Režija: Sonny Mallhi
Uloge: Ryan
Simpkins, Annika Marks, Karina Logue
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3620762/
Trailer: https://youtu.be/ze9sdlXEiaM
Pogledajte još: It Follows (2014)
Sonny Mallhi je godinama radio posao producenta i izvršnog producenta mnogih poznatijih horor naslova (Shutter, The Strangers, House at the End of the Street, Home) da bi se tek nedavno, u svojoj petoj deceniji, otisnuo u režiserske vode i gledaocima podario svoj prvenac - Anguish. Anguish je nižebudžetni horor film koji svoje adute crpi u atmosferi a ne dinamici, u pozadinskoj paranormalnoj priči (koja je u nepoznatoj meri inspirisana istinitim događajima) a ne specijalnim efektima. Već u ovom trenutku znate šta vam je činiti: ukoliko nemate toleranciju na izuzetno sporo i melanholično odvijanje radnje bolje potražite neki drugi horor film koji vrca od akcije i animacija (a takvih horora svakako ima dosta poslednjih sezona).
Sve počinje prologom u kome devojčica Lucy tragično gubi život u saobraćajnoj nesreći na putu koji prolazi nedaleko od njene kuće. Radnja se nakon toga seli u sadašnjost i prati tinejdžerku Tess koja se sa svojom majkom doseljava u maleni gradić iz uvoda. Majka se odlučila za novu sredinu kako bi sa psihički nestabilnom ćerkom započela jedan normalniji život od dotadašnjeg. Tess se od najranijeg detinjstva leči od čitavog niza mentalnih poremećaja a čini se kako joj nova sredina ipak prija i da konačno sve može biti u redu.
Dok skejtbordom ide u centar gradića Tess svakodnevno prolazi pored krajputaša, krsta koji označava mesto pogibije devojčice iz uvoda. Krst i slika devojčice zaintrigiraju tinejdžerku ali se onda se dešava nešto potpuno neočekivano i neobjašnjivo. Po povratku kući Tess kao da se vraća na staro: lekovi više ne deluju, stara priviđenja su opet prisutna, pojavljuje se paranoja i vraća se čitav niz košmara. Majka odvodi ćerku u psihijatrijsku bolnicu, lekari preporučuju ustanovu zatvorenog tipa ali čitavo rešenje nije ni najmanje jednostavno.
Tokom prvog dela filma, i meni zanimljivijeg jer je misteriozniji, nije lako dokučiti šta se zaista dešava. OK, pretpostavljamo da sva dešavanja oko povučene i nestabilne devojčice imaju neke veze sa ranijom nesrećom (i majkom nastradale devojčice koja se povremeno pojavljuje) ali nije jasno da li su u pitanju duhovi, priviđenja, nekakva poruka upokojene ili „stara dobra” zaposednutost. Kada Tessina majka u nedostatku drugih opcija pozove sveštenika ispostavlja se da devojčica pati od svojevrsnog poremećaja ličnosti.
Prvi čas filma je veoma spor i definitivno nije za one gledaoce koji nemaju dovoljno živaca ili ukusa da uživaju u melanholičnim kadrovima i dugim kadrovima koji prikazuju izraze lica ćutljive i usamljene devojčice. Ja sam u ovom delu filma prilično uživao jer on sadrži veoma dobru atmosferu osame, prikazuje neshvatanje među generacijama i otuđenost najrođenijih. Vidimo i brojne lepe kadrove okoline i pomalo depresivnog gradića ali i nekoliko horor scena koje postaju sve učestalije kako se stanje devojčice bude pogoršavalo.
Poslednja trećina filma donosi kulminaciju i tada postaje vrlo jasno šta se zapravo događa. Međutim, nije najjasnije zašto se to događa onome kome se događa ali gledalac može izvući određene pretpostavke koje se baziraju na slučajnoj koincidenciji. Nažalost, poslednja trećina filma je pomalo promašila metu i svoj intenzitet. Ona nije dovoljno potresna, šokantna, niti emotivna a trebala je to da bude uzimajući u obzir temu kojom se bavi i likove koji su uključeni u celu priču.
Celo finale deluje kao klasičan PG-13 film koji osim cenzure na krv, brutalnosti i golotinju poseduje i cenzuru na emocije, valjda da se mali horor gledaoci u bioskopu ne bi suviše potresli. Umesto da doživimo tužno finale, jer iz postojeće situacije nijedan živi ili mrtvi lik ne može izaći bez ožiljaka, videli smo samo neatraktivan spektakl, sa utešnim bonusom u vidu deficita CGI efekata. Ostaje žal za nečim upečatljivijim, nečim što ostaje u pamćenju a ostaje i žal što autor filma nije bio hrabriji pa je sasvim nepotrebno svoj film obogatio nekim pozajmicama koje su standard u exorcism filmovima ali ovom filmu naprosto ne pristaju.
Moguće je da autor Anguish ima više sposobnosti za stvaranje setne atmosfere u vidu horor drame nego za svršavanje storije očekivanom kulminacijom. Za ovo nikakvu krivicu ne snose glumci koji su svoj deo posla odradili na veoma visokom nivou. Posebno se ističe Ryan Simpkins u ulozi Tess koja uspeva da na vrlo ubedljiv način dočara usamljenu devojčicu u ne baš zavidnom mentalnom stanju koja se susreće sa i za nju neočekivanim pogoršanjem koje ne može da objasni niti da se sa njim izbori na pravi način.
Anguish je paranormalna horor drama koja će ljubiteljima diskretnijeg filmskog stila pružiti sasvim pristojnu zabavu. Čak i pored relativno mlakog završetka Anguish predstavlja zanimljiv niskobudžetni horor film, koji tematski predstavlja kombinaciju kombinaciju filmova Wake Wood, Dorothy Mills i Audrey Rose, pa ukoliko su vam se pomenuti filmovi svideli svakako pogledajte i Tess u filmu Anguish.
A šta je bilo na kraju, baš me zanima, iako ne volim ovaj tip filma?
ReplyDeleteNajinteresantnija recenzija u 2016-toj. :)
Mrzi te da gledaš film pa da ti prepričam poentu :) Za završni twist ćeš ipak morati da prioneš na gledanje :)
DeleteMislim da ovakvo finale ne pristaje filmu zato što je suviše generičko, neatraktivno, nemaštovito. Možda je autor išao na sigurno, ili je mislio da neke stvari iz žanra moraju biti ispoštovane, ili je naprosto bio pod pritiskom producenata da snimi nešto osrednje i komercijalno.
Kamera,predeo,muzika,jako dobri..gluma takodje,ali film kao film,dosadan,prespor,nema akcije,mislim da zasluzuje ocenu manje..
ReplyDeleteIsto mislim ko i psiholog..predosadno..
ReplyDelete