HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Johnny Tabor

Uloge: Marcelle Bowman, Robert Dean, Tristan Parrish Moore

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2109127/

Trailer: https://youtu.be/wUZpZBb-uwc

Pogledajte još: Inbred (2011)

Režiser i scenarista Johnny Tabor (pre ovog filma snimio jedino slabo ocenjeni Day of the Mummy) je film Eaters promovisao internet teaserima pod mnogo originalnijim nazivom Folklore, kome je bio dodat podnaslov „An American Tale of Terror”. Na nečiju inicijativu (pretpostavljam producenata) naziv je promenjen u komercijalniji, neoriginalniji i primamljiviji mlađoj i casual publici ali to sve na kraju krajeva i nije toliko bitno. Ono što je bitno je krajnji rezultat a on je i pored nekoliko aduta koje je autor filma imao na raspolaganju prilično mršav.

Eaters je „sasvim slučajno” smešten u leto 1974. godine i prati road trip petoro prijatelja koji Fordom Mustangom putuju u posetu nekoj devojci ili ženi, nebitno. Dok putuju kroz pustinje Novog Meksika staju na odmaralište gde ženski deo ekipe odlazi u WC. Dve cure su ušle u WC a jedna izašla; gde se dela ona druga našim zbunjenim likovima apsolutno nije jasno. U nedostatku boljih ideja oni jurnuše za nekim sumnjivim tipovima koji su se u trenutku navodne otmice sa svojim motociklima i kombijem nalazili na odmaralištu. Kada ih sustignu ispostavlja se da devojka ipak nije s njima ali da je s njima nešto što nikako nije smelo biti otkriveno.

S obzirom da je jedan od putnika u Mustangu vojnik ekipa uspeva da privremeno onesposobi sumnjive tipove na motociklima ali šteta je nesumnjivo učinjena i povratka nema. Ekipa mora da se vrati na ono isto odmaralište na kojem su izgubili saputnicu, goriva u automobili im ponestaje a razularena grupa sumnjivih tipova koje su ovi malopre namagarčili im je za petama. Preplašeni putnici skreću desno (pogrešno skretanje, ofkors) i dolaze u napušteni gradić u kojem bi trebala da se nalazi benziska pumpa. Ništa nema od benziske pumpe, ali zato pronalaze maskiranu grupu kanibala koja počinje da ih mlati maljevima bez da kaže „dobar dan”.

Prvo što upada u oči gledatelja su pokušaji autora da Eaters zaista izgleda kao nešto što se dešava 1974. godine. Upotrebljen je filter koji pojačava tople boje i postiže nekakav retro efekat ali nedostaje zrnasta fotografija pa sve izgleda previše direktno i, naravno, kao da se dešava danas a ne pre četiri decenije. Dakle, što se tiče fotografije i vizuelnog tona filma napravljen je kompromis koji bi trebao da zadovolji većinu. Ili da to kažem drugačije: film ima toliko mana da na ovo prethodno nećete ni obraćati pažnju. Što se tiče izgleda likova, automobila i ostalih detalja film se dosta dobro drži i u većini elemenata deluje prilično autentično.

Što se tiče same priče stvari stoje mnogo lošije. Ona je mešavina prosečnog road trip horor filma i legendarnih naslova, poput The Hills Have Eyes, Wrong Turn ili The Texas Chain Saw Massacre (eto zašto se film dešava upravo 1974. godine). Gotovo svaka scena će vas podsećati na neke iz ovih filmova a ne treba ni spominjati da je svaka koju budete videli inferiornija u odnosu na njih. Ono što mi je možda i više smetalo od brojnih klišea je nepostojanje prave letnje atmosfere, nešto u čemu je TTCSM briljirao. Gledajući Eaters nećete imati osećaj vreline ili sparine; da nije odgovarajućih boja i garderobe film se komotno mogao odvijati i u jesen ili proleće.

Stil snimanja mi se nije svideo i nikada ne pozdravljam ovakvu kameru. Osim što je nemirna ona ima tendenciju da bude veoma zumirana pa sam povremeno imao utisak da će kamerman njome razbiti nos glumcima. Kada sam spomenuo glumce treba reći da oni nisu previše ubedljivi, najubedljivi od njih dostižu tek do proseka a likovi nisu previše simpatični bez obzira na kojoj strani se nalaze. Obe nekanibalističke grupe koje film prati se ponašaju gotovo isto, međusobno se obračunavaju i ne deluju prijateljski pa je autor kao stvar od krucijalne razlike ubacio kombi i njegov tovar, čisto da jasno znamo ko je good a ko bad guy.

Kanibali koji se nalaze u napuštenom kaubojskom gradu su maskirani ali iz nama nepoznatih razloga. Provalnici u The Strangers, naprimer, su bili maskirani sa svrhom jer su se njihove akcije odigravale u urbanom i naseljenom delu grada gde je postojala konstantna opasnost od svedoka. Ovde razloga za maske naprosto nema, ko god se ikada pojavio u blizini ovih krvoloka bio je po hitnom postupku ubijen a organa reda ovde očigledno nema (sudeći po „Missing...” oglasima na odmaralištu). Maske su tu isključivo za plašenje gledalaca jer su ubice jezivije kada nose bele poveze i kada ne znamo ko su („sklanjajte decu, ubice mogu biti i naše komšije!”).

U vezi kanibala, koji by the way južno od glave izgledaju kao nekakva retro sekta ili Amiši, postoji dosta nepoznanica a verujem da ni autor filma nema pojma šta je hteo da kaže određenim scenama i kadrovima. Osim što vole da jedu ljudetinu i prave kobasice od svojih žrtava (mašina za mlevenje mesa im malo krupnije melje, primetio sam) oni izvode i nekakve medicinske eksperimente osemenjavajući zarobljene devojke. Ovi eksperimenti su misterija, nisu ni uspeli, pa je njihovo postojanje ovde isključivo u svrhu vizuelnog, jer deluje jezivo i jer ih obavlja tip u nekakvom retro kombinezonu, sa sve bocama kisika na leđima. Besmisleno i beznačajno.

To što killeri nose poveze preko glave sa tek malim prorezima za vidik nikako ne znači da nemaju široki pregled situacije. Vojnik nema nikakve šanse u borbi protiv njih iako je naoružan vatrenim oružjem jer bira najgore moguće tajminge za okršaje i apsolutno neodgovarajuću lokaciju koja daje prednost vilama nad sačmaricom. S druge strane, autor filma pojma nema šta da radi sa svojim likovima pa ih šeta tamo amo, trpa ih u misteriozne prostorije s misterioznim likovima da bi već u narednom kadru oni osvanuli na drumu. Svi se motaju po okolini i biraju veoma nerezonska rešenja samo da bi bili na dohvat ruke maskiranim koljačima.

Iz nepoznatog razloga relativno ozbiljan film sadrži nekoliko scena koje su, pretpostavljam, trebale biti komične. One to nisu, ali nisu ni logične i dodatno snižavaju ocenu filma. Tu je i završetak koji je prilično nejasan pa ako me pitate da li se na kraju filma desio hepiend ili ne reći ću vam da samo pretpostavljam ali ne mogu da tvrdim. Možda je autor ostavio otvoreno i nejasno finale u nadi da će jednog data snimiti sequel ali sumnjam da je to ikome potrebno. U najbolju ruku Eaters može poslužiti za ubijanje vremena ali i tada će vas nervirati u mnogim momentima i konstantno ćete mu pronalaziti mane.