Režija: Grant Harvey, Steven Hoban, Brett Sullivan
Uloge: William Shatner, George Buza, Rob Archer
Više o filmu: http://www.imdb.org/title/tt3688406/
Trailer: https://youtu.be/7Z3ybMTpqFw
Pogledajte još: Tales of Halloween (2015)
Novu godinu (koju vam srećnu želim) počinjemo prigodnim božićno-novogodišnjim filmom pod nazivom A Christmas Horror Story. U pitanju je omnibus horor film sastavljen od četiri priče (plus jedna povezujuća) ali ukomponovan na nestandardan način, budući da se priče ne serviraju odvojeno već isprepletano. Na početku filma se sve priče dodiruju tako da gledalac ima utisak da se sva dešavanja događaju istovremeno tokom praznične večeri samo na različitim lokacijama. Ovakvim načinom pripovedanja je izbegnuta monotonija, film je dinamičniji, gledalac je zbog brzih promena fokusa prinudno prikovan uz ekran a film time nije postao konfuzniji.
Prva priča prati troje tinejdžera koji praznične večeri provaljuju u školu i silaze u napuštene odaje u kojima se godinu dana ranije desio nezapamćeni zločin. Zbog čega oni sprovode ličnu istragu nije mi poznato kao što mi je ostala nepoznanica čemu služi gomila podzemnih prostorija ispod školske zgrade. Iako počinje prilično predvidljivo (vrata se zaključavaju za njima, klinci ne mogu da izađu a signala za mobilni nema) ovaj segment u startu poseduje sasvim dobar setup i zavidnu atmosferu koja je na tragu kvalitetnijih horor filmova.
Nažalost, veoma brzo sve gubi neki smisao a stvari se ređaju po slučajnom izboru kao na traci nekog netalentovanog horor scenariste kome su se zagubile određene stranice teksta. Ima tu zanimljivih kadrova ali priča nikada ne uspeva da prestraši gledaoca ma koliko se trudila jeftinim jump scare scenama. Gledalac jedino uspeva da bude ugušen tamom i mrdajućim svetlima baterijskih lampi, kao i da bude zbunjen brojnim nejasnoćama. Završetak je mlak a priča je verovatno najslabija u kompletnom filmu.
Druga priča prati porodicu tamnoputog policajca (koji je umešan u slučaj iz prologa prve priče) i probleme u koje je dotični upao nakon sasvim „bezazlene” krađe novogodišnjeg drveta iz lokalne šume. Dok su roditelji bili zaokupljeni krađom njihov mališan se odjednom naprosto izgubio. Nakon kraće potrage roditelji su ga pronašli i sve se naizgled dobro završilo. Već iste večeri potpuno je jasno da klinac nije isti kao pre, postaje udaljen, agresivan i stran a priča postaje zanimljivija, barem ukoliko je poredimo sa prvom.
Ispostavlja se da je u pitanju „changeling”, iliti zamena klinca od strane šumskih čudovišta (vrlo sličan film sam nedavno opisao). Uglavnom, roditelji moraju da vrate klinca u šumu i pokušaju da ga trampe za pravog sina, što sa „premaskiranim” agresivcem koji jedva čeka da nekog istranžira neće biti nimalo lako. U odnosu na prvu priču koju je karakterisala mračna atmosfera ovu drugu karakteriše turobna kućna i nešto snežne. S druge strane zajedničko za obe priče je mlak i besmislen završetak, potpuno u suprotnosti sa stvaranom tenzijom.
Treća priča prati porodicu koja pokušava da se za Božić zbliži sa čudnom i bogatom rođakom sa sela. Kada im to ne pođe za rukom vraćaju se kući ali nedaleko od rođakine kuće naleću na Krampusa koga su „nesmotreno oslobodili” tokom posete. Krampus je istrajan da celu porodicu liši života a gledalac postepeno saznaje grehove ove naizgled sasvim obične, pristojne i patrijarhalne porodice. Za razliku od prethodnih segmenata ovaj ima svoju poentu, poruku i pristojni štos klimaks. Plus - tu je Krampus u svoj svojoj veličini i brutalnosti a tu je i snežni ambijent.
Četvrta priča je najšašavija, najspektakularnija i najbrutalnija a prikazuje Deda Mraza u završnoj fazi pakovanja poklona kada mu pomoćnici odjednom i iz nepoznatih razloga postanu - krvožedni zombiji. Stari bradonja ih temeljno slashuje svojim štapom ali i koristeći sve što mu se nađe pri ruci tako da vidimo gomilu odsečenih udova, glava ili njihovih delova. Sve kulminira direktnom borbom Deda Mraza i Krampusa koja zamalo da postane banalna, nalik onima iz famoznog filma Monster Brawl.
Srećom, autor finala se odlučio na pomalo drugačiji završetak od očekivanog i celom filmu dao jedan realniji ton. Da li će vam se ovakav završetak svideti veliko je pitanje ali je činjenica da je ovakav twist prilično neočekivan. Kao poveznica filma (i ne samo to) iskorištena je jedna radio emisija čiji DJ je lično & personalno William Shatner, koji je i najpoznatije ime filma. Nijedan od glumaca u filmu nije za kritiku ali se nijedan nije ni istakao tako da na kasting verovatno nećete imati većih primedbi ili pohvala.
Primedbu ćete verovatno staviti opštoj osrednjosti kojom film odiše. Iako je kristalno čiste fotografije, relativno dobre produkcije i dobrog tempa, iako se dešava u raznovrsnim ambijentima a efekti brutalnosti su (posebno u četvrtoj priči) vrlo dobri gotovo nijedna scena iz filma vam neće ostati u pamćenju a malo ko će se filmu vratiti na ponovno gledanje čak i nakon dužeg perioda. Baš zbog ovoga film nije ni blizu jednom Trick 'r Treat, koji mu je sasvim očigledno i bio uzor.
A Christmas Horror Story nije potpuno gubljenje vremena a pružiće vam osrednju zabavu i dve prosečne priče uz dve daleko ispod proseka. Od trojice režisera koji su prste na razne načine upleli u određeni broj poznatih i originalnih naslova dalo se očekivati nešto kvalitetnije ali je izgleda veći deo budžeta otišao na vizuelni izgled i postprodukciju umesto na talentovanije scenariste. Nastavak ovog filma je već najavljen pa nam ostaje da se nadamo kako će sledeća praznična sezona proteći uz zanimljiviji A Christmas Horror Story 2.
Znači ovaj Krampusić bolji od Reckoningovog? :)
ReplyDeletePa sad, gori od onog teško da može da bude :)
Deleteovo vam je jedna od najboljih recenzija (Y) svaka čast
ReplyDelete