HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ryan Schifrin

Uloge: Matt McCoy, Haley Joel, Christien Tinsley

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0402743/

Trailer: https://youtu.be/49C46s4j8WI

Pogledajte još: Late Phases (2014)

Postojanje Bigfoota nikada nije dokazano, iako je navodno viđen čak 42000 puta u 68 zemalja, ali je upravo zato nepresušan izvor inspiracije za filmske autore. Svako malo se pojavi film na sličnu temu a u zavisnosti od podneblja u kojem se film dešava čupavi, agresivni, majmunoliki stvor (belodlaki ili riđi) nosi naziv Yeti, Bigfoot, Sasquatch ili Chupacabra. U Abominable izgled monstera i podneblje u kojem on obitava navode na pretpostavku da je u pitanju Bigfoot, lično & personalno. Film je režirao i napisao Ryan Schifrin (koji se nakon ovog filma odvažio na režiju tek u jednom segmentu prošlogodišnjeg „hita” Tales of Halloween) a pogledao sam ga na predlog čitaoca Milana Tice, koji je definitivno veliki fan animal attack horora.

Na početku filma saznajemo za postojanje krvoločnog čudovišta koje ordinira i kolje po šumarcima iznad gradića a u gotovo cameo ulogama prepoznajemo Dee Wallace (Cujo, The Howling, Hansel & Gretel) i Rexa Linna. Prava je šteta što njihova lica ne gledamo u barem malo većoj minutaži. Zatim se radnja seli malo dalje ali ostaje istovremenska i prati Prestona Rogersa, nepokretnog psihički nestabilnog muškarca koji je u ovakvom stanju nakon prošlogodišnje planinarske nesreće u kojoj je izgubio suprugu. Prestona njegov lični lekar vozi u šumsku kolibu jer postoji mogućnost da će mu to okruženje koristiti u oporavku, pre svega psihičkom.

Koliba u šumi je zaista prelepa i naprosto deluje kao kućica iz snova. Svako ko voli kuće od drveta i odmor u tišini šume odmah će se zaljubiti u ovu lokaciju a i oni kojima to nije toliko primamljivo promeniće mišljenje kada vide ko nedugo nakon Prestona i njegovog lekara stiže u komšijsku kolibu: iz Jeep Wranglera izlazi pet mladih, lepih i zgodnih cura koje su tu naumile provesti jedan vikend bez mladića, tehnologija i mobilnih telefona. I sve bi to delovalo kao savršeni vikend za sve prisutne na ovom malom prostoru da nije gospodina koji se krije u obližnjoj šumici i koji se odaziva (i reži) na ime - Bigfoot.

Stvorenje ne časi ni časa i naprosto ne može da odoli devojkama. Ne bih ni ja odoleo ali dlakavi stvor to ne može iz jednog potpuno drugog razloga: on naprosto voli ljudetinju i to ne samo ishrane radi već i zbog zabave. Naprosto, svako ljudsko biće na koje naiđe mora neutralisati i odvući u svoj brlog na kasniju degustaciju. Kada odvuče u šumu prvu devojku, koja mu se ponudila „na tacni” izašavši da telefonira u šumi, Preston gotovo jasno vidi šta se desilo i da je u pitanju napad nečeg ogromnog, krvoločnog i jezivog. Jedini problem je što Prestonu njegov lekar ne veruje i sve pripisuje njegovom psihičkom stanju, delovanju antidepresiva i halucinacijama.

Abominable u jednom svom delu toka neodoljivo podseća na kombinaciju horor filma sa Bigfootom u glavnoj ulozi i legendarnog Rear Window Alfreda Hitchcocka. Slično kao James Stewart onomad i Preston ne može da se pomeri iz svoje sobe jer je prikovan za invalidska kolica, odsečen je od civilizacije jer je stvor srušio telefonsku banderu, njegov lekar mu apsolutno ništa ne veruje, devojke preko puta ga nedovoljno dobro čuju i primećuju a jedini izlaz je laptop sa satelitskim internetom. Međutim, policija na e-mail u kome Preston javlja o napadu čudovišta odgovara pretnjom kaznom zbog sprdanja s organima reda.

Najzanimljvijiji deo filma kada Preston dvogledom posmatra dešavanja u susednoj kolibi, bez ikakvog načina da spreči brutalne napade i stradanja devojaka. Takođe, stvor je najefektniji u prvoj polovini filma, kada se tek nazire u komešanju drveća a njegove senke nagoveštavaju da će ovo biti jako dugačka i tragična noć. Kada se čudovište pojavi na otvorenom, u svoj svojoj veličini i grozoti, stvari postaju malo neozbiljnije jer maska stvorenja deluje dosta plastično i neelastično, nepokretno. No, uz malo mašte i žmurenja na jedno oko i ovo može da prođe a ko se požali na izgled stvora mogu mu poželeti bliski susret s njim u pustoj šumici.

Abominable je vrlo dobro režiran film koji uspeva da stvori neke vrlo napete scene i scene u kojima je vrlo evidentan efektan rad kamere. S druge strane, film donosi i neke vrlo klišeizirane scene, recimo kada se osobe bespotrebno razdvajaju, kada ne utišaju glasnu muziku samo da ne bi čuli vapaje komšije ili kada svaka potraga za stvorom kreće u mrklo doba noći. Ono što još više nervira je kretanje i ponašanje stvora koje je najblaže rečeno nerealno. Kuda god da se potencijalna žrtva dene stvor mu je za leđima a da stvar bude još gora njegovo kretanje je veoma brzo i apsolutno nečujno što je u šumi, priznaćete, nemoguće, pogotovo za nekoga ko teži gotovo jednu tonu.

Glumačka postava je dobra a izdvaja se Matt McCoy u ulozi Prestona koji je vrlo ubedljivo odigrao ulogu nepokretnog čoveka koji se gotovo bespomoćan našao u centru tragičnih i neverovatnih događaja. Devojke iz susedne kolibe su dosta ovlaš prikazane i nisu dobile šansu da se bolje istaknu (osim golim grudima) ali zato film poseduje brojna poznata imena u cameo ili sporednim ulogama. Osim Dee Wallace tu su Jeffrey Combs (Re-Animator, From Beyond, Necronomicon) i Lance Henriksen (koga ne treba ni predstavljati). Ne znam kako su ih sve „na'vatali” da glume u filmu ovakvog ranga ali ih je svakako lepo videti.

Tu su i nekoliko sitnijih nelogičnosti (dvogled osim što približava sliku približava i ton) i jedna patetična višak scena a sve se završava dosta predvidljivo ali ako malo bolje razmislite i vrlo logično. Iako sam očekivao tek prosečan animal attack film, naprimer na nivou prosečnog SyFy ostvarenja, Abominable mi se svideo mnogo više. On je dosta ozbiljnije urađen, veoma dobro režiran i pristojno odglumljen. Ovo je naprosto maksimum koji možete dobiti od jednog low budget animal attack filma pa nema ni svrhe zakerati na svim klišeima ili kvalitetima efekata i maski.