HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Brad Palmer

Uloge: Stephanie Hullar, Torey Widener, Julie Marie Hassett

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1691924/

Trailer: https://youtu.be/fy9yniYfjUk

Pogledajte još: Crying Wolf (2015)

Nepoznati čovek je tokom noći punog meseca vezan za stolicu a na glavi mu je montirana gvozdena zaštitna brnjica. Istovremeno, nepoznata bosonoga ženska osoba se skida do gole kože i na očigled vezanog muškarca (ali van vidokruga gledalaca) se pretvara u vukodlaka. Radnja se zatim prebacuje mesec dana unazad a gledalac sasvim opravdano pretpostavlja da će ono što bude video u daljem toku filma dovesti do finala čiji smo izvod videli u pomenutom prologu. Posmatramo patologa kako secira nepoznati izgriženi leš i detektiva koji ne uspeva da shvati odakle tragovi (čini mu se psećih) zuba na leševima koji se uvek pojavljuju za vreme punog meseca. Koliko li će „inteligentnom” detektivu trebati vremena da shvati šta se zapravo dešava?

Istovremeno sa ovom istragom posmatramo porodicu tinejdžerke Lauren Redd. Rastrzana između svakodnevnih školskih obaveza i provoda Lauren odlazi kod svoje bake a ni na kraj pameti joj nije da će ova poseta predstavljati prekretnicu u njenom životu. Šesnaestogodišnja devojka će upasti u zamku poremećenog killera koji je već neutraliao baku ali ova porodična tragedija nije nikakav kraj već početak: pomahnitali predator će u Lauren izazvati ono što ni ona sama nije znala da poseduje. Za tu tajnu je znala njena porodica a ovaj film upravo prikazuje pokušaje očuvanja stare porodične tajne i zaštitu ćerke od sasvim izvesne sudbine.

Pre bilo kakvih zamerki moram vam reći jednu stvar, veoma bitnu stvar koju ćete i sami zaključiti već posle nekoliko minuta gledanja ovog filma. Blood Redd je film C produkcije, film snimljen uz minimalna finansijska sredstava, film koji je u određenom broju aspekata vrlo amaterski i film koji na momente podseća na amaterske home movie klipove na Youtube kanalima. Ukoliko nemate dovoljno strpljenja i tolerancije da gledate mahom ojeftine novije horor filmove gledanje Blood Redd naprosto nema smisla; ovo je najamaterskiji film opisan na ovom stranicama u poslednjih nekoliko godina pa zato može biti zanimljiv isključivo uskom krugu gledalaca.

Međutim, ukoliko me pitate da li Blood Redd pruža išta dobro jednom prosečnom horor gledaocu moj odgovor je: da, i to isključivo na polju priče. Priča je na papiru zanimljivo osmišljena ali je, sasvim očekivano, u izradi zaškripalo na gotovo svakom koraku. Sama ideja o naizgled običnoj porodici koja vekovima krije svoj generacijski vukodlakizam (mislim da se tako kaže), koji se prenosi s generaciju na generaciju, je vrlo zanimljiva a događaji kada sasvim neplanirano dolazi do otkrivanja strogo čuvane porodične tajne su prilično zanimljivi, posebno za jedan amaterski uradak.

Kada se naviknete na isprane i jeftine boje, i kada se pomirite sa amaterskom fotografijom čeka vas sledeća prepreka: drvena i neubedljiva gluma te neautentične linije teksta i ponašanja likova. Naškrabanu ideju (koja je nekakva varijacija na temu Crvenkape, bake i vuka) scenarista nije umeo da ubedljivije dramatizuje a čak i ono što je zamislio nije uspeo da isprati svojim novčanikom. Jedan od najproblematičnijih delova filma sledi upravo u prvoj trećini, kao prepreka koju prelaze samo najhrabriji i najuporniji, ili kao dokaz da se film na neki trapav način morao veštački produžiti do sasvim očekivanih sat ipo.

Lik kućnog ubice je apsolutno promašen pa zato njegovu antipatičnost ipak stavljam na drugo mesto. U ovom delu filma ima mnogo slučajnih koincidencija (hint: krv, kanibalizam, zubalo, krst) i zaista mi nije jasno kako autor Blood Redd nije imao dovoljno mašte da osmisli nekakav drugačiji „okidač”. Ni to nije dovoljno pa ova kućna zavrzlama između manijaka i devojke traje li traje, sa prilično mutnim razlozima i ne uvek najjasnim ciljevima. Kada se ova ujdurma završi sve deluje mnogo korektnije pa zato ni ne treba sve zamerke filma svaljivati na konto skromnih sredstava već i na račun talenta, ideja i maštovitosti.

Još jedan problem filma su specijalni efekti koji su, ukoliko ne računamo nekoliko koji su u retro zanimljivom fazonu, svi odreda ispod ispodproseka. Tačno ćete moći zaključiti gde je upotrebljen kečap a gde salama za dočaravanje raznih ujeda, ogrebotina i drugih ozleda a još jadnije izgledaju neki kadrovi koji bi po definiciji bili lakši za snimanje (naprimer, uklonjeni tragovi krvi koje prati forenzičar). Sve deluje još tužnije kada se zna da je autor ovog filma odgovoran za makeup i efekte u filmovima koji su, kažu neki ljudi, bili prilični hitovi (The Host, Star Trek Into Darkness, The Hunger Games: Mockingjay - Part 1 & 2, Legion, Harbinger Down).

Koliko je muka bilo tokom proizvodnje ovog filma najbolje govori i podatak da je period snimanja i krčkanja trajao više godina. Očigledno da je Blood Redd snimljen uz pomoć štapa i kanapa i da autor filma ni po koju cenu nije hteo da pusti kameru, pa ma kakav rezultat iz nje izašao. Možda je i u pravu, film ima nekoliko naznaka da je sve moglo biti mnogo bolje. Pohvaljujem detektivski i vukodlački deo priče kao i glumu i harizmu glavne glumice. Premalo kvaliteta da bi se film dopao širem horor gledalištu ali i dovoljno zabave za one koji preferiraju (vrlo) nisku produkciju.