HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Daniel Myrick, Eduardo Sánchez

Uloge: Heather Donahue, Michael C. Williams, Joshua Leonard

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0185937/

Trailer: https://youtu.be/a_Hw4bAUj8A

Pogledajte još: Cannibal Holocaust (1980)

Nekoliko čitalaca je predložilo da opišem ovaj film a nekoliko njih se iskreno začudilo kako ga do sada nisam pogledao. Pa eto, sada je i ta kosmička nepravda ispravljena a ja sam tek pod stare dane doznao kakav sam horor hit propustio jer nisam poslušao natpise u raznoraznim časopisima i savete ljudi koji nikada do tada nisu pogledali nijedan horor film (osim eventualno„Vriska”). Cela tadašnja medijska pomama za „autentičnim snimcima” i prvim „realnim hororom” koji „zaista” prikazuje nesrećnu sudbinu klinaca koji su „zaista nastradali” me je konstantno odbijala od gledanja a film mi je ostao odbojan do današnjih dana. Nakon gledanja film mi nije ništa draži i definitivno ne bih ništa izgubio čak i da sam ga preskočio.

The Blair Witch Project je jedan od najhypovanijih horor filmova ikada a upravo zbog toga je uspeo da postigne enormnu zaradu. Kada se takva pompa podigla u informatički i medijski zatucanoj i razrušenoj zemlji pod sankcijama mogu misliti kakav je haos bio preko okeana i kako su bioskopske dvorane bile krcate gledaocima željnih „realnog” stradanja. No, gledanost nekog filma a pogotovo njegova zarada nikada nisu bili niti će biti pokazatelj njegovog kvaliteta pa ni The Blair Witch Project tu nije nikakav izuzetak. Čak štaviše, lično mislim da je ovaj film jedna velika horor prevara koja je zaslužna (tačnije: kriva) za ono što nam se danas događa u horor žanru.

Film je napisao i režirao dvojac Myrick (Solstice) / Sánchez (Altered, Lovely Molly, Exists) a on počinje natpisima kako se radnja dešava 1994. godine, kako su snimci nađeni godinu dana kasnije i kako se sva tri studenta sa pronađene trake vode kao nestali. Danas je ovakav uvod vrlo izlizan (kao i natpisi da se film bazira na istinitim događajima) ali krajem 90-ih je to delovalo prilično zanimljivo, ubedljivo i što je najvažnije - neistrošeno. Uglavnom, u uvodu posmatramo troje studenata (dva momka i jednu devojku) koji se pripremaju i putuju u gradić pored koga se po pričanju meštana pojavljuje famozna veštica. 

Sasvim suprotno današnjim found footage filmovima u The Blair Witch Project je uvod najbolji deo filma. Ne zato što je zaplet previše originalan (barem to nije nakon stotina pogledanih FF filmova prethodnih godina) već zato što sve deluje mnogo autentičnije u odnosu na današnje filmove (koji su zasigurno skuplji i temeljnije urađeni). Osim što se ovde koristila starija kamera, kako bi se dočarao VHS kvalitet fotografije s početka 90-ih, upotrebljeni su i slučajni prolaznici koje ekipa studenata intervjuiše na ulicama gradića. Ovi ljudi deluju vrlo prirodno i spontano pa iako su neki od njih glumci sve deluje vrlo ubedljivo, kao da zaista gledamo neki dokumentarac.

Prve scene u šumi su gotovo odlične jer je specifična kamera i kvalitet slike koju ona daje vrlo pogodna za jedan ovakav film. Starija, analogna oprema beleži mutnjikave kadrove ispranijih boja i lošeg zvuka, što je u normalnim uslovima otežavajuća okolnost ali ovde pomaže u stvaranju specifične atmosfere koja se gotovo može nazvati napetom i jezivom. Nažalost, ovde se sve dobro u vezi filma i završava a on bukvalno do samog završetka ne uspeva da stvori bilo šta zanimljivije ili za pamćenje. Od ovakvog ambijenta i setupa sam očekivao nešto mnogo strašnije i efektnije a sve što sam dobio je - atmosfera šume.

Čak i da ne znate radnju filma sasvim je jasno da će se ekipa snimatelja izgubiti u šumi. Devojka koja je vođa i inicijator dokumentarnog putešestvija iako puca od verbalnog samopouzdanja sasvim jasno nema pojma u kom pravcu vodi ekipu. Kada već i muški deo ekipe počne da sumnja da su se izgubili jedan od njih baca mapu u potok jer kada već on ne razume šta na mapi piše onda je ona beskorisna svakome. Od ovog momenta je jasno da su klinci zauvek izgubljeni a jasno je i da mogu biti pronađeni samo od strane onoga koga čuju svake noći, što im ledi krv u žilama i zbog čega se plaše padanja mraka.

Iako mnogi tvrde da je ovaj film strašan ja ga nisam pronašao kao takav. Naprosto, ništa u ovom filmu me nije štrecnulo, ništa u njemu nije toliko jezivo a ništa nije ni toliko napeto da bi gledalac sedeo k'o na iglama. Noćni zvukovi oko šatora možda jesu zastrašujući ali onaj ko ih proizvodi to definitivno nije; gledalac je prepušten da se plaši isključivo nepoznatog a svi proizvodi „drekavca” iz šume (ili veštice) su veoma jeftini, plus što se u nekim scenama i ne vide dobro, mahom zbog gore pomenute mutne kamere. Pretpostavljam da će oni koji vole psihološke horore više uživati u filmu jer se The Blair Witch Project može posmatrati i na taj način.

U suprotnom bi gledalac mogao ostati kratkih rukava. Osim što se spodobe u filmu bukvalno ne vide nema ni nikakvih specijalnih efekata, osim ako ne računamo nekoliko krvavih zuba, hrpice kamenja i obeležja voodoo shit magije. Sve što vidimo je beznađe i panika junaka ali ne u tolikoj meri da bi ispustili kamere iz svojih izmorenih rukica. Sama šuma ima svojih momenata ali je kudikamo bolji prostor za horor film sablasna građevina koju vidimo u završnici. Nažalost, tada je sa filmom već svršeno a i kulminacija koju sam video je naprosto slaba i mlaka.

Što se glumačke ekipe tiče ona je prosečno pristojna. Mnogima je devojka koja nosi kameru iritirajuća ali meni nije bila, verovatno zato što sam prethodnih godina gledao kudikamo odvratnije likove u found footageima. Njeni napadi panike su dosta dobro oglumljeni, isto kao i situacije beznađa, ali sam svakako gledao i ubedljivije glumice. Dva lika koja su pratnja ovoj devojci su samo prosečni. Kao što sam napisao gore - najubedljiviji u filmu su „slučajni prolaznici” u gradiću ali to svakako nije dovoljno da nas ubedi kako gledamo prave snimke. Vrlo se dobro vidi da je u pitanju samo snimljena fikcija a ko to ni onda nije video taj je zalutao u horor žanr.

Gledanje filma nije previše dosadno (mada ima i dosadnjikavih delova) jer se konstantno iščekuje naredno dešavanje i odmotavanje misterije. Kada se gotovo ništa do kraja filma ne desi gledaocu se pojavljuje upitnik iznad glave i pitanje kako je ovako prosečan film uspeo da postane kultni. Značaj filma The Blair Witch Project je isključivo u tome što je bio prvi (zapravo nije bio ni prvi, ali 'ajde) i što je uspeo (finansijski). Ukoliko se ikada zapitate kada je počela moda drmusave kamere, predugačkih uvoda, jeftinih efekata koji se ni ne vide i besmislenih završetaka znajte da je to počelo upravo ovim filmom.