HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Hank Braxtan

Uloge: James Remar, Sherilyn Fenn, Ron Carlson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3551400/

Trailer: https://youtu.be/SfSBU7MRlZw

Pogledajte još: The Last Winter (2006)

Snežni horori su pogodniji za gledanje tokom nesnosnih vrućina koje nas spopadaju tokom većeg dela letnje sezone ali pošto sam ljubitelj takvih filmova naprosto nisam želeo da čekam sa gledanjem. Unnatural, koji je negde preveden i kao Maneater, je ekološko-antikorporacijski film smešten na snežnu Aljasku, vrlo sličan nekim ostvarenjima koja su već opisana na ovim stranicama, ali film uvek zanimljive i poučne tematike iako je što se dotične tiče, čini se, već odavno sve ispričano. Od ovog filma nisam očekivao ništa spektakularno, bio sam pripremljen na čist prosek a otprilike sam to i dobio, plus pristojnu, nepretencioznu zabavu.

U ovom creature hororu glavnu ulogu negativca ima ne polarni medved koji seje smrt po snežnim prostranstvima Aljaske već vladina korporacija koja usred snežne pustoši vrši tajne eksperimente sa sumnjivim ciljevima. Jedan sasvim „rutinski” pokus gde je DNK vuka ubrizgan polarnom medvedu završio se masakrom u istraživačkoj stanici i polarnim mutiranim medvedom na slobodi. Prvi na udaru podivljale zveri našli su se malobrojni stanovnici pored obližnjeg jezera koji vreme provode u šumi i pecajući na zaleđenom jezeru.

Baš na tu obalu jezera dan ranije sletela je ekipa iz toplijih krajeva, arogantni fotograf i njegove dve priglupe seksi modelsice koje svojim obnaženim telima i oblinama prete da otope sneg Aljaske (što bi rekli pisci plaćenih textova u domaćim tabloidima). Domorodac koji ih je dočekao odmah izdeklamova nekakvu legendu o grizliju ljudožderu, ovi sve to dočekaše s podsmehom ni ne sluteći šta ih čeka već narednog dana. Pomalo trapav uvod u koji je ubačena i tema globalnog zagrevanja ali dobro, bitno je da film počne da se odvija.

Oko dalje radnje nema potrebe trošiti reči jer sve što se ovde vidi viđeno je i stotinama puta ranije, ne samo u creature filmovima na snežnim područjima već u svim filmovima gde malobroja ekipa u sred nedođije beži pred pomahnitalom (mutiranom) zveri a pomoći nema niotkuda. Potpuno „očekivano” je da su likovi nepoverljivi prema opasnosti koja vreba iz šumice, da se bespotrebno razdvajaju i da (tradicionalno) radi male nužde odu celih dva kilometra u dubinu šume kako bi postali što lakši plen zubatom predatoru.

Tu su i standardna bežanja umesto pucanja, ispuštanja oružja, podrazumevana jurcanja automobilom koji ima zadnju vuču po snegu samo da bi se nakon stotinjak metara sletelo s puta i ostale gluposti. Nepostojanje signala mobilne telefonije ovde ne treba ni spominjati. No, sve to me nije toliko nerviralo koliko inteligencija mutiranog medveda, inteligencija o kojoj pas samo može da sanja. Ovaj polarni medved zna da taktički napada, dozirano bira žrtve, napada ih kada su naranjiviji, razoružava ih a ume i da postavlja zasede.

Kada se pređe preko ovih (ispod)prosečnih stvari film postaje zanimljiv, mada bi zli jezici rekli da produkciono vrlo liči na nešto što u gornjem desnom uglu ima natpis SyFy. To možda i jeste tačno ali bio to SyFy ili ne ovi snežni predeli deluju prelepo (naravno, kada ih posmatramo sa bezbedne udaljenosti). Nisam siguran gde je i kako film sniman ali ledena prostranstva, zaleđeno jezero, zavejana šuma i koliba u kojoj se od ataka bezuspešno skrivaju naši junaci izgledaju snežno fenomenalno a u isto vreme i ledeno jezivo.

Medved je tokom prvog dela filma prikazan isključivo tragovima ubijanja i zvukovima dok se u kasnijem toku pojavljuje u svoj svojoj veličini ali i u svom minimalizmu kadrova. Kadrovi sa medvedom traju bukvalno po nekoliko sekundi, montaža je brza, kamera nemirna, fotografija mutnjikava, pa ukoliko imate sporo oko nećete videti mnogo medveđe njuške ili krvavog medveđeg zubala. Specijalni efekti su prošli mnogo bolje a ima ih u nekoliko navrata. Nisu spektakularni, niti suviše brutalni ali krv nikada nije crvenija nego na belom snegu :)

Iz glumačke postave se niko nije naročito istakao iako stoji da se niko nije ni obrukao. Kasting se sastoji od dobro balansiranog broja mladih likova i onih iskusnijih mada scenario filma ne dozvoljava da se ti iskusniji istaknu. Tu pre svega mislim na Sherilyn Fenn koju je lepo videti nakon mnogo godina ali ona definitivno zaslužuje veću rolu u boljem horor filmu. Iz serije koja ju se proslavila (Twin Peaks) tu je još jedan lik, Ray Wise, koji godinama tezgari po horor ostvarenjima pa tako i ovde ostvaruje ulogicu od nekoliko minuta.

Umesto zaključka: želite li snežni horor koji ima odličan ambijent? Tu je Unnatural/Maneater, ali ćete u kompletu sa snežnim ugođajem morati da progutate i dve kofe deja-vu situacija i generička ponašanja većine likova. Ono što dodatno popravlja stvar je završetak filma ali pretpostavljam da većina mlađih gledalaca nikada neće stići do njega.