HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jamie DeWolf, Jay Holben, Corey Norman, Adam O'Brien, Patrick Rea, Jamie Root

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4887842/

Trailer: https://youtu.be/FE37sUj_bIg

Pogledajte još: The Invoking (Sader Ridge) (2013)

The Invoking sam pre gotovo dve godine više nahvalio nego što je film to realno zaslužio; i pored mnogobrojnih slabosti i amaterizama svidela mi se njegova kinematografija, neka režiserska rešenja i spori tempo, krajolici gde se odvijao a onda i jedna ženska sporedna uloga. Dve godine kasnije pojavio se The Invoking 2, sasvim neočekivano i bez nekog valjanog razloga. Svedoci smo da se za gotovo svaki iole korektniji horor film (kažem „korektniji” jel odličnih gotovo da i nema) pojavi sequel već posle godinu ili dve, samo da bi se izmuzlo još zelembaća dok sećanje na njega ne izvetri. Postavlja se pitanje zašto je onda nekome potreban nastavak ionako oslabog filma, filma koji je malo koga oduševio a većinu gledalaca razočarao.

Odgovor je naravno u novcu jer koliko god da je zarada od The Invoking bila skromna ona je, verujem, barem desetostruko veća od uloženog (pominje se budžet od $11,000). No, osim potencijalne nepotrebnosti The Invoking 2 ima još jednu začkoljicu koja ne mora nužno biti i mana, barem za one gledaoce kojima se prethodnik nije svideo: u pitanju je omnibus film, ovlaš naslonjen na temu prvenca (paranormalni događaji), ali bez ikakvih dešavanja koja imaju ikakve veze sa viđenim u filmu iz 2013. godine. Jedina sličnost dva filma je naslov i omot pa je veliko pitanje zašto je film i poneo takav naziv.

Nešto tu ne štima a deluje kao da su se neke promene donele u zadnji čas i da se, pretpostavljam, pristupilo promeni imena filma u cilju kakvog-takvog marketinga. Upravo zato se naslov filma koji vidimo na omotu i na špici filma ne poklapaju (u filmu stoji naslov The Invoking 2: Paranormal Events) a upravo zato i omot filma neodoljivo podseća na omot prvenca iako je i tada bio prilično „kvaran” i nepošten: naprosto - kuća koju vidite na omotu se nije pojavljivala ni tada a sada još manje. No, ko bi zamerao takve „sitnice” filmovima koji se prodaju po marketima i benziskim pumpama po ceni jednog jeftinog upaljača.

Najava filma kaže da se svake godine desi na stotine paranormalnih događaja, strašnih i uznemirujućih ali najčešće neispričanih i neopisivih. Zato je tu The Invoking 2 da to popravi jer ko će drugi ako ne on. Uglavnom, film se sastoji od šest nepovezanih priča koje u osnovi imaju za temu paranormalna dešavanja. Svaku priču je uradio drugi autor a što je još zanimljivije snimljene su u različitim vremenskim periodima (2009-2014) pa skupljene za potrebe ovog filma. Ovo je još jedan razlog koji navodi na sumnju o isključivom uzimanju kakve-takve love, jer, onaj ko je osmislio film svakako nije ni finansirao ove kratke filmove.

Već prva priča dovoljno jasno pokazuje šta se to u daljem toku filma može očekivati i koji će biti više tematski nego vizuelni stil autora koji su skupljeni pod The Invoking 2 filmski kišobran. Priča nosi naziv U-Turn i snimljena je 2012. godine od strane meni nepoznatog autora. Ona prati paradoksalni saobraćajni loop (otud i naziv priče), poseduje zanimljivu ideju, pa i pored toga što je prilično nejasna njeno kratko trajanje (ispod 5 minuta) je sasvim odgovarajuće za otvaranje jednog omnibus filma. Sledeći segment nosi naziv Insane, traje 15 minuta i datira iz 2014. godine a navodno ima osnovu u „istinitim događajima” iz 1925. godine.

Dešava se u napuštenoj mentalnoj ustanovi za koju se priča da je zaposednuta i prati mladog horor režisera i mladu naslednicu medicinske sestre koji izviđaju zdanje. Naravno - po mrkloj noći. Priča sadrži sve elemente modernog haunted house horora (mračnu prošlost građevine, umešanost likova, standardne grafičke elemente i adute starih bolnica) ali i pored svega toga ne uspeva da bude strašna. Tu su delovi priče koji su naprosto glupi i nejasni a tu je i gomila oslabih animacija. Naravno da se od animacija i ne može očekivati da budu vrhunskog kvaliteta kada se okoristite o short horror film snimljen skromnim sredstvima i entuzijazmom autora i aktera.

Alone (2014) je priča o mladoj ženi koja ima hronične psihičke probleme i plaši se da ostane sama u kući a baš ove večeri je prinuđena na to. Bez obzira koliko se temeljno i dugo pripremala na ovaj čin samoće i bez obzira koliko se štrecala na svaki zvuk ili znak nečijeg prisustva žena ni ne pomišlja da je sama sebi najveća opasnost. Ova priča ima najbolju i najjeziviju atmosferu a izvesna Becka Adams u ulozi mlade žene je dovoljno harizmatična i lepa čak i za dugometražni film. Nažalost, zaključak svega je dosta nejasan i vrlo metaforičan pa neće biti zadovoljavajući za većinu posmatrača (nije ni za mene).

Do Not Disturb (2009) je najstarija priča u filmu a delo je najiskusnijeg autora (Nailbiter) koji je svoj uradak pozajmio u The Invoking 2. Priča govori o masovnom ubici koji se krije u hotelskoj sobi a neko mu non-stop kuca na vrata. Ovaj segment je zanimljiv ali, poput većine priča u ovom omnibusu, nema zadovoljavajući završetak. Ceo ton priče i njen završetak neodoljivo podsećaju na The Twilight Zone a koliko je to dobro procenite sami. Natal (2013) je verovatno najslabiji segment (ne računajući poslednji) jer su njegova sadržina i umeće poklekli pred naletom morbidarija i brutalnosti.

Nakon pokušaja samoubistva troje prijatelja odvode devojku u porodičnu kolibu u šumi. Umesto da se opusti i zaboravi prošlost devojka čuje konstantno grebanje po brvnari a svako naredno grebanje dovodi u opasnost živote svih prisutnih. Sama priča nije previše ubedljiva a nisu ni akteri koji u njoj glume. Dodatni problem je i drvenasta gluma glavne glumice što nikada nije dobro za jedan film. Mnogi momenti ostaju nejasni posle gledanja (verujem i samom autoru) pa se gledaoci moraju zadovoljiti samo brutalnim finalem. Poslednja crtica filma nosi naziv Melissa, potpuno je bespotrebna čak i za ovako nejak film a toliko je kratka da je možete propustiti ako nekoliko puta trepnete.

Ukupno sagledavši The Invoking 2 je film za zaborav. Nijedna priča ovde nije potpuno negledljiva ali definitivno nijednu nećete pamtiti kada se špica filma završi. Verujem da postoji dosta kratkih filmova koji su zanimljiviji od ovde viđenih (do sada se nisam toliko bavio kratkim filmčićima) pa bi bolje bilo da su organizatori filma više obratili pažnja na kvalitet a ne isključivo na tematiku segmenata. No, očigledno je da sama reč „paranormalno” i dalje privlači mnogo gledalaca pa je neko odlučio da je tematika važnija od samog kvaliteta i poente.