HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Hans Herbots

Uloge: Geert Van Rampelberg, Ina Geerts, Johan van Assche

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3089778/

Trailer: https://youtu.be/soY98iY6V7Y

Pogledajte još: The Girl Next Door (2007)

De Behandeling je belgijska triler misterija koja nosi svetski naziv The Treatment, kako se zove i delo Moa Haydera po kome je ovaj film snimljen. Iako je pisac ovog triler bestselera Britanac za ekranizovanjem njegovog dela očigledno nije bilo interesovanja na engleskom govornom području a kada se pogleda film jasno se vidi i zašto. Film ovakve tematike i scenarija naprosto ne može biti snimljen u Hollywoodu i nekoliko hiljada kilometara vazdušne udaljenosti od njega. De Behandeling/The Treatment iako ne spada u horor žanr sadrži neke od najstrašnijih scena koje su viđene u filmovina čiji se opisi nalaze na ovim stranicama jer se bavi zločinima - pedofilije.

Junak većine Hayderovih romana Jack Caffery je u filmu preimenovan u Nicka Cafmeyera, policajca koji ne u Engleskoj već u Belgiji istražuje bizaran zločin kada su roditelji jednog dečaka pronađeni malteritirani, vezani i pretučeni dok je njihov mališan nestao. Ceo slučaj nestalog i (kasnije će se ispostaviti) seksualno zlostavljanog deteta policajca Cafmeyera podseća na ličnu tragediju koju je doživeo u detinjstvu. Njegovog mlađeg brata oteo je lokalni perverznjak, mališan nije nikada pronađen a zlotvor je pušten na slobodu usled nedostatka dokaza.

Cafmeyer se morao celog života nositi sa tim, ali i sa pomenutim poremećenim komšijom koji ga i posle svega, i nakon svih godina i dalje otvoreno provocira. Zbog ovoga, i zbog misterije koja se tiče njegovog nikada pronašenog brata, Cafmeyer ceo slučaj nestalog deteta vodi samostalno, uporno izbegavajući pomoć kolega policajaca osim kada je to neophodno, vodeći nekakav svoj lični rat sa zlotvorima, pokušavajući da izravna barem deo starih računa i da pronađe izlaz iz psihičkog crnila u koje je upao još dečačkih dana.

Svedoci ste da su se na ovim stranicama pojavljivali filmovi sa svakojakim gadostima, brutalnostima i poremećenim likovima ali ogromna većina tih filmova prema De Behandeling izgledaju gotovo kao crtani film. Obično ne pišem upozorenja tokom recenzija filmova jer pretpostavljam da su gledaoci horora spremni na svakojake bolesne i brutalne scene i da to više nego stoički izdržavaju, na zgražavanje svoje nehoror okoline. Ovaj put, međutim, moram upozoriti čitaoce da je gledanje De Behandeling povremeno vrlo mučno i neprijatno.

Cafmeyer istražujući zločin nestalog deteta dolazi do saznanja o novim i starim zločinima organizovane grupe pedofila, prati trag čitave mreže poremećenih likova čija su delovanja nepredvidiva i obavijena jakim velom tajne. Čak i kada jedan od manjih zupčanika u celom mehanizmu bolesnika bude uhapšen dalja istraga je gotovo nemoguća jer dotični odbija bilo kakvu saradnju sa zakonom i bespogovorno skriva sledećeg u lancu umešanih. Čini se da je nemoguće doći do vrha piramide ali i do bilo kakvih informacija o sudbini Cafmeyerovog brata.

Istraga u vezi nekakve pedofilske organizacije i niza likova od kojih mnogi na prvi pogled izgledaju kao sasvim obični građani ili naše komšije znači istraživanje najstrašnijih delova ljudske psihe i jedne mračne strane čovečanstva. Neću otkrivati do čega dovodi istraga ili kako se film završava ali budite spremni na niz uznemirujućih scena, poput bizarne teorije o ženskim hormonima i mleku kao uzročnicima impotencije. Film sadrži i kadrove masturbacije, bazena punih mokraće, silovanja, incesta, samoubistava i slično.

Sve je verno prikazano a u nekim scenama su mališani učestvovali i više nego što je bilo potrebno, mnogo više nego što bi stomak prosečnog gledaoca mogao podneti. Ovo nije film za gledaoce koji nisu navikli na šok a čak i ukoliko ga pogledaju pamtiće ga veoma dugo. De Behandeling i pored gnusnih momenata obiluje mračnom i tmurnom atmosferom a vremenski uslovi i opšta oronulost ambijenta u kojima žive bolesnici, kao simbol opšte oronulosti i urušenosti modernog društa i morala, to samo povećavaju. 

Vrlo depresivan završetak filma je sasvim u skladu sa temom kojom se on bavi jer i pored naznaka da je moguć barem delimični hepiend uslovi za to naprosto ne postoje. Ovakve ili slične organizacije i pojedinci postoje i postojaće a ono što naprave (preživelim) mališanima i njihovim porodicama vreme nikako neće izlečiti a traume i košmari ostaju zauvek urezani. Svu bol i košmar nakon višednevnog „tretmana” umobolnika najbolje je opisala jedna rečenica oca nakon što ga je policija spasila: „Bilo bi bolje da nas je sve ubio”.

Scenario filma je odlično napisan a samu radnju karakteriše apsolutno nepredvidiva radnja i više manjih ili većih obrta. Tempo filma predstavlja kombinaciju odmerenosti, sporosti i šokantnosti jedne drame i trilera koji sadrži policijsku istragu sa svim njenim detaljima koji se tiču tragova, DNK i ostalog. Autori filma su ubacili i nekoliko gotovo horor scena i pokazali zavidno umeće u audio-vizelnoj komponenti koja je u službi stvaranja turobne atmosfere. U svakom slučaju, gledanje ovog filma koji traje 130 minuta nikada nije dosadno. 

De Behandeling je film koji obrađuje tešku temu, film koji gotovo prevazilazi granicu dobrog ukusa i ide dalje nego što bi se Hollywood ikada usudio. Nije isključeno da ćete kod određenih scena skretati pogled ali je definitivno da će vam ovaj film ostati u dužem pamćenju.