HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Guillermo del Toro

Uloge: Mia Wasikowska, Jessica Chastain, Tom Hiddleston

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2554274/

Trailer: https://youtu.be/oquZifON8Eg

Pogledajte još: House of Usher (1960)

Guillermo del Toro jeste jedan od trenutno najpoznatijih horor autora (mnogi će ovo „horor” dovesti u pitanje) pa nije ni čudo da se svaki njegov film očekuje sa nestrpljenjem, da postaje veliki hit i da iza sebe ima armije fanova. Moje mišljenje o njegovim filmovima je podeljeno, više zbog izbora tema u poslednjoj deceniji nego zbog njegovog zanatskog umeća, ali su mi se pojedini rani radovi opisani na ovim stranicama veoma svideli (Cronos, Mimic) kao što su mi se svideli i filmovi u koje je on samo umešao prste kao producent i dao im svoj prepoznatljivi vizuelni pečat (Don't Be Afraid of the Dark, Mama). Opis filma Crimson Peak je bio želja više čitalaca ovog bloga a prvi je to poželeo Gavrilo Zdravković.

Radnja filma se nakon kratkog prologa u kome saznajemo za postojanje devojčice kojoj se pokojna majka ukazuje kao duh seli u 1901. godinu i prati sada odraslu devojku Edith Cushing. Edith živi u Njujorku, ćerka jedinica je dobrostojećeg oca a želja joj je da postane spisateljica romana o duhovima. Početak prošlog veka nikako nije dobar period za horor priče pa je njen zanimljiv scenario odbijen od strane vlasnika izdavačkih kuća koji od nje traže da napiše jednostavnu ljubavnu priču. Edith u tim trenucima ni ne sanja da će se njen život ubrzo pretvoriti u pravu ljubavnu priču ali, nažalost, sa ghost horor raspletom.

Edith upoznaje Thomasa Sharpea, mladog britanskog biznismena koji je doputovao preko okeana da od Edithinog oca (zapravo do njegove kompanije) zatraži kredit u cilju započinjanja procesa vađenja nove vrste crvene gline. Otac nije oduševljen mladićevom idejom, sredstva za projekat nisu odobrena, a samo ljubav na prvi pogled između Thomasa i Edith čini da ova poseta Americi ne bude potpuni fijasko. Otac, pak, nikako nije zadovoljan začetkom ove veze i sve čini da je rasturi već u samom začetku. Kada se čini da će u tome i uspeti strada misterioznom smrću pa samim tim ljubavi dvoje mladih ljudi više ništa ne stoji na putu.

Edith se seli u Englesku gde će sa Thomasom i njegovom rođenom sestrom Lucille živeti u ruiniranom dvorcu koji se nezvanično naziva Crimson Peak. Ovaj naziv je dobio zbog crvene rude koja izbija iz svake pore zemljišta a kada se pojavi tokom zimskih zavejanih dana veoma podseća na krvavi sneg. Edith mora da se navikne na ogromni dvorac koji se nalazi u veoma jadnom stanju ali ono što je važnije - moraće da se nosi i sa brojnim tajnama koje ukućani kriju od nje. Edith u tom trenutku tek počinje da sumnja da može videti duhove preminulih ali kada postane svesna svog dara saznaće i da duhovi koje vidi u ovom zdanju imaju veoma tragične sudbine.

Crimson Peak započinje kao viktorijanska ljubavna priča koja se pretvara u gothic ljubavnu tragediju pa isključivo od gledaočeve tolerancije na ovakve teme zavisi koliko će mu se film svideti. Činjenica je da uvod filma pomalo dugo traje ali je činjenica i da ovako dugačko skrojen uvod dugačkog filma daje celom ugođaju na ubedljivosti. Film traje gotovo dva časa a za one kojima se svideo to neće biti mnogo. Čak štaviše, voleo bih da je film još razvučeniji jer je materijala za proširivanje priče bilo (određeni detalji su samo naznačeni ili pomenuti) a mini serija je format koji bi ovome najviše odgovarao.

Ono što neće svima odgovarati jeste što sama priča u Crimson Peak ima veoma malo dodira sa hororom kakav očekujemo od jednog filma strave i užasa. Ovaj film u svojoj dubini nosi jezive, teške, monstruozne i tabu teme ali nema mnogo scena za plašenje. Crimson Peak bi se stoga najlakše mogao opisati kao romantična gothic drama sa dodacima horora koji su ovde isključivo ubačeni kao metafora a nikako kao sredstvo za plašenje gledalaca. Upravo zbog ovoga postoji veliki broj gledalaca koji su razočarani ovim filmom. Ja nisam među njima i film mi se veoma dopao uprkos tome što ima nekoliko mana i što je vrlo lako mogao biti mnogo bolji.

Ono što je najveći adut filma je njegov izgled koji je, malo je reći, izuzetan. Sigurno neću preterati kada kažem da je Crimson Peak jedan od vizuelno najlepših horor filmova poslednjih decenija i film u kojem će sva vaša čula uživati a prvenstveno čulo vida. Bez obzira da li se radnja filma odigrava u industrijskom delu Njujorka, mračnoj porodičnoj kući, veoma sumornom groblju ili devastiranoj neodržavanoj kućerini u pustarama Engleske Crimson Peak uvek izgleda fenomenalno, toliko dobro da se naprosto ne možete odlučiti koji kadar je lepši, koloričniji, specifičniji ili bogatiji detaljima.

Crimson Peak podjednako fenomenalno izgleda i po kiši, i po magli i po snegu, a tek malo manje impresivni su enterijeri. Najupečatljiviji enterijer je unutrašnjost starog dvorca pored kojeg otpočinje vađenje crvene rude a film će vas definitivno naterati da se zamislite o načinu i kvalitetu života nekadašnjeg stanovništa. Del Toro (i njegov stari saradnik Matthew Robbins) su veoma pametno iskoristili ideju da radnju filma smeste baš na početak prošlog veka (ne verujem da bi bilo koji drugi vremenski period bio ovako spektakularan) a jedan od pečata filma su i odlični kostimi, frizure, prevozna sredstva i druge autentične sitnice tog vremena.

Kompletan film je doteran u postprodukciji brojnim detaljima koji pojačavaju vizuelni užitak i atmosferu, poput magle i sumaglice, snega i kiše, uvelog lišća koje opada ili buba u parku i na zidovima trošnog crvljivog zamka. Iako su ovi efekti animirani ne odudaraju od opšteg vizuelnog dojma, međutim, ponekad zaista nemaju ni svrhe ni logike osim da obezbede obaveznu spektakularnost svakog kadra. Recimo, nema logike da uvelo lišće pada kroz zjapeću rupu na krovu predvorja kuće: čak i da rupa zaista postoji i da se ne može zakrpiti (što sumnjam da vlasnik ne bi uradio) ne postoji toliko visoko drveće (ne vidi se u okolini kuće) s kojeg bi lišće opadalo u unutrašnjost.  

Tempo filma je odličan a priča nam dozirano daje neophodne podatke vodeći nas prema svom završetku čije smo tada nejasne kadrove videli na samom uvodu prologa. Nažalost, sama priča nije previše duboka i vrlo je predvidljiva što može biti problem iskusnijim gledaocima. Zanimljivo bi bilo znati zašto je priča tako napisana a moja pretpostavka je da su sve stvari koje zameram ovom filmu urađene veoma svesno i u cilju maksimalne komercijalizacije filma te njegovog potencijalnog prodora do što šire gledalačke publike. Verujem da se u tome i uspelo a koliko je to dobro za horor žanr podložno je debatama.

Osim što je predvidljiva, što je i najveća mana filma, priča nije ni najoriginalnija pa će iskusniji gledaoci prepoznati brojne detalje (i što se tiče radnje i što se tiče lokacija) u filmovima poput legendarnog Fall of the House of Usher, nekih poznatih drama proteklih decenija ali i odličnog filma Flowers in the Attic, koji vam by the way preporučujem ovom prilikom. Sve ove elemente, plus nekoliko autentičnih, Del Toro i Robbins su izmiksovali sa jednom starom francuskom legendom i dobili Crimson Peak. Ovo ni u kom slučaju nije loše, naprosto ukoliko nemate svojih (dobrih) ideja pozajmite tuđe ali ih odradite na zadovoljavajući način.

Horor scene u ovom filmu su mi bile najproblematičnije i to ne samo zato što nisu strašne. Naprosto, kompjuterski animirani duhovi odudaraju od scenografije i enterijera čak i umnogo slabije produciranim filmovima a u Crimson Peak se to primeti mnogo više. Iako je u animaciju duhova uloženo kudikamo više truda i procesorske snage ambijent, koloriti i autentična retro scenografija te period radnje filma naprosto ne odgovaraju nečemu kompjuterski generisanom. Upravo zbog toga Crimson Peak je mnogo strašniji kada se jeza samo čuje ili nagoveštava nego kada se ona i eksplicitno pojavi na ekranu.

Glumačka postava je ovde odlična, bez obzira da li se radi o glavnim ili sporednim likovima. Film je dobro odglumljen a svaki karakter pleni svojom ubedljivošću i ima svoje trenutke. Mia Wasikowska je simpatična u ulozi mlade, lepe i naivne Edith, Tom Hiddleston je dobar u ulozi tajnovitog mladića a na mene je najjači utisak ostavila Jessica Chastain u ulozi Thomasove sestre Lucille. Film ima nekoliko momenata koji upadaju u problematiku pod nazivom „nelogični postupci” ali ove scene nisu toliko upadljive jer svojom naivnošću pristaju nečemu što se odigrava pre više od stotinu godina.

I pored nekoliko subjektivno-objektivnih mana nema nikakve sumnje da je Crimson Peak odličan film i da spada u sam vrh horor produkcije, ne samo godine u kojoj se pojavio na tržištu. Zaista nema opravdanja ako ga propustite a prosečan ste horor fan dok za sve revnosne gledaoce koji ne propuštaju ni većinu mediokritetskih naslova njegovo gledanje mora biti obavezno.