokaliptični izgled sveta koji se totalno zagadio, zarđao i urušio se, ne samo fizički nego i moralno. Vidimo gomile zarđale gvožđurije, razrušenih zgrada i stambenih kompleksa, prljavih ulica i štrokavih udžerica u kojima žive bolesni ljudi na pragu mutacije, ljudi koji se bave prljavim poslovima sa druge strane zakona da bi na neki način preživeli. Postojanje bilo kakvog zakona ili države u bilo kakvom obliku nije vidljivo iako se u nekim scenama pominje.

Uvodne i završne pustinjske scene filma su snimane u Maroku dok je ostatak sniman u istočnom Londonu. Vizuelni aspekt filma je izuzetan i gledalac se veoma lako može uživeti u suvu i vrelu atmosferu beznađa. Scenografi su ovde uradili đavolski dobar posao pa svaki kadar izgleda odlično, maštovito i bogato. S druge strane, pad civilizacije je i moralni a njega najčešće posmatramo kroz povremene kadrove nekakvog TV dnevnika koji govori o raznim vojnim akcijama, ekološkim katastrofama i masovnim prinudnim sterilizacijama ljudi u cilju kontrolisanja broja sada apsolutno nepotrebne i prekomerne bolesne populacije.

Zanimljivi su brojni detalji i metafore koji pažljivim posmatračima sigurno neće promaći. Nimalo slučajno nije da umetnica ukrašava kiborga američkom zastavom pod kojom on nadalje brutalno i najmodernijim oružjem ubija svako živo biće na koje naiđe. Kadrovi koje gledamo preko TV aparata imaju fašistički pečat, sa scenama mučenja, rasizma i torture. Brojne su i političke poruke, neke od njih će biti interesantne isključivo gledaocima preko okeana, ali se ceo film može definisati kao veoma hrabar, mnogo hrabriji nego što je danas moderno a možda i dozvoljeno.

U jednoj od uvodnih scena filma dvojica sakupljača sirovina angažuju taksistu koji ih prevozi po zagađenoj reci a taksista je nedavno preminuli Lemmy iz benda Motorhead. Zanimljiva je njegova replika na najveći hit benda Ace of Spades a u scenama konstrukcije umetničkog dela, sa glavom M.A.R.K.13 na vrhu, čujemo jedan od najvećih hitova benda Ministry - Stigmata. Tadašnja faza ovog velikog industrial benda i njihova ikonografija na koncertnim nastupima su veoma slični filmu Hardware pa nije ni čudo da je neko odlučio da njihova pesma bude soundtrack. I ostatak muzike i muzičke podloge je odličan i vrlo retro.

Nije soundrack ali jeste zvuk: glas radio voditelju koga povremeno čujemo dao je Iggy Pop lično što sa gore pomenutim imenima (plus Carl McCoy u ulozi Nomada) čini zaista dovoljan broj poznatih imena u cameo pojavljivanjima. Što se glumačke postave tiče vodeći dvojac je korektan ali ništa više od toga. Nešto sporedniji i epizodni likovi nisu toliko uverljivi i previše su karikirani. Pretpostavljam da je jedan od razloga za ovakav neozbiljan prikaz pojedinih karaktera proistekao iz toga što je Hardware nastao iz stripa ali je činjenica da ovim film pomalo gubi na ozbiljnosti i ubedljivosti.

Osim slabije glume primetni su i slabiji dijalozi a skromni budžet je doprineo da se većina filma dešava isključivo u jednom stanu što nije previše spektakularno okruženje. Izgled robota ubice jeste dobar iako će mu neki zameriti, kao i celom filmu uostalom, da previše podseća na izgled kreatura iz tada a i sada velikih horor/SF hitova (ambijent, atmosfera i spodobe podsećaju na velike hitove The Terminator, Mad Max i Alien). Ubistva u filmu su veoma brutalna i krvava (robot ima montirane smrtnosne inekcije, cirkulare i metalna svrdla za bušenje lobanja) a završetak filma i finalna borba u kupatilu su naprosto odlični.

Poslednje ali ne najmanje bitno je pogled na tadašnju tehnološku budućnost koja nikada nije došla. Uvek je zanimljivo posmatrati kako je nekada zamišljana virtuelna budućnost (retro futurizam), komunikacija na daljinu, veštačka inteligencija i upravljanje naprednim sistemima ali isključivo uz pomoć katodnih cevi niske rezolucije, 8-bitnih kućnih računara ili primitivnih PC periferija. Nešto što je i uz današnju tehnologiju nezamislivo u ovom prikazu budućnosti je podrazumevano i sasvim normalno što će klincima biti smešno ali starijima veoma simpatično i retro.