HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Lou Simon

Uloge: Cassie Scerbo, Tony Todd, Maria Olsen

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3470656/

Trailer: https://youtu.be/cK25s9uMLBM

Pogledajte još: Echoes (2014)

Evo za promenu jednog horor filma koje je režirala i napisala žena. U pitanju je Lou Simon (The Awakened, HazMat) a njen film se bavi baš kao što mu i naziv kaže - strahom od otvorenog prostora. Ona koja se u ovom slučaju plaši izlaska na otvoreno je Faye, mlada žena koja se sa ovim problemom bori već godinama a u toj borbi joj pomažu njen iskusni psihijatar te suprug koji joj je velika ljubav i životna podrška. Poslednji u nizu pokušaja koji bi trebalo da pomogne Faye je odlazak na selo, u porodičnu kuću u kojoj je odrasla, a ovo treba posmatrati isključivo kao uslov za dalje odvijanje priče. Jer, Faye ima strah od otvorenog prostora, ne od ljudi, a otvoreni prostor je otvoren i na selu i u gradu, zar ne?

Anyway, psihijatar je ubeđen da bi upravo delimični povratak u detinjstvo mogao dovesti do pomaka u dugogodišnjem lečenju Fayinog poremećaja; ukoliko ovaj metod ne pomogne sledeća stanica za Faye je institucija zatvorenog tipa („staro dobro” lečenje elektrošokovima se definitivno podrazumeva). Ali umesto da selidba urodi plodom stvari veoma brzo postaju još gore: osim agorafobije Faye počinje da pokazuje i simptome paranoje. Ona biva ubeđena da u kući ima još nekoga, vidi raznorazne senke i prikaze, čuje zvukove i udaljene glasove a tu su i obavezna priviđenja. Naravno, sve ovo niko drugi ne primećuje.

E sad, pošto je Faye glavni lik filma gledaoci vrlo dobro znaju da ona nije (sasvim) skrenula i da od paranoje nema ništa. Ostaje samo da se vidi da li incidenti nastaju slučajno, da li je kuća možda zaposednuta, da li se neko naprosto zevzeči s nesrećnom ženom i kakve veze sa svim ovim događajima ima veoma morbidni uvod u kome izvesni gospodin (?) komada žensko telo i uredno ga pakuje u kese a sve radi daljeg odlaganja u cilju nepronalaženja. Misterija je ono što ovaj film održava do samog kraja i pomaže mu da se ne raspadne na sastavne celine, za čim konstantno postoji opasnost.

Nakon krvavog ali sterilnog sivo-plavog prologa scene dolaska u seosku porodičnu kuću jasno pokazuju da je Agoraphobia film malog budžeta. Na ovo ćete se jednostavno morati privići (kao i na sumnjivu glumu pojedinaca) a ja sam se veoma brzo privikao iako su me pojedini kadrovi konstantno podsećali na indijske horor filmove. Kod indijskih horor filmova se mahom koriste izuzetno osvetljene i neprirodno svetle scene, kao i šarena scenografija, a upravo to je slučaj i kod ovog filma. Da li je to slučajnost ili je gospođa/ica Lou Simon odrasla na indijskim telenovelama - zaista ne znam.

Što se tiče glume stvari su polovične. Cassie Scerbo (Sharknado) u ulozi Faye je vrlo simpatična, lepa i prilično emotivno je odigrala glavnu ulogu koja joj je poverena. Nažalost, ona nije uvek dovoljno ubedljiva u scenama panike i straha, recimo kod zastrašujućih situacija koje će uslediti u nastavku filma ili kod potencijalnog izlaska na brisani prostor između verande i žive ograde. Gledalac se uspešno vezuje za njen lik ali neuspešno strepi za njenu sudbinu u agorafobičnim situacijama, naprosto zato što ne može da pojmi toliki strah od običnih otvorenih vrata.

Ostatak kastinga je prosečan do korektan a dvoje koje se negativno izdvajaju su psihijatar i tetka. Tony Todd je vrlo iskusan glumac koga ste bezbroj puta gledali (Night of the Living Dead, Candyman) ali ovde nije zadovoljavajuće odigrao ulogu psihijatra. Još slabija je Maria Olsen u ulozi tetke ali postoje određeni detalji u vezi njenog lika koji delimično vade čitavu stvar. Specijalni efekti u filmu su malobrojni i ne previše kvalitetni ali pretpostavljam da se ovaj film neće ni gledati zbog njih. Verovatno veći problem je što film ne uspeva da isporuči dovoljnu jezu u horor scenama ali zauzvrat gledalac dobija vrlo gledljiv i nedosadan materijal.

Priča koju vidimo u filmu je ispričana mnogo puta pa verujem da možete predvideti šta se dešava u pozadini i pre finalnog twista. Ne toliko loše osmišljena priča je delimično upropaštena sumnjivom glumom pojedinaca, jeftinom produkcijom i nedovoljnim iskorištenjem apsolutno pogodne lokacije što je zbilja šteta. No, i pored toga Agoraphobia se komotno može pogledati u sitne sate, kada vam je potreban gledljiv, jednostavan film koji ne zahteva zamor sivih ćelija, film sa apsolutno zadovoljavajućim završetkom.