HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James Moran

Uloge: Alexandra Breckenridge, Jake McDorman, Doug Jones

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2737926/

Trailer: https://youtu.be/7V632s1VOBY

Pogledajte još: The Atticus Institute (2015)

Film čudnog naziva Always Watching: A Marble Hornets Story je zapravo nastao na osnovu web Youtube serije pod nazivom Marble Hornets koja se prikazuje od 2009. godine. Budući da je ova web serija dogurala do treće sezone i da ima impozantan broj gledalaca snimanje filma se nametnulo samo od sebe. Režija je dodeljena početniku, scenario je naškrabao Ian Shorr (Splinter) a film je sasvim očekivano (s obzirom na modu i potrebna ulaganja) snimljen u „svima omiljenom” found footage stilu. Ukoliko vam se još uvek nisu zgadili ovako snimani filmovi možda je Always Watching kap koja može preliti polupraznu FF čašu...

S obzirom da nisam gledao gore pomenutu web seriju (a posle gledanja ovog filma mogu svečano da izjavim da ni neću) ne mogu film uporediti sa njom pa tako ni glavnog negativca „franšize” tzv. Slender Mana. Da li zbog autorskih prava ili nečeg drugog, tek, u ovom filmu je Slender Man prekršten u Operator. Ne verujem da će ovo smetati bilo kome osim najzagriženijim fanovima serije ali verujem da će svima smetati neke stvari koje su i meni zasmetale. Nakon standardno konfuznog uvoda pratimo tri mlada TV reportera koji zajedno sa radnikom firme za čišćenje obilaze prazne kuće koje je banka oduzela.

Troje tzv. novinara se usled grdne dosade zainteresuje za slučaj jedne tročlane porodice koja je netragom nestala iz svog doma i to kako se čini u velikoj žurbi (kao na izvršnu komandu „neprijatelj prelazi rijeku!”). Umesto da se kompletno spakuju ovi su ostavili sve stvari, serviran ručak na stolu, otvorene dečije knjige i ostalo, ali što je najvažnije za našu priču - ostavili su i zaključan podrum a u njemu gomilu video kaseta. Video kasete kod američkih voajera jednostavno ne mogu ostati netaknute (dobro, ovaj bradonja u filmu zaista i jeste voajer - eto zašto stalno vucara kameru sa sobom) pa tako već iste večeri dotični mora pregledati sve nađene trake.

Na njima otkriva da otac nestale porodice i nije bio baš toliki paranoik kakvim su ga organi vlasti, prijatelji i kolege smatrali: iako mu niko nije verovao na snimcima se zaista pojavljuje misteriozni gospodin u odelu, što još više intrigira našeg bradonju sa kamerom sraslom za rame. Ali, nakon gledanja tek nekoliko kazeta eto ti đav'la: misteriozni gospodin sa trake se ničim izazvan okomio i na njega, urezao mu svoj karakteristični simbol na tijelo i najašio svom snagom na njegovu personu. I ne samo to: navrzao se i na drugo dvoje novinarčića, bez nekog nama gledaocima znanog i jasnog razloga.

Dakle, Slender Man je k'o digitalni virus koji svoje žrtve tipuje među gledateljima trake a prenosi se WiFi putem bez znanja administratora. Vizuelno ovaj bezlični čova deluje još bezličnije a efektivno dozlaboga neefikasno i jalovo. Da li zbog toga što nema lica pa ne vidi oko sebe ili zato što ne želi da prlja svoje skupoceno odelo, tek, Slender Man/Operator tokom celog filma - ne radi ništa, naprosto samo stoji i ne gleda (jer nema čime). Samo se povremeno pojavi na ekranu, treperi k'o digitalno-analogna smetnja, ometa električne instalacije u kući svojim virtuelnim statičkim elektricitetom i širi paniku, crnilo, beznađe i strah samim svojim prisustvom.

Njegova pojava je vidljiva isključivo putem snimaka raznoraznih kamera (nemam informaciju da li je potreban odgovarajući brend video opreme ali za prikazivanje napravljenih snimaka je definitivno potreban hardver sa znakom jabuke, barem sudeći po ovom filmu). Ovim je dat razlog zašto likovi vucaraju raznorazne kamere svuda sa sobom ali svakako da ostaje pitanje zašto bi neko snimao svoj odlazak u samoposlugu ili zašto bi sa upaljenom kamerom upao u spavaću sobu prijatelja i prijateljice tik nakon njihovog odnosa. Da stvar bude gora u tim situacijama suprotna muška strana ne kaže „gasi kameru” već samo „spusti kameru”.

Always Watching: A Marble Hornets Story pruža gledaocu ono što jedan FF film obično i pruža: veliku količinu dosade. Film je naprosto vrlo tanak na polju ukupnih dešavanja na ekranu, dok onog strašnog i za pamćenje nema gotovo ni u naznakama. Autori su pokušali da stvore nekakvu jezivu atmosferu izbacivanjem kompletne muzičke podloge (nema muzike čak ni za vreme špice) ali im to nije pošlo za rukom jer je sama priča i pojava Bezličnog najblaže rečeno glupa. Ova ideja je svakako mogla biti zanimljivije obrađena jer film poseduje određenu količinu misterije i u početnom delu dobro kombinuje horor i SF elemente.

Mlataranje kamerom, bežanje, stenjanje i ostale FF radnje ponekad mogu biti zanimljive ali u takvim slučajevima gledalac mora znati od čega i zašto likovi beže. U slučaju Always Watching: A Marble Hornets Story gledalac nema pojma šta to gospodin bez lica 'oće od likova pa jedino što ostaje je da uživa u mutnjikavoj fotografiji, monotonom ambijentu, (ne)uspešno odglumljenim napadima panike, bravurama mediokritetske ekipe početnika, jeftinim i predvidljivim jump scare scenama i još jednom horor filmu bez kapi krvi. Od kompletne glumačke postave najbolje i najubedljivije se pokazao lepi beli cuko i to treba istaći kao zaključak filma.