HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Lucio Fulci

Uloge: Jack Hedley, Almanta Suska, Howard Ross

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0084719/

Trailer: https://youtu.be/O98nSv6QGyg

Pogledajte još: Non si sevizia unpaperino (1972)

Želja Miloša Stojkovića je bio film The New York Ripper (originalnog naziva Lo squartatore di New York), italijanski giallo horor u režiji i po scenariju čuvenog Lucio Fulcija (The Black Cat, The House by the Cemetery) dok je kao koscenarista potpisan Gianfranco Clerici (Cannibal Holocaust). Ovaj film svakako ne spada u vrh Fulcijeve filmografije a glavni utisak nakon gledanja The New York Rippera je da je očigledno u pitanju pokušaj otklona od giallo standarda. Iako su u filmu prisutni gotovo svi sastojci koji čine italijanski erotski horor triler primetna je nepotrebna komercijalizacija, prekomerno insistiranje na humoru i erotici te nemušta kombinacija policijskog krimića a la Dirty Harry i modifikovane priče o Jack the Ripperu.

Sve počinje kada jedan zlatni ritriver u žbunju ispod njujorškog mosta pronađe žensku šaku u fazi raspadanja. Policija identifikuje žrtvu kao lokalnu prostitutku a slučaj ubistva preuzima poručnik Fred Williams (Jack Hedley). On odmah ispituje žrtvinu radoznalu gazdaricu i saznaje da je pokojnica tokom prethodne nedelje primila misteriozne telefonske pozive a da je sa druge strane žice bio čovek specifičnog glasa koji je tokom razgovora - kvakao poput patke. Dok detektiv razmišlja da li da iskaz senilne starice uzme za ozbiljno pojavljuju se nova tela ubijenih plavuša sumnjivog morala a nizu ubistava kao da nema kraja.

The New York Ripper se bavi policijskom istragom, sa neizbežnim akcentom na privatni život detektiva, aktivnostima potencijalnih ili nesuđenih žrtava krvoloka te njegovim planiranjima ubistava i samim činovima ubijanjima. Lik ubice ne vidimo do samog kraja filma već isključivo na osnovu raznih tragova koje doznajemo tokom istrage možemo da gradimo sumnju u vezi određenih likova. Fulci se konstantno trudi da ubica ne bude previše očigledan, priču razvodnjava i čini je težom za sagledavanje raznim scenama snova i kadrovima mašte a kada se dođe do samog finala i otkrića ubice iznenađenje gledalaca je zagarantovano, pozitivno ili negativno.

Jedna od prvih mana koje budete primetili u filmu biće nedovoljno harizmatični i simpatični detektiv ali to nije zamerka na račun inače odličnog glumca već onoga ko je odgovoran za kasting u kojem nema simpatičnih likova. Sve što se vidi u filmu je tamna strana Njujorka s početka 80-ih, počevši od glavnih i sporednih likova, preko ženskih likova koji su mahom prostitutke pa do ambijenta grada u kojem dominiraju porno bioskopi, seksi shopovi i javne kuće. Fulci se trudio da film izgleda mračno i prljavo i u tome je uglavnom uspeo. Potpuno je druga (i subjektivna) stvar što ja više volim da gledam lokalitete Italije u pravim giallo filmovima.

Primetno je i odsustvo prepoznatiljive giallo atmosfere a nedostatak adekvatne muzičke podloge i odgovarajućih lokaliteta su samo jedni od razloga za to. Problem je i što film ne uspeva da se jasno definiše, šta bi hteo da bude i na koji način bi funkcionisao. Fulci pokušava mnogo toga i kombinuje razne žanrove ali mu sasvim (ne)očekivano malo toga polazi za rukom. Materijal ne uspeva da bude šokantan i pored brutalnih ubistava, nije potresan i pored priče koja je uz malo dorade to mogla biti, nije emotivan i pored tužnog finala koje je to moralo i trebalo biti. Naprosto, deluje kao da je film promašen na gotovo svakom polju.

Naravno, za gledaoce horora ovde ima nešto zabave. The New York Ripper sadrži nekoliko grafički veoma brutalnih i eksplicitnih ubistava snimljenih u krupnom kadru. Osim klasičnih ubijanja bodežom koje se dešava po pustim njujorškim ulicama i stanicama metroa posmatraćete rasecanje očne jabučice, komadanje ženskih grudi, bradavica i slično, sa litrama krvi i u prilično dugačkim scenama. Da se film sastoji od aktivnosti misterioznog ubice i policijske istrage ovo bi bio makar pristojan film, međutim, umesto da prisustvujemo krimi-hororu prinuđeni smo da posmatramo gotovo porno film.

Svaki giallo sadrži blage erotske scene i ja sam poslednji koji ima nešto protiv toga (čak štaviše). Ovde je problem što film sadrži gotovo identičan odnos horora i erotike a scene golotinje, seksa ili ženske masturbacije deluju na silu prikačene i nedovoljno potrebne glavnoj radnji. Naravno da mi nije bilo teško posmatrati ove scene jer su sve devojke u filmu lepe i što je još važnije prirodne ali kao što imam često običaj da kažem - kada želim da gledam horor film onda želim isključivo horor film a kada hoću da gledam erotiku u kasne sate tu su drugi žanrovi filmova na raznoraznim tube sajtovima.

Upravo zbog ovih scena (a posebno zbog dugačke scene u kojoj je žena vezana za krevet dok se ubica bukvalno iživljava nad njenim bespomoćnim nagim telom mrcvareći je sečivom) film je zabranjen u mnogim zemljama sveta ili etiketiran kao film za odrasle. Recimo, u Velikoj Britaniji filmu nikada nije sklonjena cenzura i on nikada nije izdat u uncut verziji. Fulci je ovim sebi napravio medveđu uslugu ali očigledno da je želeo da snimi šokantan film po svaku cenu i da napravi ekstremnu kombinaciju slashera i gialla. Uglavnom, ukoliko pogledate film koji sadrži momente koje vidite na slikama uz ovaj opis trebalo bi da ste došli do uncut verzije filma.

No, najveću manu filma sam ostavio za kraj a to je sam ubica i njegove osobine. Ne znam ko je i zašto smislio da se on oglašava poput patka (na trenutke mi je ličilo da imitira Paju Patka) ali to deluje mnogo glupo i ruinira ionako ne previše kvalitetan film. Jednostavno se nisam mogao naterati da film posmatram ozbiljnim očima što je zbilja šteta. Sa vizuelne strane sve deluje korektno; eksterijeri su zaista snimani u Njujorku dok su enterijeri snimani u Rimu. Ovo ne narušava film i sve deluje dovoljno skladno, kao da se sve dešava u jednom velikom, poročnom, prljavom i zlom gradu.

The New York Ripper sam propisno iskritikovao ali on ima da ponudi gledaocu mentalnu razbibrigu i zagrevanje sivih ćelija u cilju otkrivanja identiteta ubice. Naravno, tu su i grafički vrlo morbidna ubistva ali ćete u kompletu morati progutati i pregršt mana, problematičnih odluka i delova, počevši od nepotrebne erotike preko imbecilnog kvakanja pa do pogrešno izabranog glavnog glumca. Film sam toliko naružio da nije red spominjati još i tradicionalno lošu sinhronizaciju usana.